UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

KINANTROPOLOKA ANALIZA KAJAKA-seminarki rad iz predmeta Kinantropoloka analiza sportova

Profesor : Student: Prof. dr Dejan Madi Mirjana Jovi 34/2014

Novi Sad, 2015SADRAJ:1. UVOD12. SISTEMATIZACJA I TEHNIKA ZAVESLAJA KAJAKAA32.1 Motorno uenje tehnike veslanja kod kajaka33. ANTROPOLOKA ANALIZA ZAVESLAJA KAJAKAA54. STRUKTURALNA ANALIZA65. BIOMEHANIKA ANALIZA KAJAKA (veslanja kajkaa)155.2 Miina analiza veslanja kajakaa196. MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KAJAKAA227. MOTORIKE SPOSOBNOSTI KAJAKAA248. FUNCIONALNE SPOSOBNOSTI KAJKAA299. KOGNITIVNE KARATKERISTIKE KAJAKAA3010. KONATIVNE KARAKTERISTIKE KAJAKAA3111. ZAKLJUAK3312. LITERATURA35

UVOD

Kajaci postoje od pre 4000 godina kada su ih izumeli Inviti, Arktii narod u Severnoj Americi za potrebe lova. Prvi kajaci su bili drveni, presvlaili su ih u kone foke, imali su udubljenje za sedenje. Kajaci su jo pravljeni od kostiju kita a vesla bi se podmazivala a kitovom mau kako bi bila vodootpornija. Kajaci su dostizali duinu i do 18m jer su sluili za prevoz ljudi i njihove imovine. Zanimljivo je da je jedan nemaki student poetkom 20. veka na osnovu dizajna koji su koristili Inviti napravio kajak na rasklapanje. Kajak u sportu se pojavio 1936 godine u Berlinu. Ubrzo je postao jedan od disciplina u letnjim Olimpijskim igrama. Kajaci su popularni svuda u svetu, klasificiraju se po dizajnu i materijalu od kog su napravljeni. Kajaci mogu biti od metala, fibrglasa, drveta, plastike, platna kao i od materijala na naduvavanje (pvc ili gume). Re kajkatvo je naziv za sportsku granu veslanja na posebnim amcima - kajacima, kajaki pokreu amce veslima koji nemaju oslonac. Takmiarske discipline u kajku su: takmienje na mirnim vodama i takmienje na divljim vodama. Na divljim vodama postoje sportske discipline slalom i spust, one trae veliko znanje, snalaenje i spredtnost, dok na mirnim vodama je najvanija snaga takmiara. Za slalom sklopivi kajka mora biti dug najmanje 4m a irok 0,60m, dok kod kajaka za mirne zavisi od broja kajaka za koji je namenjen. Kajakatvo se deli na:

Kajak na mirnim vodama (sprinterske trke na 200, 500, 1000 i 5000 metara) Maraton (od 10 do 42 km, sa tranjem, savladavanjem kopnenih prepreka ili bez tranja) Slalom (trke na 300 do 600 m uz savladavanje vodenih prepreka, kapija) Kajak na divljim vodama (spust ili maraton na stazama od 5 do 10 km na brzim, divljim vodama) Polo (igra s loptom) Dragon boat (dugi domorodaki amci sa po 20 veslaa) JedrenjeStandardne dimenzije kajak su:

duinairinanajmanja teina

K-1 jednosed 5,20m0,51m12kg

K-2 dvosed 6,50m0,55m18kg

K-3 etvorosed 11,00m0,60m20kg

tabela br. 1 standardne dimenzije kajaka (Mitrovi,2003)

Ovaj rad ima za cilj da ukae na strukturi pokreta kod kajaka tokom treniga i takmienja, biomehaniku pokreta, uticaj morfolokih karakteristika na efikasnost veslanja kajakaa u trci. Potrebno je utvrditi koje su morfoloke sposobnosti najodgovornije za uspeno i vrhunsko takmienje, koji mehanizmi energetske potronje su najvie zastupljeni, kako deluju kognitivne i konativne karakteristike na uspenost u ovoj sportskoj disciplini.

SISTEMATIZACJA I TEHNIKA ZAVESLAJA KAJAKAA

Kajak je iroko rasprostranjena fiziaka aktivnost ljudske popoulacije svih uzrasta. Kajak se koristi pored sportskog - takmiarskog dela i u svrhu rekreacije, turizmu, fizikom vaspitanju, vojsc. Razvoj kajaka kao sporta podrazumeva i sistematizaciju pedagokih i trenanih metoda. Da bi ostavrili vrhunske rezultate kajakom neophodno je u trenani proces ukljuiti u rezultate iz biomehanikih analiza i motornih kontrola. U odnosu na karakteristike kajkaa ovaj sport pripada sportovima izdrljivosti a nalazi se u kategorji ciklinih sportova. Ispoljavanja tehnike veslanja i posmatrana iz ugla motorne kontrole moemo rei da dolazi do ponavljanja ciklusa. Po strukturi pokreti su isti i odvijaju se u vremenskom periodu gde je izrazita aktivnost velikog broja miia ovekovog tela.

2.1 Motorno uenje tehnike veslanja kod kajakaa

Kontrola izvoenja pokreta zavise od dejstva vie struktura centralnog nervnog sistema koji simultano rade i svaki od njih unosi deo u strukturu pokreta. Faktori koju utiu na formiranje zajednike veze iznmeu motorikog prostora i uspeha u uenju veslanja su: 1. kordinacija2. ravnotea3. realizacija ritmikih struktura4. frekvencija pokreta5. brzina jednostavnih pokreta6. preciznost 7. fleksibilnost8. ekpozivna snaga, Lanc (1986) .

Kordinacijski kriterijumi za procenu kinematike veslanja, za procenu kinematikih pararametara veslanja praene su sledee kinematike take: centar zgloba ramena, aka i centar zgloba kuka. Za sve tri take su kinematikom metodom izmerene slee referentne veliine: horizontalna duina faze provlaka, horizontalna duina vraanja u poeti poloaj, vreme horizontalne faze provlaka, vreme horizintalne vraanja u poetni poloaj, frekvencija zaveslaja, vremenski odnos faze provlaka i vraanja u poetni poloaj (ritam veslanja) i ukupno vreme trajanja zaveslaja. Za ocenu nivoa tehnike veslanja od strane nastavnika date su ocene od 0 do 10. ocena 0 - neuoavaju se tehnike veslanja u kretanju;ocena 1 - teko se prepoznaju osnovne karakteristike tehnike veslanja;ocena 2 - velike greke u poloaju, duini i redosledu kretanja tela, preveliki broj zaveslaja sa krajne neujednaenim rimom kretanja;ocena 3 - velike grke u polozaju tele i redosleda kretanje segmenta tela, preveliki broj zaveslja sa neujednaenim ritmom ali su amplitude pokreta vee;ocena 4 - izraene greke u tehnici veslanja, visok broj zaveslaja, nedostatak ritma kretanja sa slobodnijim aplitudama izvoenja pokreta;ocena 5 - uocavaju se osnovne karakteristike kretanja sa postojeim grekama u bitni elementima tehnike veslanja;ocena 6 - prepoznatljiva tehnika sa grekama u poloaju tela i nekontinuirano izvoenje zaveslaja;ocena 7 - manji broj greaka u tehnici veslanja ali ispitanik usiljeno izvodi kretanje bez kontinuiranog redosleda pokreta;ocena 8 - otklonjene greke u tehnici ali je pokretv usiljen bez adekvatnog kretanja;ocena 9 - kretanje se izvodi bez greaka u tehnici, veslanja ali nije diferencirano vreme faze provlaka i vranja u poenti poloaj;ocena 10 - bez greaka u tehnici, veslanja opusteno, kretanje punih amplituda, okreta sa difreneciranim ritmom kretanja. Ili (2009)Moemo rei da se tehnika veslanja kajaka posmatra sa vie aspekata:1. tehnika izvoenja kretanja veslaa,2. analiza mehanike kretanja kajaka,3. tehnikih uslova u kajaku za veslanje,4. odnos brzine kajak i njegove mase, odnosno broja kajakaa u kajaku.

