merenje i kontrola zavojnica i navojnica

8/16/2019 Merenje i Kontrola Zavojnica i Navojnica

http://slidepdf.com/reader/full/merenje-i-kontrola-zavojnica-i-navojnica 1/24

Simić Ivan – seminarski rad – Merenje i kontrola zavojnica inavojnica

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „NOVIBEOGRAD“

Seminarski rad

- Merenje i kontrola zavojnica i navojnica -

Student: Pro e!or:

S"#"$ I%&n Ve!n& Sotr&

'r( "nde)!&: *+,-+.**

1




SADR/AJ:

Osnovni pojmovi...............................................................................................3 Merenje spoljnjeg prečnika navoja....................................................................4 Merenje prečnika jezgra navoja.........................................................................4 Merenje srednjeg prečnika jezgra navoja..........................................................5 Merenje srednjeg prečnikaspoljašnjeg navoja...................................................5 Merenje i kontrola navoja..................................................................................6 Merenje srednjeg prečnika unutrašnjeg navoja.................................................14 Merenje koraka navoja......................................................................................17 Merenje ugla pro ila...........................................................................................!1 "iteratura............................................................................................................!!

2




OSNOVNI POJMOVI

Merenje navoja je specifičan način merenja, jer zahteva merenje dužina, uglova i profila naistom mernom predmetu .Sva ova merenja, potrebna radi definisanja kvaliteta izradenavoja, mogu e je dobiti ili kompleksnom ili diferencijalnom metodom merenja. !ompleksnametoda, ustvari, ne bi bila istovremeno merenje svih dimenzionih parametara koji defini"unavoj, ve kontrola, da li je navoj dobar ili lo", u smislu, da li je obezbedjena uzajamnazamenl jivost delova, #ojedinačna, pak, merenja ili kontrola pojedinih mera, vr"ila bi se u slučajevima, kad su nam potrebni podaci o merama i gre"kama izrade vrlo pre ciznoizradjenih zavojnica, kao "to je ureznik i nareznica, kontrolnik za nav oj, zavojno vreteno,

mikrometarski zavrtanj i slično.$iferencijaina metoda bi se sastojala iz merenja, koja bi obuhvatila%

& spoljni prečnik d, $& srednji prečnik d2, $2& prečnik jezgra d1, $1& korak zavojnice #& ugao profila '

kod cilindričnih navoja, dok bi kod konusnih imali jo"%

& nagib srednje linije profila.

(a slici dat je metrički navoj prema )*S M.+ . 1 . -snovni elementi navoja definisani suprema )*S M.+ . 1 i)*S M.+ . 1 ,dok se tolerancijenavoja odredjuju

kao i dužinskemere prema )*SM. 1.11 i )*S M. 1.111.

/




#oložaj tolerantnog polja, medjutim, odredjuje vrstu spoj a i to tako, da prema )*S M.+-.22 &221 imamo pet položaja za spoljni navoj i dva po ložaja za unutra"nji. 0a spoljni navojimamo predvidjen položaj tole rantnog polja% e, g, h m i p, a za unutra"nji i . (jihovom

medjusobnom kombinacijo m možemo ostvariti spojeve sa velikim zazorom 3 4e i 4e5, samalim zazorom 3 4g5 i bez zazora 3 4h5 itd.(a prethodnom slajdu na slici b prikazan je spoj 6hit7orth&ovog navoja. 8olerancije navojadate su prema )*S M.+ . 91.:evni cilindrični navoj, takodje sa uglom profila od 99o , dat je istim standardom 3slici c5.-snovne vrednosti cevnog navoja date su u )*S M.+ . 9;.8rapezni navoj 3prethodnom slajdu na slici d5 preporučen je sa )*S M.+-. ; &;<. 0aunutra"nji trapezni navoj -S8 =<><&; predvidja tri klase tačnosti, a za spoljni četiri.!onusni navoj može da posluži , pored svoje osnovne namene da vezuje dva dela, a za

zaptivanje 3prethodnom slajdu na slici e5. !onusni navoji se mogu izradjivati kao +rigs&ovi ilikao 6hit7ort&ovi.

