Kratki vodič kroz

1

Uvod u računarsko projektovanje Drastične promene na polju inženjerstva upravljanog računarima (engl. Computer Aided Engineering - CAE) dovele su do izuzetnog napretka u inženjerskoj zajednici. Nedavna istraživanja dovela su do određenih konkretnih rezultata vezanih za konkurentno inženjestvo. Inženjerstvo upravljano računarima postalo je osnova konkurentnog inženjerstva, a njegov osnovni zadatak je smanjivanje vremena potrebnog za projektovanje, brža proizvodnja inicijalnih prototipova i postizanje boljeg kvaliteta proizvoda. Program SolidWorks je integrisani paket koji se sastoji od softverskih alata za projektovanje mašinskih elemenata korišćenjem računara, a proizvela ga je firma SolidWorks Corporation. SolidWorks je alat koji pojednostavljuje pristup projektovanja mehaničkih proizvoda zasnovan na konkurentnom inženjerstvu, kao i „analizu zasnovanu na stresu”. Računarski projektovani modeli se mogu koristiti i u procesu proizvodnje mašinskih elemenata, u mašinskim centrima, na strugovima, mlinovima ili mašinama za brzu izradu prototipova, u cilju fabrikovanja proizvoda.

Razvoj geometrijskog modelovanja korišćenjem računara Geometrijsko modelovanje korišćenjem računara je relativno nova tehnologija, koja je značajno napredovala u poslednjih pedeset godina. Tehnologija modelovanja korišćenjem računara je napredovala paraleleno sa razvojem računarskog hardvera. Prva generacija CAD programa, koja je nastala pedesetih godina prošlog veka, u najvećoj meri nije pružala mogućnost interaktivnog rada sa korisnicima; od CAD korisnika se zahtevalo da kreiraju programski kôd za generisanje željenih dvodimenzionalnih (2D) geometrijskih oblika. Inicijalno, razvoj CAD tehnologije je bio vezan najvećim delom za potrebe univezitetskih istraživanja. Institut tehnologije u Masačusestu (Massachusetts Institute of Technology – MIT), Univerzitet Karnegi Melon (Carnegie-Mellon University) i Univerzitet u Kembridžu (Cambridge University) bili su u to doba pioniri kada je reč o razvoju CAD aplikacija. Ubrzo nakon toga, CAD tehnologija je počela vrlo brzo da se primenjuje u velikom broju najvećih industrijskih kompanija, kao što su General Motors, Lockheed, McDonnell, IBM i Ford Motor Co., koje su, takođe, dale svoj veliki doprinos u razvoju interaktivnih CAD programa tokom šezdesetih godina prošlog veka. CAD sistemi su prvobitno našli svoju primenu u automobilskoj industriji, avio industriji i vladinim agencijama koje su razvijale sopstvene programe posebne namene. Šezdesete godine prošlog veka predstavljaju i početak razvoja metoda analize zasnovanih na konačnim elementima i njihovu primenu na računarima prilikom „testiranja zasnovanog na stresu”, kao i razvoja proizvodnje upravljane računarima za potrebe generisanja mašinskih proizvodnih procesa.

Sa povećanjem raspoložive „sirove” snage računara, razvijeni su novi tipovi trodimenzionalnih (3D) CAD programa, koji su bili jednostavni za korišćenje i u kojima je po prvi put primenjeno interaktivno korišćenje raposloživih opcija. CAD tehnologija je brzo uznapredovala, od veoma jednostavnog crtanja skica pomoću računara do veoma složenog projektovanja korišćenjem računara. Primena programa za kreiranje dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih modela bila je prihvaćena kao vodeća tehnologija koja je mogla da poveća produktivnost u industriji. Razvoj tehnologija za modelovanje površina i geometrijskih figura bio je velikim delom dovršen krajem sedamdesetih godina prošlog veka, ali visoka cena računarskog hardvera i programiranja usporila je razvoj tako složene i zahtevne tehnologije. U to vreme su raspoloživi CAD sistemi zahtevali posebne prostorije opremljene mejnfrejm računarima koji su bili izuzetno skupi. Osamdesetih godina prošlog veka, sa poboljšanjem performansi računara i smanjenjem cene mejnfrejm i desktop računara, CAD programi postaju dostupni široj javnosti. Sredinom osamdesetih, CAD tehnologija je postala usmerena ka različitim proizvodnim industrijama i bila je veoma konkurentna u odnosu na tradicionalne

2

metode projektovanja i kreiranja skica. Tehnologija trodimenzionalnog modelovanja geometrijskih tela je u toku ovog perioda posebno napredovala, što je posebno proširilo primenu CAE tehnologije u industriji. Uvođenje pristupa parametarskog modelovanja geometrijskih tela zasnovanog na osnovnim karakteristikama krajem osamdesetih godina, postavilo je CAD/CAM/CAE tehnologiju na viši nivo. Tokom devedesetih godina CAD programi su evoluirali u moćne alate za projektovanje, proizvodnju i upravljanje. CAD tehnologija je prešla dug put razvoja, a za vreme svih tih godina razvoja, šeme modelovanja su napredovale od dvodimenzionalnih (2D) žičanih modela ka trodimenzionalnim (D) žičanim modelima, modelima površina, modelima geometrijskih figura i, konačno, ka parametarskom modelovanju geometrijskih figura. Prvu generaciju CAD paketa činili su veoma jednostavni programi za dvodimenzionalno kreiranje crteža pomoću računara, a njihova funkcionalnost je bila približna tablama za crtanje implementiranim na računaru. Kada je reč o samim modelima, primena ovih programa je zahtevala posebno kreiranje nekoliko različitih pogleda na objekte, na isti način kao što se to čini na tabli za crtanje. Trodimenzionalni projekti su ostajali u mislima projektanta, a ne u bazi podataka na računaru. Mentalna translacija trodimenzionalih objekata u dvodimenzionalne projekcije bila je operacija koju je trebalo primenjivati prilikom korišćenja ovih programaskih paketa. Iako su ovi sistemi imali prednosti u odnosu na standardne table za crtanje, i dalje su bili veoma teški za korišćenje i bilo je neophodno uložiti dosta truda za kreiranje crteža. Bilo je logično da je neophodno kreiranje softvera za modelovanje trodimenzionalnih modela, zato što je primena paketa za dvodimenzionalno projektovanje bila veoma ograničena. Razvoj trodimenzionalnih šema za modelovanje počeo je sa trodimenzionalnim (3D) žičanim modelima. Žičani modeli se sastoje od tačaka i ivica, pri čemu prave linije povezuju dve odgovarajuće tačke. Ivice žičanih modela se upotrebljavaju, slično linijama kod dvodimenzionalnih crteža, za predstavljanje prelaza između površina, odnosno za predstavljanje karakteristika. Takođe, upotreba tačaka i linija je veoma efikasan način za predstavljanje trodimenzionalnih projekata.

Razvoj softvera za kreiranje trodimenzionalnih žičanih modela je bio presudan korak u razvoju modelovanja zasnovanog na računarima. Baza podataka programa za kreiranje trodimenzionalnih žičanih modela sadrži lokacije svih tačaka u prostoru koordinata, a to je obično dovoljno samo za kreiranje jednog modela, ali ne i za kreiranje više pogleda na jedan te isti model. Ovaj nezavisni trodimenzionalni model se nakon kreiranja može po potrebi posmatrati iz proizvoljnog pravca. Najveći broj programa za kreiranje trodimenzionalnih žičanih modela omogućava korisniku da keira odgovarajuće linije/ivice trodimenzionalnih žičanih modela. U poređenju sa drugim tipovima programa za kreiranje trodimenzionalnih modela, programi za modelovanje trodimenzionalnih žičanih modela ne zahtevaju računare velikih mogućnosti, i u opštem slučaju se mogu primenjivati u cilju postizanja prihvatljivo dobrih reprezentacija trodimenzionalnih modela. Međutim, pošto definicija površine nije deo žičanog modela, kod svih slika žičanih modela postoji nasleđeni problem dvosmislenosti. Na sledećoj slici prikazana su dva primera takve dvosmislenosti.

3

Modelovanje površina je logičan korak u razvoju modelovanja geometrijskih oblika korišćenjem računara, čime se omogućava razvoj šeme modelovanja trodimenzionalnih oblika korišćenjem žičanih modela, organizovanjem i grupisanjem ivica koje definišu poligonalne površine. Modelovanje površina opisuje površine određenog dela crteža, ali ne i unutrašnjost tih površina. Projektanti i dalje moraju da interaktivno definišu modele površina da bi definisali koje su površine susedne na modelu. Najveći broj koncepata koji se upotrebljavaju u programima za modelovanje trodimenzionalnih žičanih modela i modelovanje površina ugrađeno je i u šeme modelovanja čvrstih tela, ali kao projektni alat, modelovanje čvrstih tela pruža najviše. U prezentacionoj šemi koju pruža modelovanje čvrstih tela, primenjuju se čvorovi, ivice i površine, i to je potpuna i nedvosmislena matematička reprezentacija precizno definisane i ispunjene zapremine. Za razliku od metoda modelovanja površina, programi za modelovanje čvrstih tela startuju modelovanje od odgovarajućeg geometrijskog oblika ili koriste topološka pravila, da bi se na taj način garantovalo da su sve površine na pravi način povezane jedna sa drugom. Dva dominantna metoda za reprezentovanje modela čvrstih tela su konstruktivna geometrija čvrstih tela (engl. constructive solid geometry - CSG) i reprezentacija graničnih linija (engl. boundary representation - B-rep). Metod CSG reprezentacije može se definisati kao kombinacija elementarnih trodimenzionalnih geometrijskih oblika. Ono što predstavlja „primitivu” zavisi od toga koji se softver koristi, ali su standardne primitive pravougaona prizma, cilindar, konus i sfera. Najveći broj programa za modelovanje geometrijskih oblika omogućava i samim korisnicima da definišu dodatne primitive, koje se formiraju na osnovu osnovnih geometrijskih figura koje korisnicima stoje na raspolaganju. Osnovni koncept CSG metoda reprezentacije je vrlo jasan i nedvosmislen; korisnik jednostavno dodaje primitivu na postojeću primitivu, ili je oduzima od postojeće primitive. CSG pristup je poznat i kao mehanistički pristup, pošto se može upotrebljavati za simuliranje procedura proizvodnje prilikom kreiranja trodimenzionalnih oblika. B-rep metod reprezentacije definiše objekte na osnovu njihovih prostornih granica. Ovaj metod definiše tačke, ivice i površine konkretne zapremine, i/ili komande koje se izdaju kako bi se zamenile ili rotirale definisane površine u trećoj dimenziji i formiralo odgovarajuće geometrijsko telo. Objekat je ovde predstavljen unijama prethodno definisanih površina, tako da je u potpunosti i precizno definisana odgovarajuća zapremina. Osamdesetih godina prošlog veka nastala je nova paradigma – konkurentno inženjerstvo. Konkurentno inženjerstvo podrazumeva da projektanti, projektni inženjeri, analitičari, proizvodni inženjeri i menadžeri međusobno blisko sarađuju, i to počevši od inicijalnih faza u razvoju samog projekta. Na taj način, svi aspekti projekta mogu da se procenjuju i svi problemi mogu da se identifikuju vrlo brzo nakon što se pojave, kako na samom početku projekta, tako i u toku samog projektovanja. Na osnovu primene principa konkurentnog inženjerstva, pojavila se nova tehnika modelovanja korišćenjem računara. Ova tehnika se naziva tehnika prametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama. Glavna prednost tehnike parametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama je mogućnost generisanja veoma fleksibilnih objekata. Izmene takvih projekata su veoma jednostavne, a alternativne varijante projekta se mogu procenjivati uz ulaganje minimalnih napora. Različiti softverski paketi nude različite pristupe za parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama, ali je konačan rezultat fleksibilan projekat koji je definisan projektnim promenljivama i parametarskim karakteristikama.

Parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama Jedna od ključnih karakteristika SolidWorks programa za modelovanje korišćenjem osnovnih geometrijskih figura je korišćenje tehnike parametarskog modelovanja zasnovanog na osnovnim karakteristikama objekata. Pristup koji definiše parametarsko modelovanje zasnovano na osnovnim karakteristikama objekata podigao je tehnologiju vezanu za modelovanje geometrijskih oblika do nivoa kada ova tehnologija predstavlja veoma koristan alat za izradu projekata. Parametarsko modelovanje omogućava automatizovanje procedura projektovanja i revizije projekta korišćenjem parametarskih karakteristika. Parametarske karakteristike definišu geometriju modela pomoću projektnih promenljivih. Reč parametarski znači da geometrijske karakteristike projekta, kao što su dimenzije, mogu da se menjaju u proizvoljnom trenutku u toku procesa projektovanja. Karakteristike su unapred definisani delovi ili konstrukcioni alati za koje korisnici definišu ključne parametre. Deo je opisan kao sekvenca inženjerskih karakteristika, koje se mogu ažurirati/menjati u proizvoljnom vremenskom trenutku u toku rada na projektu. Koncept parametarskih karakteristika čini proces modelovanja bližim realnom procesu projektovanja i

4

proizvođenja, u odnosu na metematičke modele u programima za modelovanje geometrijskih figura. Tokom parametarskog modelovanja, modeli i skice se automatski ažuriraju u toku rada na projektu. Parametarsko modelovanje ima sledeće prednosti: Počinje se sa jednostavim, konceptualnim modelima, uz prikazivanje minimalnog broja detalja; ovaj

pristup se zasniva na projektnoj filozofiji tipa „oblik pre dimenzija”. Geometrijske relacije, dimenziona ograničenja i relacioni parametarski izrazi se mogu upotrebljavati

u cilju definisanja osnovnih projektnih ciljeva. Mogućnost ažuriranja celokupnog sistema, uključujući delove, sklopove i skice, i to jednostavnom

izmenom vrednosti jednog parametra složenog projekta. Jednostavno pregledanje i procena različitih varijanti projekta i alternativa da bi se utvrdilo najbolje

moguće projektno rešenje. Postojeći podaci se mogu ponovo upotrebljavati za kreiranje novih projekata. Jednostavno izvršavanje značajnih promena u samom projektu.

Započinjanje novog dokumenta u programu SolidWorks

Da biste u programu SolidWorks započeli nov dokument, izaberite opciju New Document s potpanoa Getting Started u oknu poslova SolidWorks Resources; prikazaće se okvir za dijalog New SolidWorks Document (slika 1-1.). Ovaj okvir za dijalog otvara se i kada pritisnete dugme New na paleti Menu Bar. Sledi pregled opcija iz ovog okvira za dijalog.

Slika 1-1 Okvir za dijalog New SolidWorks Document

Dugme Part

Dugme Part je podrazumevano izabrano u okviru za dijalog New SolidWorks Document. Pritisnite dugme OK i otvorićete nov dokument dela (engl. part document) u kome možete projektovati pune modele (engl. solid models) ili komponente od lima (engl. sheet metal components). Kada otvorite nov dokument dela, ući ćete u režim Part koji služi za crtanje delova.