ANTROPOLOKA ANALIZA ZAVESLAJA KAJAKAA

Antropologija posmatra oveka kao celinu, antropoloki status oveka podrazumeva niz karakteristika i sposobnosti oveka ija je promenljivost tolika da se mogu definisati razlike izmeu kajaka i definisati status svakog pojedinca. Pod antropoloik statusom se podrazumevaju sledee sposobnosti i karakteristike oveka:1. morfoloke (antropometnijke) karakteristike,2. funkcionalne sposobosti,3. motrike sposobnosti,4. kognitivne karakteristike,5. konataivne karakteristike,6. vrednosti i stavovi,7. mikrosocijalni i socijalni stavovi,8. zdravstveni statusi.Kada govorimo o kajaku kao sportu, da bi neko postao kajak mora da ima dobre psihofizike sposobnosti kao to su koordinacija i snaga, vrstu muskulaturu kao i hrabrost. Razvijanje ovih sposobnosti se moe pstii redovnim treningom. Optimalan period za balvljnje ovim sportom je ve od 10 godina (naravno pod uslovomda dete zna da pliva).

STRUKTURALNA ANALIZA

Kada govorimo o strukturalnoj analizi utvrujemo strukture sportske aktivnosti koje odgovara na pitanje o hierarhiji i fazama koje ine motoriki sadraj odreenog sporta, pokreta ili vebe. Strukturalna analiza treba da sadri podatke o trajanju aktivnosti, dimenzijama sportskog terena (bazena ili vodene povrine- staze), broj uesnika, osnovnim rekvizitima igre ili izvoenje, faze zaveslaja, cilju igre ili izvoenja vreste aktivnosti kao i o ciklinim i acikinim sadrajima aktivnosti.Kajak moemo definisati kao sport u kome se uesnici takmie veslajui u amcima (kajacima) kreui se u pravci u kojem gledaju (suprotno od veslaa gde se kreu unazad, tj leima okrenuti cilju). Kajaktvo je u stavri spoj dve discipline kajaka i kanua (u zavisnosti da li veslo ima kaiku sa obe strane ili samo sa jedne strane drke). Glavna podela za takmiarsko kajaktvo je u zavisnosti da li se odvija na mirnim ili divljim vodama.

Trjanje aktivnosti: zavisi od duine staze i da li je na mirnim ili divljim vodama.Dimenzije staze: Na mirnim vodama:discipline su podeljene u zavisnoti od duine staze, pola i broja kajakaa. Olipijske staze su 500 i 1000m, mada su svetski atraktivne i sprint staze na 200m , kao i maraton na preko 10km. Na divljim vodama: podrazumeva se veslanje po brzim talasima i rekama. Kajaci su krai i stabilniji. Trke su sline kao kod skijanja, potreno je proi kroz kapije za to krae vreme. Duina staze je od 200m do 400m. Staza mora da ima prirodne i vetake prepreke koje stvraju rolne i menjaju tok reke. Mora do ima od 18 do 25 kapija, a od tog 6 moraju da budu uzvodno, crvene. Broj uesnika u kajaku na divljim vodama je jedan (K1), a na mirnim vodama od 1 do 4 uesnika (K1, K2, K3, K4).

Osnovna oprema: Kjak i kajakko veslo (pravljeno je najese od karbona, a za poetnike se najee pravi od aliminijuma i poliestera), sastoji se od vie delova koji se spajaju silikonom, to su lopatice i drka. Lopatice se postavljaju pod odreenjim uglom. Na drci se danas sve ese postavljaju i tela za brzo podeavanje duine vesla i meusobnog ugla izmeu lopatice. Sa biomehanikog stanovita veslo predstavlja dvokraku polugu sile. Oslonac poluge bi bila ruka koja povlai, vue veslo, odnosno prebacuje segment, kajaka-kajak unapred a krai bi bili segment hvatovi izmeu leve i desne ake kao poluga sile i segment izmeu ruba lopatice koji je u vodi i ake koja predstavlja oslonac poluge kao poluga brzi. Ili (2009)

Faze veslanja (zaveslaja): Period kretanja lopatice kroz vodu delimo na fazu zahvata vode, fazu provlaka, period kretanja lopatice kroz vazduh i izlaz oputanje, uvrivanje ili poetni poloaj.Cilj igre: Za to krae vreme prei stazu.Vrste aktivnosti: Monostruktruralna ciklina aktivnost.Ciklini sadraj: Ponavljanje zaveslaja (veslanje).Aciklina aktivnost: Gibanje trupa.Danas se u vrhunskom kajakakom sporu razlike primeuju samo po pitanje stila dok sve tehnike faze imaju iste temeljene principe kajakake tehnike.

Faze veslanja kajaka, tehnika veslanja i poloaj tela kajkaa:U sagitalnoj ravni kajaka u kajaku , kao i segment kajak-kajaka treba da bude postavljen tako da njegovo teite bude priblino jednako udaljeno od pica i zadnjeg kraja kajka, odnosno na sredini (Slika br. 1). To utvrujemo procenom uronjenosti pica i krme amca.

Slika br. 1 Poloaj zeita tela veslaa i kajkaKimeni stub treba da bude prav, trup uspravan ili 5-10 nagnut napred, glava u produetku kimenog stuba, noge u zglobovima kolena savijene pod uglom 120-130 i u skonim zglobovima pod uglom od 50-60 u odnosu na horizontalu (Szanto, 2004) (Sika br. 2).

Slika br. 2. Okvirni zglobni uglovi u sagitalnoj ravni (levo), frontalnoj ravni (desno)U fronatalnoj ravni kajaka u miru treba da zauzme simetrian stav, poloaj u kome nema otklona trupom u stranu a kajaku je i leva i desna strana ravnomerno potopljena u vodu - balans. (Slika br.2)U transverzalnoj ravni, najupadljiviji pokret su rotacije kukovima, trupom i ramenima i oni treba da budu usklaeni sa pokretima vesla, tako da uzduna osa ramena (prava koja spaja akromione ramena) i uzduna osa vesla budu uvek paralelne (Slika br. 3 i 4) (Gavrilov, 1980; Seredina 1982; Szanto 2004). Slika br. 3 Kajaka u transverzalnoj ravni Slika br. 4. RotacijaSpecifinost dranje kajakakog vesla je zbog meusobnog ugla izmeu lopatica koje moe da bude izmeu 50 i 90 (Andri, 2000). Uzeemo za primer takozvano desno veslo, koje kada koristimo, desnom akom vrsto pritiskamo drku vesla, a u levoj aci se veslo okree. (Slika br. 5).