MERENJE SPOLJNEG PREČNIKA NAVOJA

Merenje spolja"njeg pre čnika vijka ne predstavlja te"ko u, jer se meri kao i glatka osovina.* zavisnosti od tačnosti sa kojim se želi meriti, možemo koristiti% račvu , mikrometar,ortotest, bbe&ov uredjaj za merenje, 0eiss&ovu ma"inu za merenje dužina, alatni i

univerzalni merni mikroskop i sli čno.

MERENJE PREČNIKA JEZGRA NAVOJA

#rečnik jezgra se može meriti pomo u mikrometra sa umetnutim pipcima u obliku če"lja ikonusa, s tim da se ugao vrha konusa i če"lja izradi sa <9?, kako bi se izbeglo naleganjepipka na bokove profila navoja. 0a svaki korak navoja imamo poseban par pipaka. re"kakoraka, pritom, dovodi do g re"ke merenja, po"to pipci ne mogu potpuno da nalegnu vrhom

na dno navoja, ve se naleganje vr"i delimi čno i po stranama profila navoja, "to pove avaprečnik jezgra.

<




#rečnik jezgra se može meriti i pomo u končanice na mernom mikroskopu.

MERENJE SREDNJEG PREČNIKA NAVOJA

Srednji prečnik spoljnjeg navoja možemo meriti pomo u%

& mikrometra sa pipcima& na @ u7i@ uredjaju& sa tri, dve i jednom žicom& mikroskopa 3končanicom, noži ima, pločom sa zavojnicama5,

a unutra"njih navojnica%& na instrumentima za brzu kontrolu& na ma"ini za merenje dužina& pomo u otiska i& ABntgen&ovim zracima.

MERENJE SREDNJEG PREČNIKA SPOLJAŠNJEG NAVOJA

Mikrometar sa pipcima

Mikrometar 3slika5 ima mogu nost izmene mernih pipaka, kod kojih ugao konusa i če"ljaodgovara ta čno uglu profila zavojnice, dok se komplet sa uglom od <9C koristi za merenjeprečnika jezgra.

9




MERENJE I KONTROLA NAVOJA

;




Mikrometri sa podelom merenja preko 29 mm pode"avaju se na nu lu pomo u posebnogumetka.0a kontrolu metričkog navoja koraka od ,< do ; mm izraDuje se garnitura od ; paraumetaka sa uglom profila od ; C. 0a merenje 6hit7ort&ovog navoja sa brojem koraka nacol od ; do /, izradjuje se 1 pari mernih pipaka sa uglom profila 99C.

re"ka merenja srednjeg pre čnika navoja uglavnom nastaje zbog gre"ke ugla profila ikoraka merenog navoja.

Auwi – uredjaj

u7i&uredjaj firme :.Mahr prikazan je na slici. EzraDen je sa valjcima i služi za brzu kontroluvijaka u serijskoj proizvodnji.

$onji merni valjak se podesi na odgovaraju i prečnik i fiksira, a gornji je pokretan i u vezi jesa komparatorom. Aolne se menjaju u zavisnosti od veličine koraka navoja. (avoji kojiimaju isti korak, mogu se ispitivati istim rolnama, nezavisno od prečnika vijka.

Merenje prečnika navoja po o!" ka#i$ri%ani& 'i(a

F




0a ovakav postupak merenja, koristi emo se specijalnim kalibrisanim žicama imikrometrom ili bbe&ovim ureDajem, u zavisnosti od željene ta čnosti merenja. Grlo tačnametoda sa tri žice, prikazana je na slici. Sa jedne strane v ijka postavlja se jedna kalibrisanažica u žljeb, a sa druge, u suprotne žlje bove, jo" dve žice istog prečnika. 8ada se izmeriveličina M/, a srednji precnik d2 se odredjuje računski%

0a metrički navoj, gde je ugao 'H; ?, ima emo izraz za srednji prečnik%

* praksi se merenje vr"i tako, "to se iz tabela pro čita vrednost, izračunatu za svaki korak iprečnik žice, koju treba oduzeti od izmerene veli čine M.

re"ka merenja srednjeg pre čnika navoja metodom tri žice, za pre čnike navoja do 9 mm,iznosi I3 , 19& , /95 mm, ako merimo optičkim ureDajima, aI3 , 1& , 195 mm, pri merenju mikrometrom.