Dugme Assembly

U okviru za dijalog New SolidWorks Document, pritisnite dugme Assembly a zatim dugme OK da biste otvorili nov dokument sklopa (engl. assembly document). U njemu možete da sklapate komponente koje ste napravili u dokumentima delova, a i da pravite komponente.

Dugme Drawing

U okviru za dijalog New SolidWorks Document, pritisnite dugme Drawing a zatim dugme OK da biste otvorili nov dokument crteža (engl. drawing document). U njemu možete da generišete ili pravite prikaze crteža delova koje ste izradili u dokumentima delova, ili sklopova koje ste napravili u dokumentima sklopova.

Napomena: Kada u SolidWorksu započnete novi fajl, prikazuje se prozor What would you like to do? koji vam pomaže dok radite u programu. Da biste zatvorili taj prozor, pritisnite dugme ? koje se nalazi blizu donjeg desnog

5

ugla prozora programa SolidWorks. To dugme možete pritisnuti i da biste ponovo prikazali prozor What would you like to do?

Savet : Ako iz okna poslova otvorite okvir za dijalog New SolidWorks Document i započnete nov dokument, okno poslova će i dalje ostati prikazano u svom raširenom obliku. Ukoliko pak ovaj okvir za dijalog otvorite s palete alatki ili iz glavnog menija, okno poslova će se skupiti i ostaće takvo i kada se otvori novi dokument.

Okruženje za skiciranje

Kad god započnete nov dokument dela, podrazumevano se nalazite u okruženju za modelovanje delova (engl. part modeling environment). Međutim, projektovanje morate da počnete crtanjem skice osnovnog elementa u okruženju za skiciranje (engl. sketching environment). Da biste pokrenuli okruženje za skiciranje, odaberite karticu Sketch iznad panoa FeatureManager design tree (slika xx2-7). Potom pritisnite dugme Sketch iz Sketch CommandManagera. Da bi vam bilo lakše, možete dodati dugme Sketch paleti Menu Bar (paleti menija) i pomoću njega pokretati okruženje za skiciranje. Da biste to uradili, desnim tasterom miša pritisnite bilo koju paletu alatki i iz priručnog menija odaberite opciju Customize; otvoriće se istoimeni okvir za dijalog. Otvorite karticu Commands i sa liste Categories izaberite opciju Sketch. Prevucite alatku Sketch na paletu Menu Bar. Paleta Menu Bar s dodatom alatkom Sketch prikazana je na slici 1-2.

Kada na paleti Menu Bar pritisnete dugme Sketch ili aktivirate bilo koju alatku iz Sketch CommandManagera, prikazuje se Edit Sketch PropertyManager, koji vas poziva da izaberete ravan na kojoj će biti napravljena skica. Osim toga, na ekranu se privremeno prikazuju tri podrazumevane ravni koje postoje u SolidWorksu: Front Plane (prednja), Right Plane (desna) i Top Plane (gornja).

Slika 1-2

Zavisno od projekta, izabraćete odgovarajuću ravan za crtanje skice osnovnog elementa. Izabrana ravan biće automatski postavljena upravno na pravac pogleda, pa ćete lako moći da nacrtate skicu. Pored toga, CommandManager će tada prikazati razne alatke koje ćete koristiti za crtanje skice.

Izgled podrazumevanog prozora dokumenta dela u okruženju za skiciranje programa SolidWorks, prikazan je na slici 1-3.

6

Slika 1-3 Podrazumevani prikaz dokumenta dela u okruženju za skiciranje

Podešavanje parametara dokumenta

Kada na računar instalirate SolidWorks, program će vas pozvati da zadate standard za kotiranje (tj. za dodeljivanje parametarskih mera) i jedinice za merenje linearnih rastojanja. Parametri koje zadate u tom trenutku, postaće podrazumevani i važiće kad god započnete nov dokument u SolidWorksu. Ukoliko želite da izmenite parametre za određeni dokument, to ćete lako uraditi preko okvira za dijalog Document Properties. Da biste mu pristupili, pritisnite dugme Options na paleti Menu Bar. Otvoriće se okvir za dijalog System Options - General (slika 1-4) u kome treba da izaberete karticu Document Properties. Sledi pregled podešavanja parametara i opcija tekućeg dokumenta u ovom okviru za dijalog.

Slika 1-4

7

Slika 1-5

Promena standarda za kotiranje

Da biste promenili standarde za kotiranje, otvorite okvir za dijalog System Options pa izaberite karticu Document Properties.

U padajućoj listi u oblasti Dimensioning standard, biće naveden podrazumevani standard za kotiranje koji je izabran pri instaliranju SolidWorksa. Za tekući dokument možete izabrati bilo koji od standarda iz padajuće liste: ANSI, ISO, DIN, JIS, BSI, GOST ili GB.

8

Slika 1-6

Menjanje jedinica za merenje linearnih rastojanja i uglova

Da biste izmenili merne jedinice za dužine i uglove, otvorite okvir za dijalog System Options i izaberite karticu Document Properties. Na toj kartici odaberite opciju Units iz okna na levoj strani (slika 1-7). U polju Length i koloni Unit biće dostupna podrazumevana jedinica za merenje linearnih rastojanja, izabrana pri instaliranju programa. Sistem jedinica koji ćete koristiti u tekućem dokumentu zadajete tako što izaberete jednu od opcija u oblasti Unit system. Da biste zadali jedinice koje nisu standardne, izaberite radio-dugme Custom. Raspoložive merne jedinice biće dostupne u tabeli. Izaberite odgovarajuću ćeliju za Length i Unit; biće prikazana padajuća lista sa koje možete odabrati merne jedinice. Za dužinu možete odabrati sledeće jedinice: angstremi, nanometri, mikroni, milimetri, centimetri, metri, mikroinči, milovi (miliinči), inči ... . Da biste promenili jedinice za ugaone mere, izaberite odgovarajuću ćeliju za Angular i Unit. Pojaviće se padajuća lista s koje možete odabrati merne jedinice za uglove: stepene, stepene/minute, stepene/minute/sekunde i radijane. Preko odgovarajuće ćelije u koloni Decimals zadajte broj decimalnih mesta.

9

Slika 1-7 Biranje standarda za kotiranje

Menjanje parametara prianjanja i mreže

Možete podesiti da se u okruženju za skiciranje kursor kreće skokovito, unapred zadatim koracima. Na taj način, dužina objekta čiju skicu crtate menjaće se za zadatu vrednost koraka (inkrementa). Na primer, ako ste podesili da je korak kursora 10 mm, linija koju crtate produžavaće se za po 10 mm kad god pomerite kursor. Da biste to postigli, morate uključiti opciju prianjanja (engl. snap). Na paleti Menu Bar pritisnite dugme Options; prikazaće se okvir za dijalog System Options. Izaberite granu Relations/Snaps stavke Sketch da bi se prikazale pripadajuće opcije. Uključite opciju Grid i isključite opciju Snap only when grid is displayed, ukoliko je bila uključena. Kada je uključena ta opcija, kursor se pomera skokovito samo dok je na ekranu prikazana pomoćna mreža (engl. grid).

10

Slika 1-8

Sada pritisnite dugme Go To Document Grid Settings; otvoriće se okvir za dijalog Document Properties - Grid/Snap (slika 1-9). Korak kursora zavisi od odnosa između vrednosti zadatih u poljima Major grid spacing (rastojanje između glavnih linija mreže) i Minor-lines per major (broj sporednih linija po jednom glavnom podeoku mreže) koja se nalaze u oblasti Grid. Na primer, ako želite da se koordinate menjaju u koracima od po 10 mm, morate zadati da odnos između glavnih i sporednih linija bude 10. To ćete postići ako, recimo, vrednost u polju Major grid spacing postavite na 100 a vrednost u polju Minor-lines per major na 10. Slično tome, da bi se kursor pomerao za po 5 mm, vrednost u polju Major grid spacing postavite na 50 a u polju Minor-lines

11

per major na 10.

Slika 1-9 Okvir za dijalog Document Properties - Grid/Snap

Napomena: Ne zaboravite da će ovi parametri važiti samo za tekuće dokumente. Kada otvorite nov dokument, njegovi parametri biće oni koji su bili definisani pri instaliranju programa SolidWorks.

Savet. Da biste prikazali mrežu u okruženju za skiciranje, potvrdite opciju Display grid u oblasti Grid okvira za dijalog Document Properties -Grid/Snap. Drugi način je da odaberete Hide/Show Items > View Grid iz palete Heads-up View.

Dok skicu objekta crtate sa uključenim skokovitim kretanjem kursora od jednog do drugog čvora mreže, desno ispod kursora prikazuje se simbol čvora (engl. grips symbol).

Terminologija u skiciranju

Pre upoznavanja s različitim alatkama za skiciranje, važno je da razumete neke pojmove koji se koriste u okruženju za skiciranje. Slede objašnjenja tih alatki i pojmova.

Koordinatni početak

12

Koordinatni početak (engl. origin, origin point) označen je crvenom tačkom, u središtu prozora okruženja za skiciranje. U koordinatnom početku podrazumevano su prikazane dve strelice koje pokazuju pravce osa X i Y na tekućoj ravni za skiciranje. Tačka preseka te dve ose predstavlja koordinatni početak, s koordinatama 0,0. Da biste prikazali ili sakrili koordinatni početak, s palete Heads-up View odaberite Hide/Show Items > View Origins.

Slika 1-10

Izvedene linije

Izvedene linije (engl. inferencing lines) jesu privremene linije koje se koriste za lakše praćenje određene tačke na ekranu. Isprekidane su, prikazuju se automatski kada u okruženju za skiciranje izaberete neku alatku za skiciranje i iscrtane su od krajnje ili srednje tačke skiciranog objekta (engl. sketched entity) ili od koordinatnog početka. Na primer, ako hoćete da nacrtate liniju iz tačke u kojoj se seku dve zamišljene linije, upotrebite izvedene linije da biste locirali tu tačku a zatim iz nje povucite liniju. Na slici 1-11 prikazana je upotreba izvedenih linija za lociranje centra kruga. Obratite pažnju na to da je na ovoj slici izvedena linija iscrtana od koordinatnog početka.

13

Slika 1-11 Korišćenje izvedenih linija za lociranje centra kruga

Napomena: Izvedene linije koje se prikazuju na ekranu biće ili plave ili žute. Plave izvedene linije ukazuju na to da skiciranom objektu nisu dodate relacije, dok žute linije pokazuju da su relacije dodate. S različitim relacijama (logičkim operacijama) upoznaćete se kasnije.

Izvedene linije biće prikazane samo kada je aktivna neka alatka za skiciranje.

Alatka za izbor (Select)

Alatka Select se koristi za biranje skiciranog objekta ili za deaktiviranje bilo koje aktivne alatke za skiciranje. Jedan skicirani objekat birate tako što ga pritisnete levim tasterom miša. Više objekata izabraćete ako, držeći pritisnut levi taster miša, povučete miša tako da obuhvatite više skiciranih objekata. Postoje dva načina biranja objekata povlačenjem: pomoću sveobuhvatnog okvira (engl. box selection) i pomoću presečnog okvira (engl. cross selection). Više objekata možete izabrati i uz korišćenje tastera SHIFT i CTRL. Slede objašnjenja pomenutih metoda biranja.

14

Slika 1-12

Napomena: Kada je aktivna neka alatka za skiciranje, možete izabrati alatku Select ili pritisnuti taster ESC da biste deaktivirali alatku za skiciranje. Isto ćete postići i ako pritisnete desni taster miša i iz priručnog menija odaberete Select.

Biranje objekata pomoću sveobuhvatnog okvira

Okvir za izbor se iscrtava kada pritisnete levi taster miša i povučete kursor sleva nadesno u prostoru za crtanje. Prikazan je punim linijama. Biće izabrani samo oni objekti koji su u potpunosti obuhvaćeni okvirom za izbor. Izabrani objekti se prikazuju svetloplavom bojom, a uz kursor se pojavljuje priručna paleta alatki.

Biranje objekata pomoću presečnog okvira

Kada u prostoru za crtanje pritisnete levi taster miša i povučete kursor zdesna nalevo, iscrtava se okvir za izbor sa isprekidanim linijama. Pomoću njega se biraju svi objekti koji se u potpunosti nalaze unutar isprekidanog okvira i oni koji ga dodiruju. Izabrani objekti biće prikazani svetloplavom bojom, a uz kursor će se pojaviti priručna paleta alatki. Ovaj okvir se zove presečni okvir za izbor.

Biranje objekata pomoću tastera SHIFT i CTRL

Pri biranju objekata možete koristiti i tastere SHIFT i CTRL. Da biste izabrali više objekata, držite pritisnut taster SHIFT dok ih birate. Ako ste već izabrali neke objekte ali treba da pomoću sveobuhvatnog ili presečnog okvira izaberete još neke, pritisnite i držite taster SHIFT pa nacrtajte okvir za izbor. Svi objekti koje obuhvati ili dodirne okvir za izbor, biće izabrani.

Ukoliko neki objekat treba da uklonite iz skupa izabranih objekata, izaberite ga držeći pritisnut taster CTRL. Tekuću selekciju možete i da invertujete pomoću tastera CTRL. Da biste to uradili, izaberite objekte koji ne treba da budu obuhvaćeni selekcijom. Pritisnite taster CTRL i nacrtajte sveobuhvatni ili presečni okvir za izbor.

Napomena: U SolidWorksu se, kada izaberete objekat, prikazuje priručna paleta alatki sa opcijama za menjanje skice.

15

Slika 1-13

Alatka za invertovanje selekcije (Invert Selection)

Ova alatka je aktivna samo kada je neki objekat izabran i koristi se za invertovanje selekcije. Ona će poništiti izbor prvobitno izabranih objekata i izabrati sve objekte koji nisu bili obuhvaćeni prvobitnom selekcijom. Da biste invertovali selekciju, izaberite objekte koji ne treba da budu u konačnoj selekciji, pa iz menija odaberite Tools > Invert Selection. Alatku Invert Selection možete odabrati i iz priručnog menija. Svi objekti koji prvobitno nisu bili izabrani, biće izabrani i obratno.

Slika 1-14

16

Upoznali ste vazne pojmove iz procesa skiciranje. Treba sada da upoznate i SolidWorksove alatke za skiciranje.