Slika br. 5. Rotacija vesla oko njegove uzdune oseSvaki pojedinani zaveslaj moemo podeliti na dva perioda: 1. Period kretanja lopatice vesla kroz vodu (prenos snage) u smeru suprotnom od smera kretanja amca. Za to vreme deluju propulzivne sile koje pokreu amac. 2. Period kretanja lopatice vesla kroz vazduh (regeneracija) je period nametanja vesla za novi zaveslaj, tj. vraanje vesla u poetni poloaj. Za to vreme amac neznatno usporava, ali se i miii relaksiraju. Mirtovi (2003)

Po Szantu (2004) svaki period moemo podeliti i na faze (slika br. 6). Period kretanja lopatice vesla kroz vodu delimo na: a) Fazu zahvata vode b) Fazu provlaka Period kretanja lopatice kroz vazduh na: a) Izlaz b) Oputanje c) Uvrivanje ili poetni poloaj

Slika br. 6. Periodi i faze kajakakog zaveslaja

U okviru kajakakog ciklusa, sportisti i treneri oduvek tee da zaveslaji sa jedne i druge strane budu simetrini , ali se u praksi to retko dogaa. Leva i desna strana tela kako kod opte populacije, tako i kod kajakaa imaju razliite motorike predispozicije koordinacija, kod desnorukih/levorukih, razlike u sili/snazi. Moemo rei da to su dve strane blie simetrinosti kajka se bre kree.Poetni poloaj U ovom poloaju miii su uvreni zbog faze koja sledi i zahteva njihovu najveu krutost tokom ciklusa. Glava je u produetku trupa i miruje, a trup je nagnut ne vie od 10-15 u odnosu na vertikalnu osu. Noge su u zaveslaju postavljene paralelno u irini kukova i treba da se kreu samo u sagitalnoj ravni napred-nazad. Kukovi su rotirani u desno tako to je leva noga opruena odgurivanjem o preagu u prethodnom zaveslaju, a desna noga zgrena, a to grenje je najee potpomognuto vuenjem o povratnu gurtnu. Trup i ramena su takoe u transferzalnoj ravni rotirani u desno, tako da kao to smo ve napomenuli rotacija ramena, odnosno prava koja spaja akromione bude paralelna sa uzdunom osom vesla u transferzalnoj ravni. Shodno tome, levo rame je usled napomenutih rotacija pomereno u nazad, a leva ruka je odvedena u stranu, tako to je nadlakat u poloaju abdukcije i sa trupom zaklapa ugao od oko 90, a podlakat u odnosu na nadlakat je pod uglom od oko 75. aka leve ruke se nalazi u produetku podlakta i nalazi se u blizini glave 30 50cm, orijentaciono u visini oiju ili malo iznad. Desna ruka je potpuno opruena u produetku ramena, tako da se desna lopatica vesla nalazi neposredno iznad vode i spremna je za uron, odnosno fazu zahvata. Veslo u ovom momentu sa povrinom vode zaklapa ugao od 40-50 (slika br. 7)

Slika br. 7. Ugao izmeu vesla i povrine vode.

Faza zahvata (slika br 8) zaveslaja koji traje od doticanja ruba lopatice sa vodom, do njenog potpunog uranjanja. Desno rame je na neto niem nivou, desna ruka potpuno opruena, a levom potiskujemo veslo pravolinijski u napred u visini ela ili malo iznad. U ovoj fazi zapoinjemo rotaciju trupa i ramena u desno i sinhronizovano odgurivanje desnom nogom. Potrebno je uvrstiti (napeti) miie i stvoriti velike sile pri kontaktu sa vodom, kako bismo iskontrolisali kretanje vesla. Treba teiti ka tome da lopatica vesla bude to blia uzdunoj osi amca.

Slika br. 8. Zahvat vode olimpijskog pobednika Ed McKeever-a (GBR)Faza provlaka (slika br. 9) se odvija posle zahvata i od poetka ove faze cela povrina lopatice je pod vodom. Faza privlaenja je vremenski najdua i samim tim omoguava najdui prenos snage (Szanto, 2004). Rotacija ramena, trupa i kukova zapoeta u prethodnoj fazi se nastavlja sve do krajnjih amplituda, dokle god moe kajaka da pomera veslo u nazad opruenom desnom rukom, nakon toga sledi faza vaenja vesla iz vode. Sinhronizovano sa povlaenjem vesla u nazad kajka se snano odguruje desnom nogom o preagu amca, dok levu nogu savija u sva tri zgloba. Leva ruka se u ovaj fazi pravolinijski prua u napred u visini ela ili malo iznad toga, u zavisnosti od stila neki kajakai je upotpunosti opruaju pa posle opruenom rukom sputaju veslo na vodu, a neki ostavljaju rezervu, tj savijenu ruku u zglobu lakta do 20 i u narednoj fazi dodatnim opruanjem u zglobu lakta bre dou do faze zahvata vode, ali imaju manju silu inercije (manji zamah) stvorenu sputanjem ruke i vesla na vodu sa vee visine.

Slika br. 9. PrivlaenjeFaza izlaz (slika br. 10) Ovo je prva retropropulzivna faza ili faza u kojoj ne deluju slile koje pokreu amac u napred. Kada je u potpunosti iscrpljena amplituda pokreta rotacija u desnu stranu lopatica vesla treba da izae iz vode, savijanjem ruke, odnosno podizanjem desnog podlakta na gore, sa neophodnom rotacijom oko uzdune ose vesla. Ovaj pokret treba izvesti to bre kako bi eliminisali eoni otpor na veslu, koji moe da nastane u sluaju da voda krene da pravi otpor na lopatici vesla sa konveksne-nepropulzivne strane. Pored toga treba obratiti panju, da pokretom rotacije veslo izae iz vode, tj. sklizne bez nepotrebnog podizanja vode, koja pored toga to troi energiju, utie i nepovoljno na kretanje kajka potapa ga (utie na kretanje kajaka gore-dole). Mesto izlaza vesla iz vode treba da bude u ravni sa kukovoma ili blizu nje.

Slika br. 10. Izlaz - Olimpijski pobednik Tim Brabans (GBR)Faza oputanja (slika br 11) Tokom trajanja ove faze ramena su sputena, kao to sama re kae, miie treba opustiti i veslo se lagano (bez veih sila) prenosi do poetnog poloaja za novi zaveslaj. Traje od momenta kada je veslo izalo iz vode, gde desna ruka nastavlja da se podie, vie podlakat, nadlakat neznatno, a leva ruka se ispruena ili dodatnim opruanjem u zglobu lakta sputa na dole.

Slika br. 10. Oputanje Max Hof (GER)Faza uvrivanja (slika br. 11) Na kraju retropropulzivne faze, predstavlja period u kome miii iz oputenog prelaze u napeto stanje kako bi se pripremili za novi zaveslaj. Poslednji momenat ove faze je poetni poloaj za novi zaveslaj sa suprotne (leve) strane.

Slika br. 11. Uvrivanje Adam Van KoverBIOMEHANIKA ANALIZA KAJAKA (veslanja kajakaa)

Biomehanika primenjuje zakone mehanike u reavanju bilokih problema. Glavni zadatak biomehanike u sportu je poveanje mehanike efikasnosti. Biomehanika analiza veslanja kajakaa se bavi studijom pokreta i mehanizmom gibanja katrakteristinim za ovaj sport. Moemo rei da ona opisuje, ananlizira i procenjuje gibanje kajkaa, odnosno sistema kajka-kajak. Saznanja koja proizilazi iz beiomehaniih ananliza posenbo su znaajna za utvrivanje izvoenja veslake tehnike u kajaku. Jos preciznije biomehanika analiza veslanja je usmerena na pitanje: Na koji bi nain trebali primenjivati miinu silu kako bi postigli maksimalni uinak, odnosno najveu srednju brzinu u amcu u kajakakoj trci? Ili (2009).