Merenje sa dve žice koristi se u slu čajevima kada imamo mali broj navoja, kao "to je slučaj kod kontrole srednjeg prečnika navoja tolerancijskog merila strane @ne [email protected] vrednost bi e ravna 3slika5

>




0a ve e prečnike navoja, preko 1 mm, koristi semetoda sa jednom žicom, a merenje se vr"i obi čno pomo u mikrometra ili optimetra 3slika5.Mera se očitava dvaput. Aadni predmet se postavlja u dva položaja, pod 1> C, s tim da semerenje obavlja u istom poprečnom preseku. (a taj način se isključuje uticajekscentričnosti spoljnjeg prečnika, u odnosu na srednji prečnik navoja.Emerena vrednost pri prvom merenju je ravna%

=




!alibrisane žice se koriste ili pričvr" ene na specijalne drža če, ili kao žice oka čene ou"ice pomo u konca 3slika.5

Jirma 0eiss izradjuje garniture od 21 žice, slede ih dimenzija, sa metrički i 6hit7orth&ovnavoj%

Kice su izradjene vrlo ta čno, kaljene su, bru"ene i lepovane. * pogledu pre čnika icilindričnog oblika, kalibrisane žice se izradjuju sa ta čno" u od I ,9 Lm, a u pogledu

okruglosti sa I ,/ Lm.

1




(a slici prikazani su načini merenja sa tri žice na instrumentima i mernim ureDajima. (aslici a5 dat je izgled mikrometra sa drža čima žice, pri čvr" enog u nosač. (a ortotestu3slika b5 prikazana je kontrola navoja pomo u žica sa drža čima. Merenje srednjeg prečnikanavoja, takodje, sa mikrometrom, ali sa žicama obe"enim o u"ke, koje se montiraju naspecijalni drža č, pričvr" en za sam mikrometar, dat je na slici c5, dok se na slici d5 vidimerenje navoja na ma"ini za merenje dužina.

Merenje noži ćima na alatnom mikroskopu vr"i emo kod tačnih zavojnica. (aime, prilikommerenja prečnika, ugla, koraka i slično potreban nam je aksijalni presek zavojnice kaoosnove za definisanje ovih mernih veličina

!od ureznika, zbog izradjenih uzdužnih, reznih kanala, merenje na mikroskopu nepredstavija te"ko ču, jer nam se u vidnom polju okulara, javlja senka aksijalnog preseka.!od neprekinutih zavojnica, meDutim, dobijamo deformisanu sliku profila usled zavojnihpovr"ina bokova 3slika5.

ko zakrenemo glavu mikroskopa za ugao zavojnice, prvo na jednu, pa na drugu stranu,mo i emo tačno prisloniti o"tricu nožica uz dva suprotna boka profila, u ravni preseka krozosu predmeta, prvo na prednjoj, pa na zadnjoj strani profila navoja 3linija 5

11




#ode"avanje položaja noži a treba vr"iti sve dotle, dok se svetlosni procep izmedju o"tricanoževa i bokova profila navoja ne izgubi, a z atim se optički sistem vrati u verti kalnipoložaj.

(a noži u je, paralelno sa o"tricom, povučena crta, na udaEjenju od ,/ mm, za merenjezavojnica koraka do 1,9 mm, a ,= mm za zavojnice ve eg koraka od 1,9 mm. :rte na nožuse nalaze izvan zaklonjenog profila, a paralelne su sa bokovima profila navoja.

Merenje na alatnom ili univerzalnommernom mikroskopu vr"i se na taj način, "to se kon čanica, na rastojanju od ,/ mm,odnosno ,= mm, poklopi sa crtom na nožu 3sl. >.Fb5 i o čita mera na mikroskopu zapoprečno pomeranje 3115. #ritom e srednja linija končanice ležati na dodirnoj liniji o"tricenoža i boka profila navoja. 0atim se poprečni klizač pomera, sve dok se u vidnom polju nepojavi suprotan bok profila sa noži em, a končanica ne poklopi sa linijom na noži u.#onovo e se očitati mera i razlika tih dveju veličina, da e srednji prečnik navoja.