Crtanje linija

Menu Bar: Tools > Sketch Entities > Line

Paleta alatki: Sketch > Line

Linije su jedan od osnovnih objekata skica u SolidWorksu. Uopšteno govoreći, linija (tj. duž) jeste najkraće rastojanje između dve tačke. Kao što je ranije pomenuto, SolidWorks je alatka za parametarsko modelovanje. To svojstvo programa omogućava da nacrtate liniju proizvoljne dužine i pod bilo kojim uglom, i da joj naknadno dodelite odgovarajuću dužinu i nagib. Da biste u okruženju za skiciranje nacrtali liniju, izaberite alatku Line s panoa Sketch CommandManager. Biće prikazan Insert Line PropertyManager (slika xx2-15). Kursor koji je imao oblik strelice, biće zamenjen kursorom alatke za crtanje linija (engl. line cursor). Taj kursor izgleda kao olovka ispod koje se nalazi kratka, nagnuta linija. Alatku Line možete aktivirati i tako što ćete pritisnuti taster L.

Slika 1-15

Na potpanou Message panoa Insert Line PropertyManager prikazuje se poruka Edit the settings of the next line or sketch a new line (Izmenite parametre naredne linije ili skicirajte novu liniju). Pomoću opcija s panoa Insert Line PropertyManager, podešavate orijentaciju i druge karakteristike skice linije.

Potpano Orientation

17

Koristi se za definisanje orijentacije linije koju treba da nacrtate. Podrazumevano je izabrano radio-dugme As sketched pa možete da crtate liniju u bilo kom pravcu. Ako hoćete da crtate samo horizontalne linije, izaberite radio-dugme Horizontal. Kada izaberete to radio-dugme, prikazaće se potpano Parameters u čijem polju Length možete zadati dužinu linije. Ukoliko na ovom potpanou potvrdite opciju Add dimension, uz nacrtanu liniju prikazaće se kota koja označava dužinu linije. O kotiranju biće više reči kasnije. Pošto zadate parametre, izaberite početnu tačku, a zatim i krajnju da biste nacrtali horizontalnu liniju. Dvaput pritisnite OK da biste završili rad sa alatkom Line.

Slično tome, da biste crtali vertikalne linije, izaberite radio-dugme Vertical, zadajte parametre na potpanou Parameters, pa odaberite početnu i završnu tačku.

Napomena: Ukoliko na brojaču Length s potpanoa Parameters zadate vrednost 0, moći ćete da nacrtate horizontalnu ili vertikalnu liniju bilo koje dužine.

Radio-dugme Angle birate kada treba da crtate linije pod određenim uglom. Kada izaberete to dugme, prikazuje se potpano Parameters na kome možete da zadate vrednosti za dužinu, ugao i orijentaciju linije.

Potpano Options

Polje za potvrdu For construction s potpanoa Options, koristi se za crtanje pomoćne, konstrukcione linije (engl. construction line). Polje za potvrdu Infinite length koristi se za crtanje linije beskonačne dužine.

Kada na potpanou Orientation izaberete radio-dugme As Sketched, moći ćete da crtate kontinualne ili pojedinačne linije. Sledi opis obe metode.

Crtanje niza kontinualnih linija

Ovo je podrazumevana metoda crtanja linija. Samo treba da levim tasterom miša označite početnu i krajnju tačku linije. Čim pritisnete početnu tačku, prikazuje se pano Line Properties PropertyManager, ali njegove opcije neće biti dostupne u ovoj fazi rada.

Nakon zadavanja početne tačke, pomerite kursor i pritisnite levim tasterom miša krajnju tačku linije. Između označenih tačaka biće iscrtana linija. Zapazićete i da se na krajevima linije nalaze puni kvadratići. Linija će biti prikazana svetloplavom bojom jer je i dalje izabrana.

18

Slika 1-16

Ako pomerite kursor dalje od krajnje tačke linije, videćete da je za kursor prikačena još jedna linija. Početna tačka te linije krajnja je tačka prethodno nacrtane linije, a dužina nove linije povećava se i smanjuje kako pomerate kursor. Pošto se ova linija rasteže kao lastiš dok pomerate kursor, zove se elastična linija (engl. rubber-band line). Sledeća tačka, treća koju pritisnete na ekranu, predstavljaće krajnju tačku nove linije, a krajnja tačka prve linije biće njena početna tačka. Iz krajnje tačke druge linije razvlačiće se nova elastična linija i crtanje će se nastaviti na isti način. Ovo je kontinualan proces u kome možete nacrtati niz (lanac) sastavljen od proizvoljnog broja kontinualnih linija tako što ćete levim tasterom miša označavati tačke na površini za crtanje.

Iz procesa crtanja kontinualnih linija izaći ćete na jedan od sledećih načina: pritisnite taster ESC na tastaturi, dvaput pritisnite bilo gde na površini za crtanje, izaberite alatku Select s palete Menu Bar, ili pritisnite desnim tasterom da bi se otvorio priručni meni, pa izaberite opciju End Chain ili Select da biste završili rad sa alatkom Line.

Na slici 1-17 prikazana je skica nacrtana kontinualnim linijama. S crtanjem se započelo u donjem levom uglu i prvo je nacrtana horizontalna linija. Kada nacrtate sve linije, da biste zatvorili niz linija, kursor koji je povezan s poslednjom linijom približite početnoj tački prve linije, u toj tački će se pojaviti narandžasti kružić. Ako u toj fazi zadate krajnju tačku linije, kontura će se zatvoriti i neće se pojaviti elastična linija jer vam više ne treba. Ipak, alatka Line je i dalje aktivna, pa možete da crtate druge linije.

19

Slika 1-17

Napomena: Kada završite crtanje linije tako što dvaput pritisnete unutar prostora za crtanje ili odaberete End Chain iz priručnog menija, niz linija će biti završen, ali će alatka Line ostati i dalje aktivna, pa ćete moći da nacrtate još linija. Rad sa alatkom Line završićete ako iz priručnog menija odaberete Select.

Slika 1-18

Crtanje pojedinačnih linija

Ovo je druga metoda crtanja linija, u kojoj crtate pojedinačne linije, a početna tačka nove linije ne mora da bude

20

krajnja tačka prethodne. Kad hoćete da nacrtate pojedinačnu liniju, držite pritisnut levi taster miša da biste zadali početnu tačku i povlačite kursor ne puštajući levi taster miša. Pošto stignete do krajnje tačke, pustite taster miša - između dve tačke biće iscrtana linija. Da bi se olakšalo crtanje skica u programu SolidWorks, postoji PropertyManager - tabela koja će se prikazati na levoj strani ekrana čim izaberete prvu tačku bilo kog skiciranog objekta. U njoj su navedeni svi parametri skiciranog objekta, kao što su početna tačka, krajnja tačka, ugao, dužina itd. Čim počnete da povlačite miša, levo od površine za crtanje prikazuje se pano Line Properties PropertyManager koji služi za podešavanje svojstava linije. Sve opcije na ovom panou postaće dostupne kada

pustite taster miša. Na slici 1-19 prikazan je deo ovog panoa.

Slika 1-19 Deo panoa Line Properties PropertyManager

Napomena: Na panou Line Properties PropertyManager prikazuju se i dodatne opcije koje se odnose na relacije (logičke operacije).

Kada nacrtate liniju, izmenite joj parametre na panou Line Properties PropertyManager kako bi dobila potrebnu dužinu i nagib. Liniju možete menjati i dinamički, tako što ćete povlačiti njene krajeve.

Parametri kursora alatke Line

Kada u okruženju za skiciranje crtate linije, iznad kursora alatke Line prikazuje se numerička vrednost (slika 1-20), koja ukazuje na dužinu linije koju crtate. Ista ta vrednost nalazi se i u polju Length na panou Line Properties PropertyManager. Jedina razlika je to što je vrednost prikazana na panou preciznija.

Slika 1-20 Dužina linije prikazuje se na ekranu dok crtate liniju

21

Tokom crtanja zapazićete i to da se ponekad, kada crtate vertikalne ili horizontalne linije, ispod kursora pojavljuje simbol -- ili I . To su simboli relacija Vertical i Horizontal. SolidWorks automatski primenjuje te relacije na linije. One obezbeđuju da linije koje crtate budu zaista vertikalne, odnosno horizontalne, a ne nagnute. Na slici 1-21 prikazan je simbol relacije Vertical primenjene na liniju, a na slici 1-22 - simbol relacije Horizontal.

Slika 1-21 Simbol relacije Vertical

Slika 1-22 Simbol relacije Horizontal

Napomena: Pored relacija Horizontal i Vertical, možete promeniti i brojne druge relacije, kao što su Tangent, Concentric, Perpendicular, Parallel itd.

Crtanje tangencijalnih ili normalnih lukova pomoću alatke Line

SolidWorks omogućava da - dok crtate kontinualne linije - nacrtate tangencijalne ili normalne (upravne) lukove koji polaze od krajnje tačke linije. Takvi lukovi se mogu nacrtati samo ako ste nacrtali bar jednu liniju, luk ili krivu. Da biste nacrtali luk, prvo nacrtajte liniju tako što ćete zadati njenu početnu i krajnju tačku. Pomerite kursor van krajnje tačke poslednje linije da bi se prikazala elastična linija. Kada nakon toga vratite kursor u krajnju tačku poslednje linije, aktivira se režim za crtanje lukova. Iznad kursora prikazuju se ugao i poluprečnik luka. Režim za crtanje lukova aktivira se i kada pritisnete desni taster miša i iz priručnog menija izaberete stavku Switch to arc, ili kada na tastaturi pritisnete slovo A.

22

Slika 1-23

Da biste nacrtali tangencijalni luk, aktivirajte režim za crtanje lukova tako što ćete vratiti kursor u krajnju tačku poslednje linije. Zatim malo pomerite kursor u pravcu produžetka linije; iscrtaće se isprekidana linija i tangencijalni luk. Levim tasterom miša označite krajnju tačku luka. Na slici 1-24 prikazano je dodavanje tangencijalnog luka postojećoj liniji.

Da biste nacrtali normalan luk, aktivirajte režim za crtanje lukova. Pomerite kursor malo u pravcu koji je normalan na liniju, a zatim u pravcu krajnje tačke luka; iscrtaće se normalan luk (slika 1-25).

Slika 1-24 Crtanje tangencijalnog luka pomoću alatke Line

23

Slika 1-25 Crtanje normalnog luka pomoću alatke Line

Čim se definiše krajnja tačka tangencijalnog ili normalnog luka, ponovo se aktivira režim za crtanje linija. Možete nastaviti da crtate linije ili vratite kursor u krajnju tačku luka kako biste prešli u režim za crtanje lukova.

Napomena: Ako ste greškom prešli u režim za crtanje lukova dok ste crtali linije, pritisnite taster A. Možete pritisnuti desnim tasterom miša i izabrati Switch to line na priručnom meniju ili vratiti kursor u krajnju tačku luka i pritisnuti levi taster miša kako biste aktivirali režim za crtanje linija.

Crtanje konstrukcionih linija i osa simetrije

Menu Bar: Tools>Sketch Entities>Centerline

Paleta alatki: Sketch>Line>Centerline

Konstrukcione ili pomoćne linije (engl. construction lines) i ose simetrije (engl. centerlines) služe samo kao pomoć pri skiciranju i ne uzimaju se u obzir pri konvertovanju skica u elemente. Konstrukcionu liniju crtate slično kao liniju skice, samo pomoću alatke Centerline.

24

Slika 1-26

Kada crtate konstrukcione linije, na potpanou Options panoa Line Properties PropertyManager potvrđena je opcija For construction. Konstrukcionu liniju možete nacrtati i alatkom Line. Da biste to uradili, otvorite Line Properties PropertyManager, na potpanou Options potvrdite opciju For construction i nacrtajte liniju.

Slika 1-27

25

2. Elementi interfejsa SolodWorksa

Glavni elementi interfejsa SolidWorksa su grafički prozor, gde se odigravaju sve akcije, FeatureManager, koji lista sve funkcije u delu, PropertyManager, gde se dešava većina unosa podataka, i CommandManager/linije sa alatkama, gde možete da pristupite većini komandi programa. CommandManager je područje interfejsa koje možete da upotrebite da biste uštedeli prostor koji tradicionalno koriste linije sa alatkama. Njegova glavna misija je da omogući lak pristup svim linijama sa alatkama, pa čak i pristup prilagođenim grupama ikonica koje nisu dostupne u standardnoj liniji sa alatkama, bez gomilanja linija sa alatkama na ekranu. Cilj CommandManagera je da vas odvikne od upotrebe regularne linije sa alatkama - glavni cilj je ušteda prostora. Nažalost, kada uštedite na jednoj strani, obično završite sa nekim nedostatkom na drugoj. U slučaju CommandManagera nedostatak je pomeranje i kliktanje mišem. Možda ćete se naći u situaciji da često klikćete nazad i napred između kartica Sketch i Features. Heads-up View linija sa alatkama Ova linija sa alatkama je ograničena samo na ikonice linija sa alatkama View ili Standard View. Možete da je podesite tako što ćete kliknuti na nju desnim tasterom miša i selektovati ili deselektovati alatke koje želite. Jedini način da je isključite je da uklonite sve ikonice iz nje. Ako imate više prozora sa dokumentima ili više prikaza linija sa alatkama, Heads-up View će se prikazati samo u aktivnom prozoru ili prikazu. Ova linija sa alatkama se često preklapa sa drugim elementima interfejsa kada je poređano nekoliko prozora ili ako aktivni prozor nije maksimiziran. Kursori

Ikona SW resursa

Inicijalne opcije

Panel zadataka

Linija menija 

26

Kursori SolidWorksa su kontekst senzitivni i menjaju svoj izgled i funkciju u zavisnosti od situacije. Kursori skiciranja prikazuju olovku i vrstu objekta skice koji trenutno skicirate. Kursori skiciranja takođe prikazuju neke informacije o dimenzijama o objektu koji skicirate, kao što su dužina ili prečnik. Povratna informacija kursora skiciranja je potrebna za brzo i tačno skiciranje. Kursor za selektovanje se menja u zavisnosti od stavke preko koje ga pomerate. Simboli kursora pomažu kao podsetnik kada su aktivni filteri selekcije. Kursor je često dostupan kao dugme OK. Tasteri miša U programu SolidWorks intenzivno se koriste tasteri miša. Prilikom upoznavanja sa interaktivnim radnim okruženjem programa SolidWorks, značajno je da razumete osnovne funkcije tastera miša. Levi taster miša se koristi prilikom izvršavanja najvećeg broja operacija, kao što je selektovanje menija i ikona, ili biranje odgovarajućih grafičkih entiteta. Ukoliko jednom pritisnete levi taster miša, moći ćete da selektujete ikone, stavke menija i formi/panela, odnosno da izaberete odgovarajuće grafičke elemente. Desni taster miša se koristi za prikazivanje dodatnih opcija koje stoje na raspolaganju, a koje se nalaze u dodatnom iskačućem/kontekstnom meniju. Ovi meniji sadrže prečice za komande koje se veoma često upotrebljavaju. Srednji taster miša točak se može upotrebljavati za izvršavanje operacija Rotate (držite pritisnut točak miša i pomeraate miša), Pan (držite pritisnut točak miša i pomerate miša, istovremeno držeći pritisnut Ctrl taster) ili Zoom (držite pritisnut točak miša i pomerate miša, istovremeno držeći pritisnut Shift taster) u realnom vremenu. Okretanje točka miša vam omogućava da se brzo približite poziciji na kojoj se nalazi kursor.