Biomehanika merenja u veslanju kajakom se mogu podeliti u sledee kategorije: 1. Prema podruju mehanike (kinematika i kinetika merenja),2. Prema primenjenoj metodi merenja ( invanzivna metoda merenja ostvaruje se jednakost merene opreme i sastava kajak-kajak; neinvazivna metoda merenja nema jednakog kontakta merne opreme kajaka-kajak). Kinematika merenja u veslanju opisuju kretanja kajakaa, kajaka i sistema kajak kajak ne uzimajui u obzir sile koje usovljavaju to kretanje. Kinematika merenja u kajkatvu koriste varijable kao to su dimenzije, pomake, rotacije, brzina, ubrzanja i sl. Kinetika merenja u kajkatvu sa druge strane analiziraju sile kao unutranje uzroke bilo kavog kretanja. Sakupljanje sile je jednako povezano sa veslakom snagom i brzinm amca tako da osigurava vane informacije o veslaevim dobrim i loim stranama pripremljenosti. Generiranje (skupljnje) sile u veslanju je mogue meriti na dve lokacije:1. na drci vesla, 2. na odupiraima za noge.Invanzivne metode merenja obuhavtanju primenu raznih mernih pretavaraa koji se postavljaju na mereni deo sistema kajaka-kajak. Telemetrijski sastavi prikupljaju podatke sa mernih pretvaraa pa se podaci pomau sata mogu oitavati u realnom vremenu. Neivanzivne metode vremena sastoje se od raznih obilka video analize , prmene radara i GPS sastava koji mogu meriti poziciju i brzinu sistema kajaka-kajak. Neinvanzivne metode zahtevaju sloenije i due metode obrade podataka, no esto su jedini nain prikupljanja podataka tokom velskih takmienja.Ako analiziramo veslanje sa biomehanikoga aspekta, vrlo lako uoavamo da su pokreti i kretanja veslaa i sistema kajaka-kajak jednako zavisni o temeljnim zakonima fizike. Za trajanje zaveslaja kajaka se kree napred ili nazad, na pomerajuem seditu, tada se stvara pozitivna ili negativnasila. Pozitivna sila utie na propulziju kajaka prema napred, dok negativna sila ometa tu propulziju. Prema tome kajkai i njihovi treneri su kosntatno usresreeni na poveanje pozitivne sile i ograniavanja uticaja negativne sile tokom trajanja zaveslaja.Posmatrajui jedan zaveslaj kod kajakaa, u fazi oporavka telesna masa kajaka se kree od pramca prema krmi amca. Ako je kajaka u kajku teak 90kg , imamo 90kg mase u pokretu. U ekipnim kajacima ta masa jednaka je broju telesnih masa svakog kajkaa, lana posade. U trenutku zahvaanja vode kretanje mase prema krmi mora se zaustaviti i promeriti smer kreteanja pa se u tom trenutku stvara velika sila koja delje suprotno od kretanja amca (velika negativna sila). Ta negativna sila prenosi se na amac preko odupiraa za noge. U fazi vaenja vesla iz vode dogaa se suprotno. Telesna masa nagnuta je prema pramanoj strani amca, prema tome kretanje amca je slobodno i sa minimumom kretanje negativne sile. Jedini nain smanjenjna uticaja negativne sile je efikasno uranjanja vesla u vodu (efikasan zahvat). Vrlo je vano da lopatica vesla ue u vodu pre nego to negativna sila pone delovati na amac preko odupiraa za noge. Na taj nin smanjuje se uticaj negativne sile, prenosom te sile na lopatice vesla. Koliko je god zahvaanje vode efikasno izvedeno, uvek e negativna sila u nekoj meri delovati na amac i uvek e u trenutku zahvata, tj posle njega, posmatrajui celi zaveslaj brzina amca biti najmanja. Sve navedeno moda je najvaniji razlog zato je velika veina strunjaka iz podruja veslanja saglasna u tome da je zahvaanje vode kljuan ternutak celog zaveslaja koje mu se u obuci veslake tehnike, kroz sve faze veslako-tehnikog usavravanja posveuje najvie panje. Gore opisana interakcija izmeu pozitivne i negativne sile dogaa se sa svakim novim zaveslajem a to znai oko 210 do 240 puta zaveslaja u veslakoj trci duine 2000m . ak i pad brzine u svakom zaveslaju rezultirae manjom-srednjom brzinom amca i manjom preenjom udaljenosti po zaveslaju. Npr. smanjenje preene udaljenosti za samo 5cm po zaveslaju kada se pomnoi sa prosenim brojem zaveslaja u trci rezultira u gubitku 10,5 do 12m na preenih 2000m. Ili (2009)Elementi celokupng sistema o kojima zavisi brzina sistema kajaka-kajak su: kajaka (akivni elmenat), kajaka sa svojim oblikom, kajakaki mehnizam koji stvara mehanike ulove prenosa sile izmeu kajaka-kajak, voda i vazduh kao sila koje konstantno deluju u suprotnom pravcu od kretanja kajaka. Sprovedenim merenjem biomehanikih analiza dobijamo odgovore na koji nain je mogue poveati tu srednju brzinu sistema. Tako je utvreno da u fazi oporavka nema mesta za poveanje srednje brzine sistema jer je opadanje u toj fazi zaveslaja uzrokovano faktorima okoline kao to su otpor vode i otpor vetra. Ovi faktori u konstantni, bitno je da kajakai ne ure u fazi oporavka, tj. pri odbacivanju drke vesla od trupa i pretklona trupa. Nagla kretanja u fazi zaveslaja utiu na poveanje variranja brzine kajka kao i brzine poveanje otpora. Jedina faza zaveslaja u kojoj je mogue objektivno doprineti brzini sistema kajaka-kajak je faza propulzije i to je preciznije onaj deo faze propulzije u kojoj je lopatica vesla celom svojom povrinom ispod povrine vode. to vee ubrzanje sistema dobiju u ovoj fazi to e vee biti vea biti brzina sistema. Sa drugog aspekta moe se rei da sistem akumulira kinetiku energiju za trajanje faze propulzije a gubi tu istu energiju u fazi oporavka.Ako psmatramo kajaka i kajak odvojeno moemo utvrditi da je dobitak kinetike energije u fazi propulzije znajno vei kod kajaka neg kod kajaka. Istraivanja pokazuju da masa kajakaa u amu akumulira 82-90% kinetike energije sistema kajaka-kajak a na kajak otpda preostali 10-18%. To upuujue na zakljuk da je ubrzanje mase kajaka najvaniji faktor u poveanju srednje brzine kajaka. Biomehanikim analizama i poreenjima uspenosti kajakaa utvreno je da uspeniji kajakai efikanije ubrzavaju masu tela u fazi zahvaanje vode te (u ekipnim kajacima) imaju puno bolje kretanje mase tela svakog kajaka, lana posade. Nakon zahvaanja vode uspeniji ubrzavaju svoje mase tele u vrlo kratkom vremensko periodu zajedno sa kajakom, to dovodi do veeg ubrzanja sistema kajaka-kajak. U istom vremenskom periodu uspeniji kajaki daju vee ubrzanje svojim telesnim masama to znaajno utie na poveanje brzine celokupnog sistema kajaka-kajka. U konteskstu biomehanike analize zaveslaja (veslanja kajakaa) treba svakako spomenuti i objasniti faktore koji sa biomehanikog stanovita utiu na rezultate kajakaa. etiri su osnovne sile koje utii na sistem kajaka-kajak i to:1. sila gravitacije( Fgr) 2. sila uspona (Fuz)3. sila otpora (Fot)4. sila propulzije (Fpr)Postoje manje sile otpora koje se javljaju sa kretanjem tela kajaka na pominom seditu a koje doprinose energetkoj potronji izmedji 1/4 i 1/3 uloene energije na veslo u vodi. Dalji gubici energije deavaju kao posledica balansiranja (uravnoteivanja) kajak. Gruji (1988)

Mehanika efikasnost je izraena kao odnos utroka energije i brzine kajaka te je zavisa od efikasnosti veslake tehnike pojedinca i cele posade u kajaku. Merenja obavljana tokom veslanja kajakaa na vodi i na veslakom ergometru ukazuju na relativnu visoku efikasnost kajaka u veslanju u rasponu od 16-24%. Vrednost mehanike efikasnosti izmeu kajaka poetnika i iskusnog kajaka razlikuju se i do 10%. Elektromiografska merenja ukazuju da su miin grupe aktivno istovremeno u kombinaciji i u raznim merama za veinu vremena trajanja zaveslaja. Prema tome pored rada na generalnoj miinoj snazi za kajaka je vano razvijati dobru kordinaciju izmeu trupa i ruku sa jedne i trbunog pojasa i nogu sa drug strane. Kako bi se realizovao osnovni cilj kajaka - postizanje i odravanja visoke srednje brzine kajaka tokom kajakake trke, potrebno je razvijati visoku silu potiska u fazi poulzije a u isto vreme to je vie mogue smanjiti otpor pri kretanju kajak izmeu dve faze prpulzije. Jedna od osnovnih ciljeva sportske pripreme kajakaa je osposobiti kajakaa da korienjem mehanikih i biomehanikih principa u razlitim spoljanjim uslovima takmienja uz minimalne gubitke na otporu postigne maksimalni potisni rad.