[Esc] taster – Prekidanje izvršavanja komandi [Esc] taster se u programu SolidWorks upotrebljava za prekidanje izvršavanja komande. [Esc] taster je lociran blizu gornje leve ivice tastature. Ponekad je neophodno i dva puta pritisnuti taster [Esc] da biste prekinuli izvršavanje komande; to zavisi od toga gde se nalazite u procesu izvršavanja sekvence komandi. [Esc] taster se za neke komande koristi da bi se napustila odgovarajuća komanda.

27

3. Crtanje krugova, lukova i pravougaonika U SolidWorksu, krugovi se crtaju na dva načina tako što se zadaju centar i poluprečnik ili se definišu tri tačke koje leže na kružnici. Alatke za crtanje krugova grupisane su na panou Sketch CommandManager. Da biste nacrtali krug, pritisnite strelicu nadole na alatki Circle i otvoriće se potpaleta s dve alatke. Odaberite alatku s potpalete i otvoriće se Circle PropertyManager (slika 3-1). Drugi način da otvorite taj pano jeste da pritisnete desni taster miša i iz priručnog menija odaberete Circle.

Slika 3-1 Pano Circle PropertyManager Na potpanou Circle Type odaberite metodu za crtanje kruga. Sledi objašnjenje obeju metoda.

Crtanje kruga tako što se definiše centar CommandlVlanager: Sketch > Circle Menu Bar: Tools > Sketch Entitles > Circle Paleta alatki: Sketch > Circle Kada otvorite Circle PropertyManager, na potpanou Circle Type podrazumevano je izabrano dugme Center. Ono omogućava da se nacrta krug kada se zada njegov centar. Umesto kursora strelice prikazuje se kursor kruga, koji ima oblik olovke s krugom ispod nje. Zadajte centar kruga, a zatim pomerite kursor da biste definisali poluprečnik. Tekući poluprečnik kruga prikazuje se iznad kursora i menja se kako pomerate kursor. Pritisnite neku tačku da biste zadali poluprečnik. Poluprečnik možete menjati na panou Circle PropertyManager. Pored toga, možete menjati i koordinate centra kruga. Na slici 3-2 prikazan je krug nacrtan alatkom Circle tako što je prvo zadat centar, a zatim povučen kursor.

28

Slika 3-2 Crtanje kruga tako što se definiše centar

Crtanje kruga tako što se definišu tri tačke CommandlVlanager: Sketch > Circle > Perimeter Circle Menu Bar: Tools > Sketch Entities > Perimeter Circle Paleta alatki: Sketch > Circle > Perimeter Circle

Radio-dugme Perimeter Circle koristi se za crtanje kruga tako što se definišu tri tačke koje leže na njegovom obimu. Da biste ovom alatkom nacrtali krug, pritisnite strelicu nadole desno od alatke Circle; otvoriće se potpaleta. Izaberite alatku Perimeter Circle. Drugi način je da otvorite Circle PropertyManager, pa na potpanou Circle Type pritisnete dugme Perimeter Circle. Umesto kursora strelice prikazuje se kursor kruga definisanog s tri tačke. Na površini za crtanje zadajte prvu tačku, a zatim i druge dve. Iscrtani krug biće svetloplave boje (što znači da je izabran) i moći ćete da ga izmenite ako podesite parametre na panou Circle PropertyManager. Na slici 3-3 prikazano je crtanje kruga kada su definisane tri tačke.

Slika 3-3 Crtanje kruga kada su definisane tri tačke

Crtanje pomoćnih krugova Ako hoćete da nacrtate pomoćni (konstrukcioni) krug, nacrtajte krug alatkom Circle pa na potpanou Options panoa Circle PropertyManager potvrdite opciju For construction. Savet: Da biste pomoćni (konstrukcioni) objekat pretvorili u skicirani objekat, aktivirajte alatku za izbor (Select), pa izaberite pomoćni objekat. Otvoriće se PropertyManager. Uklonite znak potvrde iz polja For construction; pomoćni objekat pretvoriće se u skicirani objekat i biće iscrtan punom linijom.

29

Crtanje lukova U SolidWorksu postoje tri alatke za crtanje lukova: Centerpoint Arc, TangentArc i 3 Point Arc. Te alatke su grupisane, a mogu se pojedinačno aktivirati s potpalete koja se otvara kada pritisnete strelicu nadole desno od alatke Centerpoint Arc na panou Sketch CommandManager. Sledi objašnjenje navedenih alatki.

Crtanje tangencijalnih/normalnih lukova CommandManager: Sketch > Centerpoint Arc > Tangent Arc Menu Bar: Tools > Sketch Entities > Tangent Arc Paleta alatki: Sketch > Centerpoint Arc >Tangent Arc Tangencijalni lukovi su oni koji se crtaju tangencijalno na postojeći skicirani objekat. Postojeći skicirani objekti mogu da budu skicirane i konstrukcione linije, lukovi i krive (engl. splines). Normalni lukovi su oni koji se crtaju normalno (upravno) na postojeći objekat. Tangencijalni i normalni lukovi crtaju se alatkom Tangent Arc. Da biste nacrtali tangencijalni luk, aktivirajte alatku Tangent Arc umesto kursora strelice prikazuje se kursor tangencijalnog luka. Postavite kursor luka u blizinu krajnje tačke objekta koji predstavlja tangentu. U krajnjoj tački pojaviće se narandžasta tačka, a ispod olovke - dva žuta koncentrična kruga. Pritisnite levi taster miša, pomerite malo kursor u pravcu tangente, a zatim ga pomerite tako da definišete veličinu luka. Luk će počinjati u krajnjoj tački izabranog objekta, a veličina će mu se menjati kako povlačite kursor. Iznad kursora prikazuju se ugao i poluprečnik tangencijalnog luka (slika 3-4). Da biste nacrtali normalni luk, aktivirajte alatku Tangent Arc. Postavite kursor u blizinu krajnje tačke objekta koji predstavlja objekat normale. U krajnjoj tački će se pojaviti narandžasta tačka, a ispod olovke - dva žuta koncentrična kruga. Pritisnite levi taster miša, pomerite malo kursor u pravcu normale na objekat, a zatim ga pomerite tako da definišete veličinu luka (slika 3-5).

Slika 3-4 Crtanje tangencijalnog luka

Slika 3-5 Crtanje normalnog luka

30

Kada crtate luk, čim počnete da pomerate kursor nakon što ste zadali početnu tačku, prikazaće se pano Arc PropertyManager. Međutim, opcije s tog panoa nisu dostupne u ovoj fazi rada - postaju dostupne tek kada završite crtanje tangencijalnog ili normalnog luka. Možete nacrtati proizvoljan luk a zatim mu izmeniti parametre na panou Arc PropertyManager. Na slici 3-6 prikazanje deo panoa Arc PropertyManager.

Slika 3-6 Deo panoa Arc PropertyManager Napomena: Kada izaberete objekat kome hoćete da dodate tangencijalni luk, između početne tačke luka i izabranog objekta primenjuje se relacija Tangent. Prema tome, ako promenite koordinate početne tačke luka, i objekat će se izmeniti na odgovarajući.

Crtanje lukova alatkom Centerpoint Arc CommandManager: Sketch > Centerpoint Arc Menu Bar: Tools > Sketch Entitiy > Centerpoint Arc Paleta alatki: Sketch > Centerpoint Arc Alatkom Centerpoint Arc lukovi se crtaju tako što im se definišu središnja, početna i krajnja tačka. Kada aktivirate ovu alatku, kursor strelica biće zamenjen kursorom luka. Kursor luka izgleda kao olovka ispod koje se nalazi luk. Da biste nacrtali ovaj tip luka, aktivirajte alatku Centerpoint Arc pa pomerite kursor do tačke koja treba da bude centar luka. Pritisnite tu tačku levim tasterom miša a zatim pomerite kursor do tačke u kojoj luk treba da počne. Na ekranu će se prikazati isprekidan krug čija će se veličina menjati kako pomerate miša. Ovaj krug vam služi kao pomoć - njegov centar se nalazi u tački koju ste zadali kao centar luka. Pritisnite levim tasterom miša tačku u kojoj hoćete da počne luk, a zatim pomerite kursor da biste definisali krajnju tačku luka. Pomoćni krug se više ne prikazuje, a iscrtava se luk koji počinje u tački koju ste zadali nakon zadavanja centra. Na levoj strani površine za crtanje prikazuje se pano Arc PropertyManager, sličan onome za tangencijalne lukove. Opcije s tog panoa neće biti dostupne u ovoj fazi rada. Ako kursor pomerate u smeru kretanja kazaljke na satu, i luk će se iscrtavati u tom smeru. Isto važi i za suprotan smer. Zadajte krajnju tačku luka tako što ćete je pritisnuti levim tasterom miša. Na slici 3-7 prikazan je pomoćni krug

31

koji se pojavljuje kada pomerate kursor posle zadavanja centra luka, dok je na slici 3-8 prikazan luk dobijen opisanom tehnikom.

Slika 3-7 Zadavanje centra i početne tačke luka pomoću alatke Centerpoint Arc

Slika 3-8 Pomeranje kursora radi zadavanja početne i krajnje tačke luka

Crtanje lukova alatkom 3 Point Arc CommandManager: Sketch > Centerpoint Arc > 3 Point Arc Menu Bar: Tools > Sketch Entities > 3 Point Arc Paleta alatki: Sketch > Centerpoint Arc >3 Point Arc

Alatkom 3 Point Arc lukovi se crtaju tako što im se definišu početna tačka, krajnja tačka i još jedna tačka na obimu luka. Kada aktivirate ovu alatku, umesto kursora strelice prikazuje se kursor luka s tri tačke. Da biste nacrtali ovaj tip luka, aktivirajte alatku 3 Point Arc pa pomerite kursor luka sa tri tačke do tačke koja treba da bude početna tačka luka. Pritisnite tu tačku levim tasterom miša a zatim pomerite kursor do tačke u kojoj luk treba da se završi. Čim počnete da pomerate kursor nakon što ste zadali početnu tačku, na ekranu će se prikazati isprekidan pomoćni luk i pano Arc PropertyManager. Opcije s tog panoa neće biti dostupne u ovoj fazi rada. Zadajte krajnju tačku luka tako što ćete je pritisnuti levim tasterom miša. Umesto pomoćnog luka, prikazuje se luk iscrtan punom linijom za koji je prikačen kursor. Kako pomerate kursor, tako se luk dinamički modifikuje. Levim tasterom miša pritisnite tačku na ekranu da biste nacrtali luk. Ta tačka, poslednja koju ste izabrali, određuje pravac prostiranja luka. Čim nacrtate luk, postaće dostupne opcije s panoa Arc PropertyManager tako da možete izmeniti parametre luka. Na slici 3-9 prikazan je pomoćni luk koji je nacrtan nakon što ste zadali početnu i krajnju tačku luka, dok je na slici 3-10 prikazano zadavanje treće tačke za crtanje luka.

32

Slika 3-9 Zadavanje početne i krajnje tačke luka

Slika 3-10 Zadavanje treće tačke da bi se nacrtao luk

Crtanje pravougaonika U SolidWorksu alatke za crtanje pravougaonika su grupisane. Kada aktivirate alatku Rectangle s panoa Sketch CommandManager, prikazaće se Rectangle PropertyManager. Izaberite odgovarajuću metodu za crtanje pravougaonika s potpanoa Rectangle Type. Drugi način je da pritisnete desni taster miša i da iz priručnog menija odaberete opciju Corner Rectangle kako biste otvorili Rectangle PropertyManager.

33

34

35

5. Kopiranje skiciranih objekata tako što se pomeraju na zadato rastojanje CommandManager: Sketch > Offset Entities Menu Bar: Tools > Sketch Tools > Offset Entities Paleta alatkl: Sketch > Offset Entities Kopiranje na zadato rastojanje (engl. offsetting) predstavlja jedan od najlakših načina crtanja paralelnih linija ili koncentričnih lukova i krugova. Možete izabrati čitav niz objekata kao jedan objekat, ili izabrati jedan objekat koji treba kopirati pomeranjem. Dosad je ova tehnika bila primenljiva samo na skicirane objekte, ivice, petlje i krive. Možete je primeniti i na parabolične krive, elipse i eliptične lukove. Kada na paleti Sketch pritisnete dugme Offset Entities, prikazuje se pano Offset Entities PropertyManager. Sledi opis opcija s tog panoa. Opcija Offset Distance Brojač Offset Distance služi za zadavanje pomeraja izabranog objekta. Vrednost pomeraja možete zadati pomoću brojača ili povlačenjem objekta u oblasti za crtanje.

Slika 5-1 Pano Offset Entities PropertyManager Opcija Add dimensions Opcija Add dimensions s potpanoa Parameters podrazumevano je potvrđena. Kada je potvrđena, između roditeljskog objekta i rezultujućeg, pomerenog objekta dodaje se kota koja označava pomeraj. Opcija Reverse Uključivanjem opcije Reverse menja se smer pomeranja. Kada objekte pomerate pomoću miša, ne treba vam ova opcija jer sami birate kako ćete pomerati objekat. Opcija Select chain Potvrdite opciju Select chain da biste izabrali ceo niz kontinualnih skiciranih objekata koji dodiruju izabrani objekat. Kada aktivirate alatku Offset, podrazumevano će biti uključena opcija Select chain. Ako je isključite, biće pomeren samo izabrani skicirani objekat. Opcija Bi-directional Kada je izabrano radio-dugme Bi-directional, izabrani objekat se kopira pomeranjem u oba smera, a polje za

36

potvrdu Reverse u oblasti Parameters neće biti dostupno. Opcija Make base construction Opcija Make base construction služi za konvertovanje roditeljskog objekta u konstrukcioni objekat. Opcija Cap ends Polje za potvrdu Cap ends dostupno je samo akoje potvrđena opcija Bi-directional. Kada je uključena, opcija Cap ends zatvara krajeve objekata kopiranih pomeranjem u oba smera. Možete izabrati radio-dugme Arcs ili Lines da biste zadali vrstu završetka za krajeve. Ako pomerate objekat koji je zatvoren na oba kraja, ova opcija neće biti dostupna. Na slici 5-2 prikazan je nov niz objekata nastao kopiranjem izabranog niza objekata uz pomeranje, a na slici 5-3 kopiranje jednog objekta pomeranjem.