Miina analiza veslanja kajakaa

Tok kretanja kajakaa koje u znatnoj meri odreuju stvaranje sile potiska, odnosno sile propuzije u velikoj meri opdreene su snagom i kordiniranim delovanjem odreenih miinig grupa. Za trajanje zaveslaja u fazi propulzije uestvuju sledee miine grupe koje su odgovorne za sile potiska: miii opruaa nogu (kolena i kuk), miii opruaa trupa miii pregibai rukuU antagonitike miine grupe ubrajaju se one miine grupe koje su aktivne u fazi oporavka odnosno u fazi slobodnog kretanja kajak. Tu spadaju: miii opruaa nogu (kolena i kuk), miii opruaa trupa miii pregibai ruku

Prema Koerneru i Schwautzu (1985) mogue je izvesti odreene podele koje se odnose na relativno uese oderenih miinih grupau trajanju zaveslaja. Podela je znaajna iz razloga potrebe potovanja proporcionalnih optereenja primenjenim kondicionim vebama pojednih miinih grupa koje uestvuju u trajanju zaveslaja. Da bi se muskulatura vana za kajakae razvijala, vebe moraju biti tako podeljene i struktuirane da se te podele priblino potuju kod primene odreenih vebi u toku kajakke sezone. Naravno kod mlaih uzrasta fond odabranih vebi mora izabrati svestrano i opte jaanje muskulature tela. Kako sposobnosti rastu sa treningom i godinama uzrasta potrebno je redukovati irok izbor vebi i birati one vebe kojima emo se pribliiti navedenim vebama. [footnoteRef:2] [2: www.vkkrka.hr]

Tabela br. 2 Relativni udeo pojedinih miinih grupa u trajanje zaveslaja (prema Kornereu i Schwanitzu,1985)U pogledu doprinosa pojednih delova tela stavraju potisak na lopaticama vesla utvreno je da miii nogu stvaraju malo manje od polovine ukupne sile potiska, miii trupa malo manje od 1/3 ukupne sile potiska a miii ruku oko 1/5 od ukupne sile potiska.Tokom faze propuzije segmenti tela ukljueni su na sledei nain: noge zapoinji kretnju, trup nastavlja i ubrzava kretnju, ruke finaliziraju kretnju. Analizom korienja ukupnog radnog kapaciteta pojedinh segmenata tela, miii nogu koriste oko 95% svog radnog kapaciteta, miii trupa oko 55% a miii ruku 75%. Moemo rei da se najee rezerve za poveanje sile potiska nalaze u korienju radnog kapaciteta miia trupa.

Pregled akitvnosti pojedinh miia i miinih regija za vreme trajanja zaveslaja je sledee: u fazi zahvaanja vode otvoranje ugla tela ostvaruje se kontrakcijom miia zadnjice, primarno (m.gluteusa maximusa). Potisak nogama odvija se kontrakcijom prednje grupe miia natkolenice (m. quadricepsa femorisa; njega ine m. rectus femoris, m. vastus intermedius, m. vastus medialis i m. vastus lateralis) i kontrakcijom miia zadnje strane potkolenice (m. gastrocnemius i m. soleus, koji zajedno ine m. triceps surae) oni otvaraju ugao u skonom zglobu vrei plantarnu ekstenziju.Da bi poisak nogama efikasno prenosio silu potiska na veslo muskulatura trupa mora biti aktivna. To se postie kontrakcijom lumbalnog dela lea koji deluje kao oprua trupa i miia trubuha (m. rectus abdominis, m. obliquus abdominis).Ruke su ispruene kroz vei deo faze propulzije kontrakcijom miica zadnje strane nadlaktice (m. tricepsa brachii). Visina ruku prilagoava se delovanjem miia oko ramenog pojasa, a to su m. pectoralis major, m. deltoideus i m. latissimus dorsi.Prema kraju faze populzije drka vesla pribliava se trupu miia prgibaa lakta (m. biceps brchii, mi. brachialis i m. brachioradialis). Vaenje lopatie vesla iz vode osigurano je miinom kontarkcijom podalktice (ponajvise m. extensor carpi radialis i m. exterson urnalis).Za trajanje faze oporavka telo se kree unapred (preama krmi kajak) kao posledica implusa sile koji je stvoren odbacivnju ruku od tela (odgovorni m. pectoralis major i m. triceps brachii) i aktivnom kontrakcijom miia trbunog pojasa (m. rectus abdominis, m. oblquus abdominis). Kontrakcija miia zadnje strane natkolenice (m. biceps femoris, m. semitendinosus i m. semimembranosus) osugurava savijanje u zgobu kolena i dovoenje trupa prema stopalima koja su fiksirana u odupiraima za noge. Dorzala flesija u skonom zglobu odvija se kontrakcijom m. tibialis anteriora.

MORFOLOKE KARAKTERISTIKE KAJAKAA

Morfoloke krkteristike (ntropometrijske krkteristike) definiu ovek n osnovu njegovih morfolokih obelej koj se odnose n:1)longitudinlnu dimenzionlnost skelet,2)trnsferzlnu dimenzionlnost skelet,3)msu i volumen tel i4)potkono msno tkivo

silka br. 12 Srpski dvosed,prvo mesto u kupu Duizburgu,Neboja Gruji i Marko Novakovi

Morfoloke karakteristike opisuju grau tela sportiste i rezultat su interakcije bilokog naslea adaptacije organizma sportiste na trenani proces karakteristian za odreeni sport, odnosno sportsku disciplinu. Svaki sport odnosno sportska disciplina ima svoji specifinu unutranji struktruru, specifine zahteve u pogledu strukturalnih, biomehanikih i energetskih komponenta.Sportisti razliitih sportskih disciplina razlikuju se i po grai tela to je posledi navednih faktora. Poznavanje morfolokih karakteristika je neophodno za odervanje njihovog znaaja za takmiarski uspeh. Kajaktvo kao dominantan ekipni sport postavlja posebne zahteve u morfolokih karakteristika jer uspeh zavisi o tome u kojoj su meri inividualne karakteristike kajakaa uklopljene u jednu celinu tj. u kajakaku posadu. Znaaj mase tela, ukupne miine mase kajakaa ogleda se u mogunostima delovanja na kajak veom miinom silom, a visina tela kao i raspon ruku, suina ruku, duina nogu omguuju korienje vee poluge, tj pmoguuju duzu aktivnu fazu zaveslaja to svako utie na brzinu kretanja kajaka to je i krajni cilj ukupnog trenanog procesa. Vano je naglasiti da za razliku od veinu sportova gde sportisti savladavaju sopstvenu teinu tela i da prema tome masno tkivo predstavlja istu balnsnu masu sa veslaima u amcu to nije sluaj jer amc nosi kajakaevu masu pa se toleriu i malo poveanje vrednosti telesne mase. Isto tako za oekivati je da e se telesna masa smanjivati sa dolaskom i trajanjem takmiarskog dela .