Slika 5-2 Kopiranje niza objekata pomeranjem na zadato rastojanje

Slika 5-3 Kopiranje jednog objekta pomeranjem na zadato rastojanje

37

6. Izrada elemenata slivanjem preseka CommandManager: Features > Lofted Boss/Base Menu Bar: Insert > Boss/Base > Loft Paleta alatki: Features > Extruded Boss/Base > Lofted Boss/Base Element možete napraviti i slivanjem više sličnih ili različitih preseka kako bi se dobio proizvoljan oblik. Ti slični ili različiti preseci mogu, ali ne moraju biti paralelni. Preseci za pune elemente dobijene slivanjem moraju biti zatvorene skice. Da biste element napravili slivanjem preseka (engl. lofting), nacrtajte skice i otvorite Loft PropertyManager tako što ćete pritisnuti dugme Lofted Boss/Base na panou Features CommandManager. Deo panoa Loft PropertyManager prikazan je na slici 6-1. Kada otvorite Loft PropertyManager, program će tražiti da izaberete bar dva profila. Izaberite profile u oblasti za crtanje i pojaviće se prikaz elementa i konektor (engl. connector). Pritisnite OK na panou Loft PropertyManager da biste napravili element. Na slici 6-2 vidi se element koji će se dobiti slivanjem profila i konektor, a slika 6-3 prikazuje dobijeni element. Imajte na umu da će se na prikazu slivenog elementa podrazumevano videti mrežica. Možete je isključiti tako što ćete desnim tasterom miša pritisnuti prikaz i iz priručnog menija odabrati Mesh Preview > Clear All Meshed Faces. Element dobijen slivanjem preseka možete preoblikovati ručicama konektora koje su na prikazu označene popunjenim kružićima. Da biste to uradili, levim tasterom miša pritisnite ručicu, držite pritisnut taster i povucite kursor na drugo mesto pa pustite levi taster miša da biste tu postavili konektor. Postupak oblikovanja elementa dobijenog slivanjem profila naziva se sinhronizovanje slivanja (Loft Synchronization). Na slici 6-4 vidi se element koji će se dobiti slivanjem, nakon menjanja položaja ručice konektora. Slika 6-5 prikazuje dobijeni element.

Slika 6-1 Deo panoa Loft PropertyManager

38

Slika 6-2 Prikaz elementa koji će se dobiti slivanjem

Slika 6-3 Dobijeni element

39

Slika 6-4 Prikaz elementa koji će se dobiti slivanjem, nakon pomeranja konektora

Slika 6-5 Dobijeni element Napomena: Preoblikovanje ili uvrtanje pomoću podrazumevanog konektora prilikom izrade elementa slivanjem, naziva se globalno uvrtanje. Globalno uvrtanje (engl. global twisting) znači da se, kada promenite mesto jedne tačke povezivanja profila, automatski menja položaj ostalih tačaka u skladu s promenjenom tačkom povezivanja. Pri globalnom uvrtanju netangencijalnih profila, ručice konektora će se pomerati samo s temena na teme. Savet: Alatkom Contour Select možete izabrati konturu koja će se koristiti kao profil za slivanje. Kao profil možete upotrebiti i skicu koja se već koristi za neki drugi skicirani element. Da biste videli sve konektore, pritisnite desni taster miša i iz priručnog menija odaberite opciju Show All Connectors. Broj prikazanih konektora zavisi od maksimalnog broja temena na početnom ili završnom profilu. Ako je početni ili završni presek kružan, eliptičan ili napravljen od zatvorene krive, biće prikazan samo jedan kontroler. Konektore pomoću kojih ćete upravljati slivenim elementom možete i dodavati. Konektori mogu biti dodati i pravolinijskim i zakrivljenim profilima. Da biste dodali konektor, desnim tasterom miša pritisnite mesto na skici gde hoćete da ga dodate i otvoriće se priručni meni. Izaberite opciju Add Connector i konektor će biti dodat elementu. Pomoću ove opcije možete dodati više konektora. Konektore možete pomerati tako što ćete im povući ručice. Na slici 6-6 vidite kako će sliveni element izgledati nakon menjanja svih dodatnih konektora, a na slici 6-7 - dobijeni element. Napomena: Preoblikovanje i uvrtanje pomoću dodatnih konektora naziva se lohalno uvrtanje (engl. local twisting), jer uvrtanje pomoću jednog konektora ne utiče na ostale tačke povezivanja na profilu. To znači da sve konehtore možete nezavisno pomerati tako što povlačite ručice duž profila. Potpano Start/End Constraints Potpano Start/End Constraints s panoa Loft PropertyManager koristićete da biste definisali uslove početnog i završnog preseka slivenog elementa. Na njemu možete zadati uslov upravnosti, tangentnosti ili kontinuiteta. Opcija None je podrazumevano izabrana na listama Start constraint (početni uslov) i End constraint (završni uslov). To znači da nijedan uslov nije zadat za sliveni element. Ostale opcije sa ovih padajućih lista objašnjene su u nastavku.

40

Slika 6-6 Prikaz nakon menjanja svih konektora

Slika 6-7 Dobijeni sliveni element Savet: Otvorite priručni meni i odaberite opciju Hide All Connectors da biste sakrili sve konektore. Konektori neće biti prikazani, ali parametri koje ste pomoću njih zadali zadrzaće se na elementu. Da biste sakrili pojedinačne konektore, izaberite ih i otvorite priručni meni. Potom izaberite opciju Hide Connector. Ako iz priručnog menija izaberete opciju Reset Connectors, svi konektori i parametri koji se na njih odnose, biće

41

uklonjeni sa elementa. Pored toga, pojaviće se podrazumevani konektor s podrazumevanim tačkama povezivanja između slivenih profila. Normal to Profile Opcija Normal to Profile koristi se za definisanje tangentnosti upravno na profil. Kada je izaberete s padajućih lista Start constraints i End constraints, na početnom i krajnjem preseku pojaviće se strelica. Pored toga, na potpanou Start/End Constraints biće prikazane još neke opcije (slika 6-8). Dužinu tangentnosti možete zadati strelicama koje su priključene presecima ili preko brojača Start Tangent Length i End Tangent Length. Brojač Draft angle omogućava da zadate ugao pod kojim će biti menjana širina elementa. Polja Apply to all podrazumevano su potvrđena, što znači da će uslov biti ravnomerno primenjen na sva temena preseka. Kada uklonite potvrdu iz tih polja, možete pojedinačno zadati vrednost tangentnosti za svako teme. Slika 6-9 prikazuje sliveni element sa strelicama tangentnosti na završnim presecima elementa. Slika 6-10 prikazuje strelice tangentnosti na svim temenima krajnjih preseka elementa. Na slici 6-11 prikazan je dobijeni element, nakon zadavanja dužine tangentnosti.

Slika 6-8 Potpano Start/End Constraints sa izabranom opcijom Normal to Profile

42

Slika 6-9 Dve strelice uz preseke

Slika 6-10 Definisanje dužine tangentnosti kod End uslova

43

Slika 6-11 Dobijeni sliveni element Direction Vector Opcija Direction Vector koristi se za definisanje tangentnosti na početku i kraju slivenog elementa tako što se zada vektor pravca. Po uključivanju ove opcije, pojaviće se polje Direction Vector i brojači za definisanje dužine tangenti i ugla promene širine. Treba da izaberete vektore smera da biste zadali tangente na početku i kraju elementa. Dužinu tangentnosti zadajte preko brojača na potpanou Start/End Constraints. Potpano Start/End Constraints sa izabranom opcijom Direction Vector prikazan je na slici 6-12.

44

Slika 6-12

45

7. Izrada spiralne krive CommandManager: Features > Curves > Helix and Spiral Menu Bar: Insert > Curve > Helix/Spiral Paleta alatki: Curves > Helix and Spiral Alatkom Helix and Spiral prave se krive u obliku opruge ili spirale. Te krive se obično koriste kao putanje za izvlačenje profila pri izradi opruga, navoja, spiralnih kalemova itd. Slika 7-1 prikazuje oprugu napravljenu izvlačenjem kružnog profila duž putanje u obliku opruge. Slika 7-2 prikazuje spiralni kalem napravljen izvlačenjem pravougaonog profila duž spiralne putanje.

Slika 7-1 Opruga

Slika 7-2 Spiralni kalem

Da biste napravili krivu u obliku opruge, pritisnite dugme Helix and Spiral na paleti Curves; otvoriće se Helix/Spiral PropertyManager i program će tražiti da izaberete ravan, planarnu stranicu ili ivicu na kojoj ćete skicirati krug da biste definisali presek opruge, ili da odaberete jedan krug. Krug će definisati prečnik opruge. Ukoliko crtate spiralu, skica će definisati početni prečnik spiralne krive. Pano Helix/Spiral PropertyManager će se zatvoriti kada izaberete ravan i pređete u okruženje za skiciranje da biste nacrtali skicu preseka za oprugu ili spiralu. Kada završite skicu, izađite iz okruženja za skiciranje. Pano Helix/Spiral PropertyManager se ponovo otvara (slika 7-3). Kada se pano Helix/Spiral PropertyManager ponovo otvori, zadajte izometrijski prikaz. Primetićete da su se pojavile dve strelice. Jedna izvire iz centra kruga i definiše smer opruge. Druga strelica je tangentna na krug i definiše početnu tačku opruge: u smeru kretanja kazaljki sata, ili suprotnom. Prikaz krive koja nastaje s podrazumevanim vrednostima, pojaviće se u oblasti za crtanje. Razne metode zadavanja prametara krive objašnjene su u nastavku.

46

Slika 7-3 Pano Helix/ Spiral PropertyManager Pitch and Revolution Opcija Pitch and Revolution podrazumevano je izabrana na padajućoj listi Type s potpanoa Defined By, a koristi se za zadavanje promene poluprečnika pri svakom zavoju krive u obliku opruge i zadavanje broja zavoja. Kada je ta opcija izabrana, na potpanou Parameters dostupni su brojači Pitch i Revolutions pomoću kojih ćete definisati vrednosti za promenu poluprečnika i broj zavoja. Možete potvrditi i polje Reverse direction da biste obrnuli smer krive. Početni ugao krive u obliku opruge zadaćete preko brojača Start angle. Radio-dugmad Clockwise (smer kretanja kazaljki sata) i Counterclockwise (smer suprotan kretanju kazaljki sata) koriste se za definisanje smera rotacije krive. Height and Revolution Opcija Height and Revolution s padajuće liste Type koristi se za definisanje krive pomoću ukupne visine i broja zavoja. Kada je izaberete, na potpanou Parameters biće dostupni brojači Height i Revolutions i druge opcije za zadavanje parametara. Height and Pitch Opcija Height and Pitch s padajuće liste Type koristi se za definisanje krive pomoću visine i vrednosti promene poluprečnika krive u obliku opruge. Kada je izaberete, na panou Parameters biće dostupni brojači Height i Pitch, i druge opcije za zadavanje potrebnih parametara. Kada zadate sve parametre za izradu krive u obliku opruge, prikaz u oblasti za crtanje automatski će se ažurirati. Slika 7-4 prikazuje krivu u obliku opruge.

47

Slika 7-4 Kriva u obliku opruge Ukoliko hoćete da nacrtate krivu u obliku opruge čiji se poluprečnik menja za različite vrednosti, izaberite radio-dugme Variable Pitch na potpanou Parameters i zadajte broj zavoja, prečnik i promenu poluprečnika preko tabele u oblasti Region Parameters. Taper Helix Krivu u obliku sužene opruge možete napraviti pomoću opcija s potpanoa Taper Helix. Da biste to uradili, otvorite potpano Taper Helix tako što ćete potvrditi istoimeno polje. Aktiviraće se brojač Taper Angle i polje za potvrdu Taper outward. Preko brojača Taper Angle možete zadati vrednost ugla između centralne ose opruge i obima opruge. Polje Taper outward podrazumevano je izabrano i koristi se za širenje opruge. Kada zadate parametre za izradu krive, njen prikaz u oblasti za crtanje automatski će se ažurirati. Slika 7-5 prikazuje suženu krivu u obliku opruge. Slika 7-6 prikazuje oprugu napravljenu s potvrđenim poljem Taper outward.

Slika 7-5 Sužena kriva u obliku opruge

48

Slika 7-6 Kriva u obliku opruge dobijena sa uključenom opcijom Taper outward Kriva će podrazumevano nastati u smeru kretanja kazaljki sata jer je na potpanou Parameters panoa Helix/Spiral PropertyManager izabrano radio-dugme Clockwise. Izaberite radio-dugme Counterclockwise da bi kriva nastala u smeru suprotnom kretanju kazaljki sata. Pošto zadate parametre, pritisnite dugme OK na panou Helix/Spiral PropertyManager. Izrada spiralne krive Da biste napravili spiralnu krivu, izaberite opciju Spiral s padajuće liste Type na potpanou Defined By. Prikaz spiralne krive pojaviće se u oblasti za crtanje. Vrednost za promenu poluprečnika u svakom zavoju i za broj zavoja zadaćete preko brojača Pitch, odnosno Revolutions. Ostale opcije s potpanoa Parameters iste su kao ranije opisane opcije. Pošto zadate sve potrebne parametre, pritisnite dugme OK.

49

8. Dodeljivanje parametarskih mera - kotiranje skice Posle crtanja skica i dodavanja relacija, dodeljivanje mera najvažniji je korak u izradi projekta. Kao što je ranije pomenuto, SolidWorks je parametarski softver, što znači sledeće: bez obzira na prvobitnu veličinu nacrtanog objekta, njegove mere biće one koje zadate. Prema tome, kada objektu dodelite mere ili ih izmenite, njegova veličina će se uskladiti sa zadatim vrednostima mera. Alatka Smart Dimension s panoa Sketch CommandManager upotrebljava se za kotiranje svih vrsta objekata u SolidWorksu. Kada koristite alatku Smart Dimension, vrsta mere koja će se dodeliti zavisiće od vrste izabranog objekta. Na primer, ako izaberete liniju, biće dodate horizontalne kote, vertikalne kote i kote paralelne s linijama pod uglom. Ukoliko izaberete krug, biće dodata kota za prečnik. Slično tome, kad izaberete luk, biće dodata kota za poluprečnik. Ako hoćete da dodelite određenu vrstu kote, pritisnite strelicu nadole na dugmetu Smart Dimension i izaberite odgovarajuću alatku s potpalete koja će se otvoriti. Iste alatke za kotiranje dostupne su i na paleti Dimensions/Relations. Čim postavite kotu, prikazaće se okvir za dijalog Modify (slika 8-1). Podrazumevanu vrednost mere možete da promenite pomoću brojača ili upišite novu vrednost u polje okvira za dijalog Modify. Ispod brojača se nalazi i točkić (engl. thumbwheel) koji možete povući udesno da biste povećali vrednost, ili ulevo da biste je smanjili.