MOTORIKE SPOSOBNOSTI KAJAKAA

D bi se neko bvio sportom kkv je kajaktvo neophodno je d poseduje rzliite ntropoloke krkteristike i sposobnosti. Motorike sposobnosti su sposobnosti ovek koje uestvuju u revnju rznih motorikih zdtk i uslovljvju uspeno kretnje bez obzir d li su steene treningom ili ne.Osnovne motorike sposobnosti predstvljju osnovu u svkom uenju motorikih zdtk neke odreene tehnike, p se moe smtrti d predstvljju bzinu vrednost u ukupnom prostoru ljudske motorike.Izdefinisno je sedm motorikih sposobnosti:1)sng,2)brzin,3)rvnote,4)preciznost,5)gipkost,6)koordincij i7)izdrljivostMotorike sposobnosti odgovorne su z efiksnost ljudskog kretnj. Kajakai su tokom takmienja, uopteno tokom bavljenja ovim sportom fokusrani na ciklinost pokreta a za to im je potrebna dobro razvijena motorika sposobnost a najvie snaga, brzina, izdrljivot.

Sng je sposobnost ovek d svld neki spoljnji otpor ili d mu se suprostvi posredstvom miinog npor. Z rzliku od drugih motorikih sposobnosti on im reltivno mli koeficijent uroenosti, p se treningom n njenu veliinu moe znjno uticti. Otpori, koje svldvmo miinom ktivnou, mogu biti u rzliitom obliku i zhtevju rzliite rekcije neg tel. Zbog tog moemo rzlikovti vie vrst snge prem tipu ktivnosti:1)eksplozivn sng,2)psolutn, mksimln sng,3)elstin pliometrijsk sng,4)repetitivn sng i5)sttik sng.Veliin sile koju miii rzvijju prilikom kontrkcije zvisi od vie fiziolokih uslov:1)fizioloki popreni presek mii: to je vei presek, ve je i sil koju tj mii moe rzviti. Pod uticjem trening snge dolzi do dptivnih promen u vidu hipertrofije mii, to je ujedno i pokztelj povenj sile koju ti miii mogu rzviti uz minimln postotk potkone msti.2)vrst i gusto miinih vlkn (miofibril). U gri mii u principu rzlikujemo dve vrste miinih vlkn: crven i bel vlkn: crven (erobn, spor, tonik) i bel ( nerobn, brz, fzik). Vein mii u ovekovom telu im podjednk broj crvenih i belih miinih vlkn, i tj broj je nkon roenj nepromenjiv (tokom ivot ne stvrju se nov vlkn). Postoje specifini miii koji zbog svoje funkcije nemju podjednk broj crvenih i belih miinih vlkn (npr. m. soleus sdri 25%- 40% vie crvenih vlkn od ostlih mii nogu, triceps 10% - 30% vie belih vlkn od ostlih mii ruku). Istrivnjim je utvreno d se u sportovim izdrljivosti, u veoj meri rzvijju crven miin vlkn, u sportovim gde je vie zstupljen brzin, vie se rzvijju bel miin vlkn. To zni d postoji selektivn odgovor miinih vlkn zvisno o vrsti fizikog vebnj.

Eksplozivn sng je sposobnost mksimlnog ubrznj vlstitog tel. U rzliitim sportovim on se mnifestuje ko sng odrz, udrc, nglog ubrznj, izbj rzliitih sprv (kugl, koplje) i sl. S rzvojem eksplozivne snge, optimlno je zpoeti to rnije ( oko 7. godine), i to primenom vebi dekvtnih z tj uzrst, jer u suprotnom moe doi do tekih povred lokomotornog sstv. Uglavnom se z testirnje eksplozivne snge koristi veb sunonog skok u dlj iz mest.

Elstin (pliometrijsk) predstavlja sposobnost sportiste da nakon amortizacije izvri maksimalan odraz. Tom prilikom, z rzliku od eksplozivne snge, koristimo dv rzliit tip izotonike miine kontrkcije ( kontrkcije kod koje se menj duin mii):1)ekscentrin kontrkcij je vrst kontrkcije kod koje se mii produv (jer je spoljnj sil ve od sile izzvne miinom kontrkcijom). Do tkve vrste kontrkcije dolzi prilikom poetka novog zaveslaja, kada jedna strana vesla treba ulazi u vodu i ta ruka je maksimalno ispruene ka napred.2)koncentrin kontrkcij je vrst kontrkcije kod koje se mii skruje. Do te kontrkcije dolzi prilikom zaveslajak kajakaa u fazi provlaenja jedne strane vesla iz vode, dolazi do blagog savijanja ruke u zglobu lakta. Kod rzvoj elstine snge bitn je miin usklenost ovih dveju vrst kontrkcije.

Sttik sng je sposobnost mksimlne izometrijske kontrkcije mii, odnosno, sposobnost zdrvnj eljenog stv miinom kontrkcijom. Izometrik kontrkcij je vrst kontrkcije kod koje ne dolzi do promene duine mii to se kod kajkaa se ova snaga manifestuje u pripremnom periodu kod vebanja sa rekvizitim, buicama, izdraja u zgibu itd.

Repetitivn sng je sposobnost dugotrjnog rd ,u kojem je potrebno svldti spoljnje optereenje koje nije vee od 75% mksimlnog. Ovj vid snge je slbije zstupljen u kajkatvu jer su prirodni faktori uvek prisutni (vetar,kia, prepreke kod kajka na brizim vodama).

Sngu pri tom moemo podeliti n psolutnu (veliin npreznj nezvisno od mse tel) i reltivnu sngu (odnos psolutne snge i sopstvene mse tel), zto treb isti d kod kajakaa dominntnu ulogu im reltivn sng. Obzirom da se kajak kao sport zasniva na konstantnom ponavljanju pokreta (veslanju) kajakai moraju imati pre svega dobro razvijenu snagu.

Brzin je sposobnost ponvljnj pokret ili izvoenj jednog pokret u to krem vremenu. Podruju brzine moemo dodti sledee sposobnosti:1)brzin rekcije (n rzliite signle),2)brzin pojedinnog pokret,3)frekvencij pokret i4)brzinsk izdrljivost (sposobnost odrvnj mksimlne brzine u to duem vremenu).Brzina je veoma bitna kajakaima jer nakon savladane tehnike, dugog treniga i postignute odreene snage moraju upotrebiti tehniku veslanja u to veoj brzini kako bi ostvarili to bolje rezultate.

Prvovremenost (tjming) predstvlj sposobnost prvovremene rekcije tel u zdnoj situciji npr. prilikom veslanja kajakaa potrebno je precizno vremenski usklditi pojedine fze zaveslaja.

Agilnost (brzin promene smer kretnj) nem vei udeo kod kjakaa u njihovom motorikom funkcionisnju.

Rvnote - sportovi u kojim je koordincij zstupljen redovno su oni u kojim su kretnje polistrukturlne i kompleksne (npr.sportsk gimnstik, umetniko kliznje, krobtik, sktebording, surfing i sl.). Rvnote je sposobnost odrvnj eljenog stv pod uticjem grvitcije, to se konstantno deava u sistemu kajaka-kajak zbog uticaja spoljanjih faktora . Z rzvijnje rvnotee potrebno je uestlo ponvljnje rdnje, jer n tj nin usklujemo informcije vestibulrnog senzor i rd lokomotornog prt.

Preciznost je sposobnost nervnog sistem u kontrolisnju fine intrmuskulrne koordincije, ime se uskluje miin kontrkcij, i to kko po pitnju meusobnog uestvovnj u nekom pokretu, tko i po pitnju sposobnosti dozirnj kontrkcije svkog pojedinog mii. Uspenost u izvoenju preciznih rdnji u velikoj meri zvisi i o preciznom locirnju cilj u prostoru, p je prem tome ulog nih receptor od presudne vnosti z uspenu preciznost. Sportske ktivnosti u kojim je preciznost zstupljen su sve sportske igre.

Gikpost (fleksibilnost) je sposobnost lokomotornog sstv u izvoenju mksimlne mplitude pokret u nekom zglobu ili nizu zglobov, t sposobnost prvenstveno zvisi o gri zglobnih tel i ligment koji uestvuju u pokretu. Gipkost je specifin z svki zglob. I od veliine gipkosti zvisi i veliin odreene mplitude pokret koj e se direktno odrziti n uspenost skok, njegovu estetsku vrednost i konnu ocenu.

Koordincij je sposobnost centrlnog nervnog sistem u uprvljnju lokomotornim sstvom ili njegovim pojedinim delovim. Z uspeno usklivnje sloenih kretnji potrebno je usvriti informcijsku komponentu pokret, z to je zduen centrlni nervni sistem, p zbog tog koordinciju nzivmo i motorik inteligencij. Obzirom d je informcijsko uprvljnje pokretim tel sloen proces, podelili smo g n vie kcijskih fktor koordincije:1)brzinsk koordincij predstvlj sposobnost preciznog izvoenj eljenog pokret u krtkom vremenu i2)ritmik koordincij predstvlj sposobnost odrvnj zdnog kontituirnog ili diskontinuirnog ritm.3)brzo uenje motorikih zdtk.

FUNCIONALNE SPOSOBNOSTI KAJAKAA

Kada govorimo o funkcionalnim sposobnostima kajakaa moramo rei da njihova trka na mirnim vodama traje od nekoliko sekundi, na kraim stazama (200m/30sec), do nekoliko minutan naduim stazama (500m-100m/1,20 do 3 min) prema tome kajkatvo je anaerobna aktivnost jer sve aktivnosti su visokog intenziteta i kratkog trajanja. Miii ponekad mogu stvoriti energiju iz hranljivih stvari a da im u biohemiskoj reakcija nije potreban kiseonik. Ponekad je kajakima potrbna energija odmah, bez mogunosti da se telo postepeno prilagodi na vei napor i da mi se dostave vee koliine kiseonika. Osim energije u tom procesi nastaje i mlena kiselina koja se dovodi iz miia. Mlena kiselina je jedan od kljunih faktora koji odreuju koliko e anaerobna aktivnost moi da traje.Funkcionalne sposobnosti su odgovorne za transport i iskoritavanje energije u ljudskom organizmu. Treniranjem ovih sposobnosti poboljavamo rad srca, krvnih sudova i rad respiratornog sistema. Delujemo na poboljanje izdrljivosti organizma odnosno na kondiciju. S obzirom na specifinost sportske aktivnosti i velike energetske zahteve, funkcionalne sposobnosti sportista treba razviti do maksimalnih granica. A kako bi treneri s veom sigurnou i tanou trenanim stimulansima podstakli adaptacijske mehanizme u organizmu sportista potrebno je poznavati karakteristike svake od pojedinih trenanih zona (zona aerobne izdrljivost,zona zanaerobnog praga,zona glikolitikih anaerobnih procesa, zona max VO2max).

KOGNITIVNE KARATKERISTIKE KAJAKAA

Kognitivne (intelektulne) krkteristike su odgovorne z efiksnost prijem, prepoznvnj, usklivnj i obrde informcij kod ljudi i njee se govori o optoj inteligenciji ili generlnom G-fktoru (Frtri, F. 2006). Pretpostvlj se d ne postoji ni jedn sport gde G-fktor nem uticj n postiznje rezultt. G-fktor je vrlo sloen i njegovu strukturu ine:1)fktor perceptivnog rezonovnj (odgovorn z brzo opnje, uovnje odnos u prostoru i pmenje podtk). D bi kajak imo odreen broj zaveslaja on mor imti dobro proceniti razdaljinu do prepreke (kod trka na divljim vodama) i dobro oceniti udaljenost cilja, mor brzo opti stvri ko se desi grek prilikom zaveslaja, izgubi ravnotea kko bi izbego sudare sa drugim takmicaraima u vodi u vodu. A d bi lke i bre svldo novu stazu koju prelazi, on mor imti visoko rzvijeo pmenje (setimo se da je svaki kajaka, u takmicenju na brzim vodama, presao stazu jendom sa trenerom pre takmicenja).2)fktor serijlnog procesor nmenjen proceni verblnog rzumevnj, koji je neophodn prilikom obuvnj odreenih element i njihovog to efiksnijeg izvoenj. Ovj procesor je neophodn prilikom obuvnj element zaveslaja, pogotovo n suvom, jer se td stvrju osei z rotcije. Kajaka mor u svkom momentu biti spremn d primi verblnu instrukciju od svog trener i d je sprovede u delo, to bre i efiksnije kko bi poboljo svoj zaveslaj u trci.3)fktor prlelnog procesor (sposbnost vizulne percepcije i stvrnj slike o pokretu). Kd kajaka vidi kako neki drugi takmiar uspeno prelazi neku prepreku on e g pokuti ponoviti, imitirti. to bolje uspe d imitirti nain prelaska prepreke njegovo vreme e bii bolje.

Pored trening koje imju i tiu se fizike pripreme treneri insistirju i n psihikoj pripremi odnosno mentlnom treningu. Kko bi to bolje rezultate postigli u trci, kajakai morju z trenutk vizulizirti trku ili poligon ako se radi o trci na divljim vodama. To predstvlj psihiku pripremu kajakaa. Pokzlo se d kod sloenijih struktur sportske ktivnosti, u koje spd i veslanje u kajaku zbog velikog broj ponavljanja pokreta, nepredvidljivosti situacija u trkama na divljim vodama, neophodne su kognitivne sposobnosti n viem nivou.

KONATIVNE KARAKTERISTIKE KAJAKAA

Kontivne krkteristike, tj.osobine linosti opisuju efiksnost regulcije i kontrole ponnj ljudi. Tkve osobine se definiu kroz nin ponnj (ekstrvertno, intrvertno, gresivno, nksiozno, disocirno, nemogunost dptcije). Znjn je uticj strukture linosti n uspenost postiznj vrhunskih rezultt. Motivcij, smopouzdnje, kontrolisn gresivnost smo su neki od bitnih fktor z postiznje rezultt u sportu kao to je kajak tko i u drugim sportovim. A ono to je njbitnije z kajkae je hrbrost i smopouzdnje. Ono to krkterie svkog poetnik koji se eli bviti kajakom kao sportom je strh koji nstje u momentu kd se ue u kajka na vodi. Vremenom, treninzim i sticnjem iskustv tj strh nestje pri emu dolzi i do poboljnj rezultt. Smirenost i ver u sebe su dv njbitnij fktor z odrvnje koncentrcije, posebno u trenutcim kd sportist mor dti sve od sebe i zborviti n sve prethodne uspehe i neuspehe, i u potpunosti se posvetiti trenutnoj situciji. Uprvo se u tkvim situcijm vidi rzlik izmeu vrhunskih i prosenih sportist[footnoteRef:3] . [3: Tadi R. (2000) ta se dogodi sa sportistima kad pogree? ]