Slika 8-1 Okvir za dijalog Modify Savet: Ako okvir za dijalog Modify nije prikazan kada postavite kotu, morate ručno podesiti da se pojavljuje. Otvorite okvir za dijalog System Options - General, pa potvrdite polje Input dimension value. Sledi opis dugmadi iz okvira za dijalog Modify. Dugme Save the current value and exit the dialog (Snimanje tekuće vrednosti i izlazak iz okvira za dijalog) koristi se za prihvatanje tekuće vrednosti parametra i zatvaranje okvira za dijalog. Dugme Restore the original value and exit the dialog (Vraćanje prvobitne vrednosti i izlazak iz okvira za dijalog) služi za vraćanje vrednosti mere koja je poslednja dodeljena skici i zatvaranje okvira za dijalog. Dugme Regenerate the model with the current value (Ponovno iscrtavanje modela s tekućom vrednošću) koristi se za prikaz geometrije skice sa izmenjenim merama. Dugmetom Reset spin increment value (Podešavanje koraka brojača) menja se vrednost koraka brojača. Kada ga pritisnete, otvoriće se okvir za dijalog Increment. Unesite vrednost i pritisnite ENTER. Nova vrednost će biti dodata tekućoj vrednosti ili oduzeta od nje kada pritisnete strelicu brojača. Pomoću dugmeta Mark dimensions to be imported into a drawing (Označavanje mere koju treba uvesti na crtež) izabrana mera generiše se kao napomena uz model u prikazima crteža. Ako ovo dugme nije izabrano, mere se neće generisati. Savet: Da bi se izračunale mere, možete u polje okvira za dijalog Modify uneti aritmetičke simbole. Na primer, ako je određena mera u obliku složene aritmetičke funkcije kao što je (220*12,5) -3 + 150, što iznosi 1247, ne morate da izračunavate tu vrednost pomoću kalkulatora. Samo unesite formulu u polje i pritisnite ENTER. SolidWorks će automatski rešiti matematički izraz i izračunati vrednost date mere. Sledi opis vrsta mera, tj. kota koje se mogu dodeliti skicama u SolidWorksovom okruženju za skiciranje.

50

Horizontalno/vertikalno kotiranje CommandManager: Sketch > Smart Dimension > Horizontal/ Vertical Dimension Menu Bar: Tools > Dimensions > Horizontal/Vertical Dimensions Paleta alatki: Relations > Horizontal/Vertical Dimension Ove kote se koriste za definisanje horizontalnih ili vertikalnih mera izabrane linije ili između dve tačke. To mogu da budu krajnje tačke linija ili centri krugova, lukova, elipsa ili parabola. Vertikalnu ili horizontalnu liniju kotiraćete tako što ćete je prvo izabrati, pa pritisnuti dugme Horizontal/Vertical Dimension na panou Dimension/Relations CommandManager. Drugi način je da desnim tasterom miša pritisnete oblast za crtanje i iz priručnog menija odaberete More Dimensions > Horizontal/Vertical da biste aktivirali te alatke. Kada kursor postavite na liniju, ona će postati istaknuta i obojiće se u narandžasto. Čim izaberete liniju, ona će postati svetloplava, a uz kursor će biti prikazana odgovarajuća mera. Pomerite kursor i postavite kotu na odgovarajuće mesto tako što ćete pritisnuti levi taster miša. Prikazaće se okvir za dijalog Modify sa unetom podrazumevanom vrednošću date mere. Unesite novu vrednost mere i pritisnite ENTER. Na slici 8-2 prikazano je linearno kotiranje horizontalne i vertikalne linije.

Slika 8-2 Linearno kotiranje linija Ako je u oblasti za crtanje izabrana kota, prikazaće se pano Dimension PropertyManager (slika 8-3). Sledi opis potpanoa s kartice Value panoa Dimension PropertyManager.

Slika 8-3 Pano Dimension PropertyManager

51

Potpano Style Potpano Style (slika 8-4) koristi se za definisanje, snimanje, brisanje i učitavanje stila kotiranja koji se upotrebljava u tekućem dokumentu. Preko ovog potpanoa možete da učitate i stilove kotiranja koji su snimljeni s drugim dokumentima. Sledi opis opcija s potpanoa Style.

Slika 8-4 Potpano Style Primena podrazumevanih atributa na izabrane kote Dugme Apply the default attributes to selected dimensions koristi se za dodeljivanje podrazumevanih atributa izabranoj koti ili izabranim kotama. U atribute spadaju tolerancija, tačnost, stil strelice, kotni tekst itd. Ova opcija se obično koristi kada izmenite parametre dodeljene nekoj koti a zatim hoćete da joj vratite podrazumevane vrednosti. Dodavanje ill azuriranje stila kotiranja Dugme Add or Update a Style koristi se za dodavanje stila kotiranja izabrane kote u tekućem dokumentu. Otvorite Dimension PropertyManager, pa podesite atribute pomoću raspoloživih opcija. Zatim pritisnite dugme Add or Update a Style; otvoriće se istoimeni okvir za dijalog. U polje unesite ime stila kotiranja i pritisnite taster ENTER; stil kotiranja biće dodat tekućem dokumentu. Novi stil kotiranja primenićete na odabranu kotu tako što ćete ga izabrati iz padajuće liste Set a current Style na potpanou Style. Stil kotiranja možete i da ažurirate. Izaberite kotu, podesite opcije stila kotiranja po potrebi, pa pritisnite dugme Add or Update a Style da bi se otvorio istoimeni okvir za dijalog. Sa liste izaberite stil kotiranja koji hoćete da ažurirate - postaće dostupna dva radio-dugmeta u ovom okviru za dijalog. Izaberite radio-dugme Update all the annotations linked to this style i pritisnite OK da biste ažurirali sve kote koje su povezane s datim stilom kotiranja. Ako izaberete radio-dugme Break all links to this style i pritisnete OK, prekinuće se veza između izabrane kote i drugih kota na koje je primenjen isti stil kotiranja. Kotiranje prečnika CommandManager: Sketch > Smart Dimension Menu Bar: Tools > Dimensions > Smart Paleta alatki: Sketch > Smart Dimension

52

Kotiranje prečnika primenjuje se na krugove ili lukove. Da biste kotirali prečnik, pritisnite dugme Smart Dimension na panou Sketch Command-Manager. Izaberite krug ili luk i postavite kotu. Kada u SolidWorksu izaberete krug da biste ga kotirali, podrazumevano se kotira prečnik kruga. Međutim, kada izaberete luk, kotira se poluprečnik. Da biste kotirali prečnik luka, izaberite vrednost kote; otvoriće se Dimension PropertyManager. Na potpanou Witness/Leader Display kartice Leaders, pritisnite dugme Diameter i potom OK. Drugi način je da izaberete kotu, otvorite priručni meni i u njemu odaberete Display Options > Display as Diameter. Na slici 8-5 prikazano je kotiranje prečnika kruga i luka. Kotiranje poluprečnika CommandManager: Sketch > Smart Dimension Menu Bar: Tools > Dimensions > Smart Paleta alatki: Sketch > Smart Dimension Kotiranje poluprečnika primenjuje se na krugove ili lukove. Kao što je rečeno, na krugu se podrazumevano kotira prečnik, a na luku - poluprečnik. Da biste na krugu kotirali poluprečnik, izaberite vrednost kote; otvoriće se Dimension PropertyManager. Na potpanou Witness/Leader Display kartice Leaders, pritisnite dugme Radius i potom OK. Drugi način je da izaberete kotu, otvorite priručni meni i u njemu odaberete Display Options > Display as Radius. Na slici 8-6 prikazano je kotiranje poluprečnika kruga i luka.

Slika 8-5 Kotiranje prečnika kruga i luka

Slika 8-6 Kotiranje poluprečnika kruga i luka

53

9. Izrada elemenata izvlačenjem duž krive

CommandManager: Features > Swept Boss/Base Menu Bar: Insert > Boss/Base > Sweep Paleta alatki: Features > Extruded Boss/Base > Swept Boss/Base Swept Boss/Base je jedna od najvažnijih naprednih alatki za modelovanje. Ona se koristi za izvlačenje zatvorenog profila duž otvorene ili zatvorene putanje. Znači, za izradu elementa izvučenog duž putanje (engl. sweep feature), trebaju vam profil (engl. profile) i putanja (engl. path). Profil je presek elementa, a putanja je put kojim se profil kreće tokom izrade elementa. Profil mora biti skica, a putanja može biti skica, kriva ili ivica. Primer profila i putanje za izradu elementa izvučenog duž putanje, dat je na slici 9-1.

Slika 9-1 Profil i putanja za izradu elementa izvučenog duž, putanje

Pritisnite dugme Swept Boss/Base na paleti Features CommandManager da biste otvorili Sweep PropertyManager (slika 9-2).

Kada otvorite Sweep PropertyManager, program će tražiti da izaberete profil za izvlačenje. Izaberite skicu u oblasti za crtanje. Skica će biti istaknuta i pojaviće se oblačić Profile. Program će zatim zatražiti da izaberete putanju duž koje će skica biti izvučena. Izaberite skicu ili ivicu koju ćete koristiti kao putanju. Ona će biti istaknuta bojom magenta i pojaviće se oblačić Path. U oblasti za crtanje biće prikazana i privremena slika elementa dobijenog izvlačenjem duž putanje. Pritisnite dugme OK na panou Sweep PropertyManager da biste napravili element. Slika 9-3 prikazuje element dobijen izvlačenjem duž putanje. Savet: Alatkom Contour Select možete izabrati konturu koju ćete iskoristiti kao presek za element izvučen duž putanje. Da biste to uradili, otvorite Sweep PropertyManager i iz priručnog menija odaberite SelectionManager. Pritisnite dugme Select Region, izaberite konturu i pritisnite OK na panou SelectionManager. Ukoliko treba da izaberete više kontura, držite pritisnut taster CTRL dok ih birate. SelectionManager možete pričvrstiti tako da podrazumevano bude prikazan kad god otvorite Sweep PropertyManager. Pored toga, kao presek možete iskoristiti i zajedničku skicu (engl. shared sketch).

54

Slika 9-2 Pano Sweep PropertyManager

Slika 9-3 Element dobijen izvlačenjem duž putanje Nije neophodno da skica koja će služiti kao profil elementa seče putanju. Međutim, ravan na kojoj je profil nacrtan trebalo bi da leži na jednoj krajnjoj tački putanje. Slika 9-4 prikazuje skicu profila i putanju koje se ne seku. Na slici 9-5 vidi se rezultat izvlačenja. Slika 9-6 prikazuje skicu profila i zatvorenu putanju. Ne zaboravite, ravan na kojoj je profil nacrtan, trebalo bi da seče zatvorenu putanju. Na slici 9-7 prikazan je dobijeni element.

Slika 9-4 Skice profila i putanje koje se ne seku

55

Slika 9-5 Dobijeni element

Slika 9-6 Skica profila i zatvorena putanja

56

Slika 9-7 Dobijeni izvučeni element Na panou Sweep PropertyManager dostupne su i druge opcije za izradu složenijih elemenata izvlačenjem duž putanje. Izvlačenje duž putanje pomoću opcija Follow Path i Keep normal constant Pri izradi elementa izvučenog duž putanje, na padajućoj listi Orientation/twist type potpanoa Options, podrazumevano je izabrana opcija Follow Path. Potpano Options i padajuća lista Path alignment type prikazani su na slici 9-8. S te padajuće liste zadaćete opcije za izradu ujednačenog elementa kada je putanja neujednačeno zakrivljena.

57

Slika 9-8 Potpano Options Kada element pravite koristeći opciju Follow Path, presek će pratiti putanju. Ukoliko s padajuće liste Orientation/twist type izaberete opciju Keep normal constant, presek će biti izvučen duž putanje s relacijom Normal, što znači da će biti upravan na putanju i da se neće menjati njegova orijentacija duž putanje. Tako će početna i završna stranica elementa biti paralelne. Slika 9-9 prikazuje skice putanje i profila za element dobijen izvlačenjem. Na slici 9-10 prikazan je element koji će se dobiti kada je izabrana opcija Follow Path. Slika 9-11 prikazuje element koji će se dobiti uz izabranu opciju Keep normal constant.

58

Slika 9-10 Element dobijen kada je na padajućoj listi Orientation/twist type izabrana opcija Follow Path

Slika 9-11 Element dobijen kada je na padajućoj listi Orientation/twist type izabrana opcija Keep normal constant

59

10. Zaobljavanje skiciranih objekata

CommandManager: Sketch > Sketch Fillet Menu Bar: Tools > Sketch Tools > Fillet Paleta alatki: Sketch > Sketch Fillet

Zaobljenje/zaobljavanje (engl. fillet) predstavlja tangencijalni luk na preseku dva skicirana entiteta. Tako se odsecaju ili produžavaju objekti koje treba zaobliti, zavisno od geometrije skiciranog objekta. Zaobljenje možete primeniti na dve ne-paralelne linije, dva luka, ili između luka i linije - zavisno od kompatibilnosti oblika koji se produžava ili zaobljava duž datog poluprečnika. Možete prvo izabrati alatku Sketch Fillet a zatim objekte koje treba da zaoblite ili teme nastalo u preseku dva objekta koji će biti zaobljeni. Drugi način je da, držeći pritisnut taster CTRL, izaberete dva objekta koji će biti zaobljeni, a zatim alatku. Kada aktivirate ovu alatku, prikazaće se pano Sketch Fillet PropertyManager (slika 10-1).

Slika 10-1 Pano Sketch Fillet PropertyManager

Podesite vrednost na brojaču Radius pa pritisnite taster ENTER ili dugme Apply na panou Sketch Fillet PropertyManager da biste napravili zaobljenje. Ako je potvrđena opcija Keep constrained corners, mere i geometrijske relacije koje su primenjene na skicu neće biti obrisane. Ukoliko pak isključite opciju Keep constrained corners, program će vas pozvati da obrišete relacije primenjene na uglove skiciranih objekata koje zaobljavate. Na slici 10-2 prikazani su objekti koji se seku, pre i posle zaobljavanja. Možete zaobliti i objekte koji se ne seku. U tom slučaju će izabrani objekti biti produženi prilikom zaobljavanja, kao što je prikazano na slici 10-3.

Napomena: Uzastopna zaobljenja istog poluprečnika ne kotiraju se pojedinačno već im se svima automatski dodeljuje isti poluprečnik. Izrada zaobljenja između dve krive, krive i linije i krive i luka zavisi od kompatibilnosti krive koja treba da se odseče ili produži.