Emocionln stbilnost kod kajaka uglvnom se ogled kroz proces relnog smo sgledvnj, sgledvnj drugih sportist i tkmirske situcije. Emocionlno stbiln kajaka je u stnju d kontrolie svoje postupke, d odbere njdekvtniju tehniku koji e moi njefiksnije zavriti trku, jer je uveren u svoj uspeh, im jsnu sliku onog t hoe i t moe. Emocionln nestbilnost dovodi do postiznj slbijih sportskih rezultt, grek u izvoenju vebe, loeg ulsk u vodu, gde sportistu krkterie zbrinutost i strepnj z ishod sportskog dogj, ko i nizk nivo tolerncije n emocionln stnj tokom tkmienj.Ekstrvertnost ko crt linosti sportiste oznv njegovu okrenutost spoljnjem svetu, odnosno stvrnosti i relnosti pojv koje g okruuju. Otvorenost, komuniktivnost i preduzimljivost kajkaa su glvne odlike koje im omoguvju d se lko uklope u grupu i trenirju zjedno s drugim kajakaima pri emu mogu d nue uvek neto novo iz tuih i svojih grek. Z rzliku od njih, introvertni sportisti usmereni su k svom unutrnjem subjektivnom svetu, odnosno svojim unutrnjim doivljjim, idejm i mtm. Crt linosti koj je preporuljiv kajakae je svkko, ekstrvertnost. To od trener zhtev izuzetnu usmerenost n uovnje individulnih rzlik kod sportist kd je ov dimenzij linosti u pitnju, odnosno njegovu zinteresovnost z opnje rzlik kod sportist.Pod sngom mentlne elborcije podrzumev se mo pojedinc, sportiste, li i trener, d rcionlno shvti i vrednuje svoje mogunosti i htenj. nse z sportski uspeh su vee ukoliko pojedinc im veu sngu mentlne elborcije i to usmereno u dv prvc. Prvi ko selfkoncept kd im jsnu sliku o sopstvenoj psihologiji i kd relno poim svoje psihike procese u odnosu n okolinu. Drugi, nzvn mentln otrin sdrn je u vrstom i rcionlnom odnosu, bez znjnijeg prisustv emocij, tokom neposrednog poetka trke.Orijentcij n postignue predstvlj crtu linosti koj im, mod i njznjniji uticj n uspenost u sportu kao to je kajak. Ovde se rdi o tenji ili motivu d se postigne uspeh n tkmienju. Ako kajaka veruje d moe neto d izvede, npr. da trku koja je duine 200m pree za manje od 1,50 min., on e to i postoi, jer mu smopouzdnje u tome doprinosi, jer se ne boji neuspeh i loeg rezultata.Osobine linosti imju znjn uticj n uspenosti u kajakatvu. Orgnizcion sloenost i tein sportskih tkmienj, ko i brz promenljivost tmosfere, zhtev vrlo dobro rzvijene osobine linosti sportiste, nroito krkterne crte, ko to su: smokritinost, poverenje u svoje sposobnosti, svesnost, smostlnost, potenje, svesnost, strpljivost, kolektivizm, sposobnost srdnje, disciplinovnost, tkmirski duh, borbenost i istrjnost. Hrbrost je veom bitn odlik ovih sportist jer se oekuje velika brzina kod trka na mirnoj vodi a kod trka na divljoj vodi je potrena i brzina i snalaivost i dobra orijentacija da ne bi dolo do povrede kajakaa.

ZAKLJUAK

Kajak je jedan od sportova koji utie na pravilan razvoj omladine i vrhunski kajakai kao modeli mezomorfne morfoloke konstitucije to privlai velik broj novih lanova. Priroda sporta je takva da se odvija na vodenoj povrini u dodiru sa prirodom, koja iskljuuje prainu, zatvoren prostor, ali sa sobom nosi i odreen rizik. Veliki broj vodenih povrina je dostupan samo kajakaima, samo ih oni mogu osvojiti i proi, to moe biti dodatni izazov. Nabrojani kvaliteti samo su neki od mnogobrojnih benefita koje ovaj sport prua, oni mogu u velikoj meri podstai omladinu i starije ljude posle duge sedenternosti (naina ivota bez fizike aktivnosti) na prijatnu i zanimljivu fiziku aktivnost to je i jedan od kljunih zadataka svih segmenata fizike kulture. Ovim radom stekli smo uvid o mogim pravcima razvoja kajakakih sportskih grana.Vrhunski kajakai posveuju mnogo sati dnevno treningu skoro svakodnevno i to im u kasnijim godinama postaje opsesija bez koje ne mogu. Zaljubljenici u ovaj sport, koji se vie ne mogu takmiiti u nekim kajakakim sportskim granama koje su zahtevnije, prelaze na druge jednostavnije ili nastavljaju rekreativno da se bave veslanjem kajaka. Ovaj princip kod nas nije u velikoj meri razvijen i primenljiv, a svakako da je koristan za ovakav vid populacije.

Publika, ljudi oko kajaka (na mirnim vodama), koji prate kajakaka takmienja su malobrojni. Razlozi za to su brojni, ciklian sport, bez mnogo dinamike u promeni rezultata i bez iznenaujuih poteza, treninzi na otvorenim prostranstvima tako da i oni uzbudljivi detalji ostanu van domaaja gledalaca. Meutim, sve veom medijskom propraenou naih meunarodnih predstavnika i njihovim podvizima, kajakaki sport kod nas postaje sve popularniji i publici.

Pomona sredstva za veslanje u zimskom periodu (kajakaki ergometri), pored primene u kajakakim sportovima, mogu biti primenjena u veoj meri i u rekreaciji kao to ve jesu ergometri za akademsko veslanje, zatim u leenju u zdravstvenim ustanovama mogu imati iroku primenu kao aparati za rehabilitaciju bolesnika i animaciju invalida.Z postiznje vrhunskih rezultt u sportu kkv je kajak neophodno je d kajakai poseduju dobro rzvijene kognitivne i kontivne krkteristike. Ono to krkterie kajakae je hrbrost i svldvnje strh koji postoji nekd i kod vrhunskih kajakaa. Mentlnim treninzim kajakai poboljvju svoje osobine linosti i intelektulne sposobnosti. Pre poetka trke kajaka se mor mksimlno koncentristi n zdtke koje treba da uradi kako bi ostvario dobr rezultate. Posle trke se uovju rzlik izmeu vrhunskih kajakaa i prosenih kajakaa.

LITERATURA

1. Andri, A. (2000) Analiza tehnike veslanja u kajaku i kanuu na mirnim vodama (diplomski rad). Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd. 2. Baanovi M., Radi T. (1988) Uporedna analiza testiranja na veslakom biciklu i ergometru, Kineziologija, Zagreb3. Frtri F., (2006) Teorij i metodik sportskog trening, Pokrjinski zvod z sport, Novi Sd4. Gvrilov , VN ( 1980 ) . Veslanje kjk, knu . Hrkov koled5. Gruji, N., Baji, M., Baanovi, M., Rabi, T. (1988). Uporedna analiza testiranja na veslakom i bicikl ergometru, Kineziologija, Zagreb. 6. Ili, D., Rajkovi, T., Mrdakovi, V., Mitrovi, D., Ili, N., (2009). Biomehanika i motorna kontrola veslanja., Zadubina Andrejevi, Beograd7. Lanc V. (1986). Uticaj primarnih motorikih faktora na uspeh u uenjuu tehnikih elemenata sportova na vodi (kjak,kanu), fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Zagreb8. Mitrovi, D. (2003) Veslanje (skripta), Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Beograd9. Serdinov , A.A. ( 1982) Kajaci na mirnim vodama, Moskv , Fizik kultur i sport10. Szanto, C., Henderson, D. (2004) Flatwater racing level 1 beginning coach, Madrid, ICF11. Tandari R., (2000) to se doodi sa sporistom kad pogrjei? , Zagreb12. www.kulakajak.org13. www.oks.org.rs

35