60

Slika 10-2 Objekti koji se seku, pre i posle zaobljavanja

Slika 10-3 Objekti koji se ne seku, pre i posle zaobljavanja

Savet: Drugi način za dobijanje zaobljenja jeste da prvo aktivirate alatku Sketch Fillet, a zatim da dva objekta obuhvatite okvirom za izbor. Kada aktivirate alatku Sketch Fillet, na brojaču Radius zadajte odgovarajući poluprečnik. Povucite kursor tako da okvirom za izbor potpuno obuhvatite dva objekta kojima hoćete da dodate zaobljenje. Čim pustite levi taster miša, između izabranih objekata pojaviće se zaobljenje. Zaobljavanje modela

CommandManager: Features > Fillet Menu Bar: Insert: Features > Fillet/Round Paleta alatki: Features > Fillet U SolidWorksu zaobljenje možete dodati kao element modela pomoću opcija Manual ili FilletXpert. Opcija Manual se koristi za zaobljavanje unutrašnje ili spoljne stranice ili ivice modela. Stranicu, ivicu ili element koji ćete zaobliti možete izabrati unapred, ili tek pošto aktivirate alatku Fillet. Da biste zaobljenje dodali koristeći opciju Manual, na panou Features CommandManager pritisnite dugme Fillet; otvoriće se Fillet PropertyManager. Ukoliko se otvori FilletXpert PropertyManager, pritisnite dugme Manual da biste otvorili pano Fillet PropertyManager (slika 10-4). Ako objekte za zaobljavanje izaberete unapred, prikaz zaobljenog elementa pojaviće se u oblasti za crtanje, jer će dugme Full Preview biti automatski izabrano na panou Fillet PropertyManager. Ukoliko objekte niste unapred izabrali, program će tražiti da izaberete ivice, stranice, elemente ili petlje kojima će biti dodat element zaobljenja. Kursorom za izbor izaberite objekat koji ćete zaobliti. Uz prikaz zaobljenja pojaviće se i njegov oblačić (slika 10-5).

61

Slika 10-4 Pano Fillet PropertyManager

Slika 10-5 Prikaz elementa zaobljenja

Alatkom Fillet možete napraviti razne vrste zaobljenja: 1. zaobljenje s konstantnim poluprečnikom 2. zaobljenje s promenljivim poluprečnikom 3. zaobljenje stranice 4. kompletno kružno zaobljenje.

Zaobljenje konstantnog poluprečnika

62

Da biste duž izabranog objekta napravili zaobljenje s konstantnim poluprečnikom, koristićete radio-dugme Constant radius na potpanou Fillet Type panoa Fillet ProperyManager. To radio-dugme je podrazumevano izabrano. Vrednost poluprečnika možete zadati preko brojača Radius na potpanou Items To Fillet, ili tako što ćete pritisnuti područje vrednosti u oblačiću zaobljenja. Upišite vrednost i pritisnite ENTER na tastaturi. Prikaz zaobljenja će se dinamički ažurirati kada promenite vrednost njegovog poluprečnika. Imena izabranih objekata su prikazana u polju Edges, Faces, Features, and Loops. Na panou Fillet PropertyManager pritisnite dugme OK. Slike od 10-6 do 10-11 prikazuju biranje različitih objekata i ostvarena zaobljenja na njima. Savet: Element otvora napravljen čarobnjakom za otvore sastoji se od dve skice: skice tačke položaja i skice profila otvora. Ukoliko ravan za postavljanje izaberete pre pokretanja alatke Hole Wizard, dobijena skica položaja biće dvodimenzionalna. Ako tačku postavljanja izaberete nakon otvaranja okvira za dijalog Placement Point, dobijena skica položaja biće trodimenzionalna.

U savremenom modelovanju, izbegava se crtanje navoja na modelima jer tako nastaje složena geometrija. Prikaze generisane za takve modele teško je razumeti. Zbog toga se preporučuje da, umesto crtanja navoja, na model postavite uprošćeni prikaz navoja i pomoću njega uspostavite pravilo o prikazivanju navoja na tehničkim crtežima.

Slika 10-6 Biranje ivica

Slika 10-7 Dobijeno zaobljenje Ako na panou Fillet PropertyManager izaberete radio-dugme Constant radius, na potpanou Items To Fillet biće prikazane razne opcije.

63

Slika 10-8 - 10-11 Biranje stranice/ Dobijeno zaobljenje

Savet: Element za izradu zaobljenja možete izabrati unapred ili nakon pokretanja alatke Fillet. Da biste zaoblili naknadno izabrani element, proširite stablo na panou FeatureManager design tree koji je prikazan u oblasti za crtanje, i izaberite element. Element možete izabrati i u oblasti za crtanje. Prikaz zaobljenog elementa pojaviće se u oblasti za crtanje.

Zaobljenje s više poluprečnika Kada potvrdite polje Multiple radius fillet s potpanoa Items To Fillet panoa Fillet PropertyManager, možete zadati različite poluprečnike za zaobljavanje svih izabranih ivica. Za zaobljavanje s više opcija poluprečnika, unapred izaberite ivice, stranice ili elemente, ili ih izaberite nakon otvaranja panoa Fillet PropertyManager. Kada aktivirate alatku Fillet, potvrdite polje Multiple radius fillet. Prikaz zaobljenja s podrazumevanim vrednostima pojaviće se u oblasti za crtanje. Primetićete da svaki izabrani objekat ima poseban oblačić. Na slici 10-12 vidi se prikaz elementa zaobljenja za koji je potvrđeno polje Multiple radius fillet.

64

Slika 10-12 Prikaz elementa zaobljenja sa izabranom opcijom Multiple radius fillet Imena izabranih objekata biće prikazana u polju Edges, Faces, Features and Loops. Granice izabranog objekta biće u polju za selekciju istaknute debelim linijama. Vrednost poluprečnika zaobljenja za svaki izabrani objekat možete zadati na brojaču Radius ili u oblačiću poluprečnika, kao na slici 10-13. Dok menjate vrednosti poluprečnika, dinamički će se menjati i prikaz zaobljenja u oblasti za crtanje. Na slici 10-14 prikazano je zaobljenje s više poluprečnika.

Slika 10-13 Različiti poluprečnici zadati u svakom oblačiću zaobljenja

65

Slika 10-14 Dobijeno zaobljenje

66

11. Modelovanje sklopova Projekat sklopa sastoji se od više komponenata postavljenih na odgovarajuće radne pozicije pomoću parametarskih relacija. U SolidWorksu se to naziva uklapanje ili uparivanje (engl. mate). Uslovi uklapanja omogućavaju da komponentama ograničite stepen slobode na njihovim radnim pozicijama. Da biste prešli u režim rada sa sklopovima (Assembly), otvorite okvir za dijalog New SolidWorks Document i pritisnite dugme Assembly (slika 11-1). Pritisnite dugme OK. Nov dokument sklopa će biti otvoren u režimu Assembly i aktiviraće se Begin Assembly PropertyManager (slika 11-2).

Slika 11-1 Okvir za dijalog New SolidWorks Document

Načini projektovanja sklopova U SolidWorksu postoje dva načina projektovanja sklopova: od dna ka vrhu (engl. bottom-up) i od vrha ka dnu (engl. top-down). O njima govorimo u nastavku. Projektovanje sklopova od dna ka vrhu Projektovanje od dna ka vrhu tradicionalan je i najčešće korišćeni pristup u projektovanju sklopova. U njemu se sve komponente prave kao odvojeni dokumenti dela, a u sklopu se postavljaju i referenciraju kao spoljne komponente. Pri ovakvom pristupu, komponente se prave u režimu rada s delovima (Part) i snimaju se kao datoteke s nastavkom .sldprt. Pošto napravite i snimite sve komponente sklopa, otvorićete nov dokument sklopa (.sldasm) i umetnuti komponente pomoću alatki dostupnih u režimu Assembly. Nakon umetanja, sastavićete komponente tako što ćete ih uklopiti.

67

Slika 11-2 Režim Assembly i pano Begin Assembly PropertyManager Glavna prednost ovakvog projektovanja sklopova jeste to što u tekućoj datoteci postoji samo jedan deo. Zahvaljujući tome, možete obratiti više pažnje na pojedinačne složene elemente. Ovo je omiljeni način kad se radi s velikim sklopovima koji sadrže složene delove. Projektovanje sklopova od vrha ka dnu U pristupu od vrha ka dnu, komponente se prave u istom dokumentu sklopa, ali se čuvaju kao odvojene datoteke delova. Zbog toga se projektovanje od vrha ka dnu potpuno razlikuje od projektovanja od dna ka vrhu. Rad ćete početi u dokumentu sklopa, a geometriju jednog dela definisaćete prema geometriji drugog. Napomena: Sklop možete napraviti i kombinovanjem pristupa. Izrada sklopova od dna ka vrhu Već znate da se komponente sklopova projektovanih od dna ka vrhu prave kao odvojeni dokumenti dela u režimu Part. Napravljene komponente se umeću u sklop i sastavljaju pomoću uslova uklapanja. Kad projektujete sklop na ovaj način, prvo treba da umetnete komponente koje čine sklop. Preporučuje se da prva komponenta bude postavljena u koordinatni početak dokumenta sklopa. Na taj način će se podrazumevane ravni sklopa i dela podudarati i komponenta će imati istu orijentaciju kao u režimu Part. Kada postavite prvu komponentu sklopa, ona će biti fiksirana na svom položaju. U nastavku predstavljamo neke od tehnike postavljanja komponenata sklopa.

Postavljanje komponenata u dokument sklopa U SolidWorksu postoje razne opcije za postavljanje komponenata u sklop. Sledi njihov opis. Postavljanje komponenata pomoću panoa PropertyManager CommandManager: Assembly > Insert Components Menu Bar: Insert > Component > Existing Part/Assembly Paleta alatki: Assembly > Insert Components Kada otvorite nov dokument u režimu Assembly, otvoriće se pano Begin Assembly PropertyManager (slika 11-3). Taj pano se otvara samo kada započinjete nov dokument dela. Na potpanou Message tog panoa tražiće se da izaberete deo ili sklop i da postavite komponentu u grafičkoj oblasti, ili da pritisnete dugme Create Layout i napravite sklop od vrha ka dnu. Kada pritisnete dugme Browse na potpanou Part/Assembly to Insert, otvoriće se okvir za dijalog Open. Pronađite direktorijum u koji je snimljena komponenta, izaberite komponentu i pritisnite dugme Open. Pojaviće se kursor za rad s komponentama i grafički prikaz komponente. Ime izabrane komponente biće navedeno u polju Open documents na potpanou Part/ Assembly to Insert. Preporučuje se da koordinatni početak prve komponente bude podudaran s koordinatnim početkom skupa. Pritisnite dugme OK na panou Begin Assembly PropertyManager.

68

Slika 11-3 Pano Insert Component Da biste postavili druge komponente, pritisnite dugme Insert Components na panou Assemble CommandManager; otvoriće se pano Insert Component PropertyManager. Pritisnite dugme Browse na potpanou Part/Assembly to Insert. Izaberite komponentu u okviru za dijalog Open; kursor će biti zamenjen kursorom za rad s komponentama, a prikaz komponente će se pojaviti u oblasti za crtanje. Pritisnite levim tasterom miša negde unutar oblasti za crtanje da biste postavili komponentu. Ukoliko je komponenta koju ćete umetnuti otvorena u drugom prozoru, ona će biti navedena u polju Open documents na panou Begin Assembly PropertyManager ili na panou Insert Component PropertyManager. Komponentu možete umetnuti tako što ćete je izabrati i prevući u oblast za crtanje. Da biste pogledali izabranu komponentu, proširite potpano Thumbnail Preview. Polje Start command when creating new assembly na potpanou Options panoa Begin Assembly PropertyManager podrazumevano je izabrano, a koristi se za automatsko otvaranje panoa Begin Assembly PropertyManager kada se otvori nov dokument sklopa. I polje Graphics preview s potpanoa Options podrazumevano je izabrano, a služi za uključivanje grafičkog prikaza komponente kojaje izabrana za umetanje. Savet: Ako treba da postavite više komponenata ili više instanci iste komponente, pritisnite dugme Keep Visible na vrhu panoa Begin Assembly PropertyManager i izaberite tačke za postavljanje instanci u oblasti za crtanje. Početak izrade sklopa od dokumenta dela Menu Bar: File > Make Assembly from Part Paleta alatki: Menu Bar > New > Make Assembly from Part/Assembly Dokument sklopa možete započeti već u dokumentu dela. Ako je u režimu rada s delovima otvoren dokument osnovne komponente sklopa, odaberite New > Make Assembly from Part/Assembly s palete alatki Menu Bar ili iz menija Menu Bar izaberite File > Make Assembly from Part. Ukoliko se otvori okvir za dijalog New SolidWorks Document, pritisnite u njemu dugme OK. Biće otvoren dokument sklopa i aktiviraće se Begin Assembly PropertyManager. Na tom panou pritisnite OK da biste komponentu postavili u koordinatni početak. Napomena: Ako ste okvir za dijalog New SolidWorks Document prethodno otvorili u režimu Novice, kada sklop budete pravili od dokumenta dela otvoriće se Begin Assembly PropertyManager. Ukoliko ste prethodno radili u režimu Advanced okvira za dijalog New SolidWorks Document, prvo ćete morati da izaberete šablon sklopa, a potom da pritisnete dugme OK. Ukoliko pritisnete dugme Make Assembly from Part/Assembly i pojavi se

69

SolidWorksov okvir za dijalog sa upozorenjem, pritisnite u njemu No. Otvoriće se napredna verzija okvira za dijalog New SolidWorks Document (režim Advanced). Postavljanje komponenata prevlačenjem iz otvorenog prozora dokumenta Druga rasprostranjena metoda postavljanja komponenata u sklop jeste upotreba otvorenog dokumenta dela ili dokumenata sklopova. Uzmimo za primer sklop koji se sastoji od tri komponente. Otvorite dokument dela koji hoćete da umetnete, a potom i nov dokument sklopa. Zatvorite Begin Assembly PropertyManager. Iz menija Menu Bar odaberite Window > Tile Horizontally ili Tile Vertically; svi otvoreni prozori dokumenata biće poređani horizontalno, odnosno vertikalno. Prvu komponentu sklopa treba da postavite u koordinatni početak. Ukoliko on nije prikazan u dokumentu sklopa, s palete Heads-up View odaberite Hide/Show Items >View Origins. Postavite kursor na komponentu u prozoru crteža. Levim tasterom miša pritisnite ime komponente na panou FeatureManager design tree, ne puštajte levi taster miša i prevucite kursor na koordinatni početak sklopa u dokumentu sklopa (slika 11-4). Kada se ispod kursora komponente pojavi znak podudarnosti, pustite levi taster miša. Ako se otvori iskačuća paleta Mate, pritisnite dugme Add/Finish Mate da biste komponentu postavili u sklop. Na isti način dodajte i ostale komponente sklopu. Ako je otvoren dokument drugog sklopa, možete prevući deo i iz tog dokumenta.

Slika 11-4 Premeštanje komponente iz postojećeg prozora u datoteku sklopa Savet: Kada umetnete komponentu u sklop, ona će biti prikazana na panou FeatureManager design tree. Pravilo imenovanja prve komponente je (f)ime komponente<l>. U tom imenu, (f) znači da je ne možete pomerati. Sledi ime komponente. Nakon imena komponente nalazi se oznaka <1> koja predstavlja redni broj komponente ukoliko u celom skupu ima više istih komponenata. Oznaka (-) kazuje da je komponenta plutajuća i da nije dovoljno definisana. Da biste je potpuno definisali, morale primeniti neophodne uslove uklapanja. Oznaka (+) kazuje da je komponenta preterano definisana. Ako pre imena komponente nema nikakve oznake, komponenta je potpuno definisana. Postavljanje komponenata prevlačenjem iz Windows Explorera Komponente možete postavljati u dokument sklopa i tako što ćete ih prevući iz Windows Explorera. Otvorite Windows Explorer i pronađite mesto na kom su sačuvani dokumenti delova. Na radnoj površini postavite prozore Windows Explorera i SolidWorksa tako da možete videti oba. Postavite kursor na ikonicu dokumenta dela u Windows Exploreru. Pritisnite i držite pritisnut levi taster miša, pa prevucite dokument dela u prozor dokumenta sklopa. Pustite taster miša kad bude na koordinatnom početku sklopa kako bi koordinatni početak dela bio podudaran s koordinatnim početkom dokumenta sklopa. Slika 11-5 prikazuje deo koji se prevlači u

70

prozor sklopa.

Slika 11-5 Prevlačenje dela iz Windows Explorera u prozor sklopa Savet: U datoteci sklopa čuvaju se samo informacije o uslovima uklapanja. Informacije o elementima dela čuvaju se u pojedinačnim datotekama delova. Zbog toga je datoteka sklopa mala. Preporučuje se da svi delovi sklopa budu sačuvani u direktorijumu u kom se čuva i datoteka sklopa. Ukoliko premestite delove, komponenta neće biti prikazana u sklopu i dobićete poruku o grešci. Postavljanje komponenata iz Internet Explorera Komponente možete prebacivati i iz Internet Explorera. Za to vam treba Internet Explorer 4.0 ili noviji. Pronađite vezu do SolidWorksove datoteke dela na Webu. Prevucite hipervezu u prostor za crtanje dokumenta sklopa. Kada se otvori okvir za dijalog Save As, snimite dokument dela na željenom mestu. Postavljanje dodatnih instanci postojeće komponente sklopa Ponekad vam u dokumentu sklopa treba više instanci iste komponente. Da biste ih postavili, držite pritisnut taster CTRL, pa izaberite komponentu na panou FeatureManager design tree i povucite kursor na mesto gde hoćete da postavite instancu izabrane komponente. Pustite levi taster miša da biste spustili novu instancu kom-ponente. Na taj način možete postaviti proizvoljan broj kopija postojeće komponente.

Sklapanje komponenata Pošto postavite komponente u dokument sklopa, treba i da ih sastavite. Pošto ih sastavite (engl. assembling) ograničićete im slobodu. Već smo pomenuli da se komponente sklapaju pomoću uslova uklapanja ili uparivanja. Na osnovu uslova, precizno postavljate komponentu u odnosu na ostale komponente i njihovo okruženje u sklopu. Definisaćete i linearno i rotirajuće kretanje komponente u odnosu na ostale komponente. Pored toga, možete dodati i dinamički mehanizam i proveriti stabilnost mehanizma tako što ćete precizno definisati kombinacije uslova uklapanja. Postoje dve metode dodavanja uslova uklapanja. Prva metoda je korišćenje panoa Mate PropertyManager, a druga je upotreba alatke Smart Mates. Obe metode su opisane u nastavku. Sastavljanje komponenata pomoću Mate PropertyManagera CommandManager: Assemble > Mate Menu Bar: Insert > Mate Paleta alatki: Assembly > Mate

71

U SolidWorksu, uslove uklapanja možete zadavati preko panoa Mate PropertyManager. Pritisnite dugme Mate na panou Assemble CommandManager ili iz menija Menu Bar izaberite Insert > Mate da biste otvorili Mate PropertyManager (slika 11-6). Izaberite planarnu stranicu, zakrivljenu stranicu, osu ili tačku na prvoj komponenti, a potom izaberite objekat s druge komponente. Izabrani objekti će biti istaknuti, a njihova imena prikazana u polju Entities to Mate na potpanou Mate Selections. Otvoriće se iskačuća paleta Mate (slika 11-7). Najpodesniji uslovi uklapanja koji se mogu primeniti na izabrane objekte biće navedeni na paleti Mate, a na potpanou Standard Mates panoa Mate PropertyManager podrazumevano će biti izabran najpodesniji uslov. Prikaz sklopa na koji je primenjen taj uslov uklapanja pojaviće se u oblasti za crtanje. Uslove uklapanja možete birati i sa liste uslova koji se mogu primeniti na tekuću selekciju. Kada izaberete neki uslov uklapanja s palete Mate, prikaz sklopa će biti ažuriran. Pritisnite dugme Add/Finish Mate na paleti Mate. Pano Mate PropertyManager biće i dalje otvoren i moći ćete da dodelite sklopu još uslova uklapanja. Kada dodate sve uslove, pritisnite dugme OK na panou Mate PropertyManager. Sledi opis raznih vrsta uslova uklapanja koje možete primeniti.

Slika 11-6 Pano Mate PropertyManager

Slika 11-7 Iskačuća paleta Mate Coincident Uslov Coincident se dodeljuje kada dve planarne stranice treba da budu postavljene na istoj ravni. Uslov Coincident možete dodeliti i drugim objektima. Detaljnije informacije o geometrijama na koje možete primeniti uslov uklapanja Coincident, date su na slici 11-8. Kada na paleti Mate pritisnete dugme Coincident, prikaz modela će biti usklađen sa izabranim uslovom uklapanja i model će biti sastavljen u poravnatom ili suprotnom smeru, zavisno od tekuće orijentacije modela. Orijentaciju sklopljene komponente možete menjati tako što ćete pritisnuti dugme Aligned ili dugme Anti-Aligned na potpanou Standard Mates. Poravnanje sklopljene komponente možete odabrati i tako što ćete

72

pritisnuti dugme Flip Mate Alignment na paleti Mate. Slika 11-9 prikazuje stranice koje će biti izabrane za dodeljivanje uslova Coincident. Slika 11-10 prikazuje primenjen uslov sa odabranom opcijom Anti-Aligned. Na slici 11-11 vidi se primenjen uslov Coincident sa izabranom opcijom Aligned.

Slika 11-8 Tabela kombinacija za primenu uslova uklapanja Coincident

Slika 11-9 Stranice koje će biti izabrane za primenu uslova Coincident Concentric Uslov Concentric se obično koristi za poravnavanje centralne ose jedne komponente s centralnom osom druge komponente. Najčešće se biraju kružne stranice i ivice da bi se primenio uslov koncentričnosti. Uslov uklapanja Concentric možete primeniti i između tačke i kružne stranice ili ivice. Ostale kombinacije za primenu uslova uklapanja Concentric date su u tabeli sa slike 11-12. Da biste primenili uklapanje Concentric, otvorite Mate PropertyManager. Izaberite kružne stranice ili ivice s dve različite komponente, a njihova polja biće prikazana u polju Entities to Mate. Dugme Concentric biće izabrano na paleti Mate. Ako nije podrazumevano izabrano, pritisnite ga sami. Prikaz modela uklopljenih primenom tog uslova pojaviće se u oblasti za crtanje. Možete pritisnuti dugme Aligned ili Anti-Aligned, zavisno od projekta. Pritisnite dugme Add/Finish Mate na paleti Mate.

73

Slika 11-10 Uslov uklapanja Coincident primenjen sa izabranom opcijom Anti-Aligned

Slika 11-11 Uslov uklapanja Coincident primenjen sa izabranom opcijom Aligned

74

Slika 11-12 Tabela kombinacija za primenu uslova uklapanja Concentric Distance Da biste dve komponente uparili sa uslovom Distance, pritisnućete istoimeno dugme. Prvo otvorite pano Mate PropertyManager i izaberite objekte sa obe komponente. Pritisnite dugme Distance na paleti Mate i pojaviće se brojač Distance preko kog ćete zadati vrednost za rastojanje. Prikaz sklopa biće automatski ažuriran kada zadate vrednost rastojanja. Ispod brojača Distance nalazi se dugme Flip Dimension pomoću kog možete obrnuti smer uklapanja. Ako je potrebno, pritisnite dugme Aligned ili Anti-Aligned.

75

12. Dizajniranje boce i zatvarača 1. Pokrenimo SolidWorks i otvorimo novi Part Document.

2. Izaberimo ravan na kojoj ćemo skicirati. U ovom slučaju to će biti ravan Top. 3. Na paleti alatki izaberimo alatku Circle, konkretno Center Creation i nacrtajmo krug sa početkom u koordinatnom početku.

Podesimo da radijus kruga bude 30 mm. 4. Izaberimo sada alatku Extrude Boss/Base. Želimo da izvučemo (ekstrudiramo) debljinu dna boce na 3 mm.

76

5. Izaberimo sada alatku Offset Surface (View/Toolbars/Surface). Kliknimo mišem na prvi krug i prevucimo ga naviše za 30 mm.

77

6. Upravo smo kreirali Lofted Surface. Tu želimo sada da nacrtamo krug. Biramo alatku Circle i počevši od koordinatnog početka crtamo krug radijusa 50 mm.

Skicirani krug treba pretvoriti u planarnu površinu.

78

7. Sada možemo da kreiramo Loft između dve površine. Izaberimo alatku Lofted Boss/Base.

79

Dobili smo oblik prikazan na sledećoj slici.

8. Zatim kreiramo drugu Lofted Surface klikom miša na Offset Surface. Ova površina treba da bude pomerena 170 mm.

80

Nacrtajmo krug na toj novoj površini, počevši iz koordinatnog početka, radijusa 12 mm.

81

Ako je Lofted Surface poremećena, aktiviranjem opcije Hide na stablu Feature Manager Design ćemo to razrešiti. 9. Kreirajmo Loft između kruga na novoj površini i baze.

82

10. Nacrtajmo krug na površini, počevši iz koordinatnog početka, radijusa 12 mm. Potom izvucimo krug naviše za 5 mm.

11. Nacrtajmo krug na gornjoj površini, počevši iz koordinatnog početka, radijusa 14 mm. Izvucimo taj krug naviše za 3 mm.

83

12. Nacrtajmo krug na gornjoj površini, počevši iz koordinatnog početka, radijusa 12 mm. Kreirajmo Offset Surface na rastojanju 6 mm od vršne površine.

84

Nacrtajmo krug na gornjoj površini, počevši iz koordinatnog početka, radijusa 11 mm. 13. Primenimo alatku Lofted Boss/Base da povežemo ova dva kruga.

Kliknućemo mišem na različita (ne naspramna) mesta na svakom krugu da bismo kreirali uvlaku (usek) između dva kruga. 14. Nacrtajmo krug na gornjoj površini, počevši iz koordinatnog početka, radijusa 12 mm. Izvucimo taj krug naviše za 12 mm.

85

15. Telo boce je kompletirano. Treba još „prošupljiti” bocu. Izaberimo alatku Shell i postavimo parametar debljine na 1 mm.

*

86

Boca je sada skoro kompletirana. Nedostaje još navoj na grlu boce i naravno zatvarač. 16. Nacrtajmo krug koji će diktirati veličinu spirale. Ubacimo referentnu ravan na gornju površinu boce.

17. Selektujmo sada gornju površinu grla boce i postavimo distancu na 12 mm.

87

18. Postavimo novu skicu na ravan koju smo upravo kreirali i nacrtajmo krug prečnika, recimo 12 mm.

19. Napustimo skicu i izaberimo alatku Helix (meni Curves).

88

20. Postavimo parametre koji su približnih vrednosti onima datim na sledećoj slici. Dobili smo putanju zavojnice.

21. Kreirajmo novu skicu na desnoj ravni (Right Plane).

89

22. Aktivirajmo desni prikaz (Right Side) i zumirajmo donji deo grla (vrata) boce, tj. početak spirale i kreirajmo novu skicu koja je koincidentna sa donjom ivicom i dimenzija kao što je prikazano na sledećoj slici.

23. Napustimo skicu i izaberimo alatku Swept Boss/Base.

90

24. Selektujmo sada skicu koju smo napravili u koraku 22 za profil i spiralu.

25. Selektujmo OK i zavojnica je kompletna.

91

Sada možemo snimiti bocu da bi je kasnije koristili kod sklapanja sklopa. 26. Pokrenimo novi dokument dela i kreirajmo novi deo i postavimo novu skicu na gornju (Top) ravan. To je početak zatvarača boce. 27. Kreirajmo krug sa centrom u koordinatnom početku i prečnika 14 mm (ne odgovara grlu boce koju smo prethodno kreirali).

28. Izvucimo krug naviše za 12 mm.

92

29. „Oborimo” gornju ivicu sa radijusom od 1 mm.

30. Iskoristimo alatku Shell da „izdubimo” zatvarač sa donje strane. Neka debljina zida bude 1 mm.

93

31. Postavimo novu skicu na donji rub zatvarača (selektovanjem donjeg prstena).

32. Nacrtajmo krug prečnika 12,5 mm koji će biti osnova za spiralu.

94

33. Napustimo skicu i kreirajmo spiralu visine 12 mm i sa 5 obrta (Revolutions) i početnim uglom 0 stepeni i smerom Clockwise.

34. Kreirajmo novu skicu na desnoj ravni (Right Plane), aktivirajmo pogled Right Side i rotirajmo deo tako da možemo da vidimo donji deo sa početkom spirale.

95

35. Selektujmo unutrašnji krug donjeg ruba i kliknimo na alatku Convert Entities (na kartici Sketch).

36. Aktivirajmo desni pogled (Right View) i uočimo ubačenu crnu liniju. Ona pokazuje gde je unutrašnji zid. Kreirajmo istu (ili sličnu) zavojnicu kao kod boce. Donja tačka zavojnice i ivica unutrašnjeg zida treba da se poklope (coincident).

96

37. Obrišimo horizontalnu liniju tako da ostane samo profil navoja.

38. Napustimo skicu i aktivirajmo alatku Sweep. Ponovo selektujmo profil i spiralu i kliknimo na OK. (Voditi računa kod pripreme da profil bude na početku spirale.)

97

39. Zatvarač je definisan i preostaje da ga postavimo na (naspram) bocu.

40. Otvorimo sada fajl sklopa (Assembly File).

98

41. Pronađimo fajl sa bocom i ubacimo u sklop (Part/Assembly to Insert i dugme Browse).

42. Sada aktivirajmo alatku Insert Components.

99

43. Pronađimo zatvarač i postavimo ga na „scenu”.

44. Da bismo „uparili” elemente sklopa koristimo alatku Mate.

100

45. Kliknimo mišem na alatku Mate i selektujmo unutračnju ivicu vrata/grla boce a zatim spoljašmnju ivicu zatvarača.

46. Automatski se obavlja uklapanje.

101

47. Ukoliko nije postignuto željeno uklapanje treba pokušati sa izborom nekih drugih ivica i definisanjem pogodnijih relacija.

102

Uklapanje zatvarača odgovarajućih dimenzija.

103

104