0a sve vreme merenja srednjeg prečnika navoja, uzdužni kliza č e ostati zakočen. 8ačnostovako izmerenog prečnika iznosi izmedju 3 , 2& , /5 mm.

12




re"ka pri merenju srednjeg pre čnika na mikroskopu nastaje usled netačnog postavljanjanoži a uz bok profila. !ada linija merenja nije upravna na osu radnog predmeta, dobi emoodstupanje 3slika5%

re"ka koraka # i gre"ka ugla profila ' 3slika5 utiču, takodje, na tačnost merenja srednjegprečnika i njihova medjusobna zavisnost je data slede im izrazom za simetričan navoj%

1/




gde je%r N rastojanje ta čke preseka linije merenja i boka profila od tačke preseka stvarnogsrednjeg prečnika sa bokom

Merenje pomoñu končanice na mikroskopu vr"i se na taj na čin "to se kon čanica poklopisa bokom profila i izvr"i prvo o čitavanje položaja popre čnog klizača 3slika5.

$rugo očitavanje izvr"i emo kada se končanica, zbog pomeranja klizača u pravcuupravnom na osu radnog predmeta, poklopi sa suprotnim bokom profila. Merenjem

srednjeg prečnika za levi i desni bok medjuprofila 3b5 i 3c5 i izračunavanjem artimetičkesredine izmerenih vrednosti, neutralisa e se gre"ka merenja zbog nepoklapanja ose

1<




merenja 3 5 sa osom radnog predmeta 3J5.

MERENJE I KONTROLA NAVOJA

Merenje pločom sa zavojnicama , koja se postavi u glavu sa revolver okularom, može sevrlo jednostavno izvr"iti. Senka navoja, koju vidim o u vidnom polju, poklopi se saodgovaraju im profilom navoja i očita položaj popre čnog klizača. 0atim se klizač pomerasve do poklapanja suprotnog boka navoja sa ucrtanim profilom na ploči i ponovo očitapoložaj kliza ča. Aazlika izmerenih vrednosti da e srednji prečnik navoja 3slika5.

MERENJE SREDNJEG PREČNIKA )N)TRAŠNJEG NAVOJA

& ne"to je komplikovanije, pogotovu kod malih dimenzijaInstrumenti za brzu kontrolu

E(6E & uredjaj firme :. Mahr, vrlo je pogodan za brzu kontrolu navoja izradjivanih u ve imserijama 3slika5.

19




8o je, ustvari, pode"ljivi čep navoja, u kombinaciji sa komparatorom. Oep je sačinjen od trimerna segmenta, dva nepokretna, postavljena sa obe strane i jednog pokretnog, srednjegdela. Stavljanjem radnog predmeta na čep, pokretni isečak čepa se pod dejstvom oprugepriljubljuje uz navoj, a veličina pomeranja se očitava na komparatoru. #ode"avanje nule vr"ise etalon meril om.

Multimar 3slika5 je vrlo pogodan za velike unutra"nje navoje. Aadi sa dva valjčasta pipka,od kojih je jedan učvr" en za vreme merenja, a drugi, pomerljiv, u vezi je sakomparatorom. Merni valjci su izmenjivi i svakom koraku odgovara po jedan par. Pevi idesni navoj, kao i različiti prečnici, ako imaju isti korak, mogu se meriti jednim paromvaljči a. -blast merenja iznosi od 9 &11 mm.

1;




Mikrometar za unutrašnji navoj , koristi se za merenje velikog, srednjeg i unutra"njeg prečnika. Merni pipci u obliku čeljusti i konusa su izmenljivi i svaki par odgovara jednom korakunavoja. (a gornjoj slici prikazan je mikrometar za manje prečnike navoja, a na donjoj sliciza ve e dimenzije.

Zeiss ova mašina za merenje dužina pomo u dodatnog uredjaja i kug8ica, omogu uje

1F




merenje srednjeg prečnika unutra"njeg navoja sa velikom precizno" u. -vom metodomse, ustvari, meri odstupanje od jedne teorijske vrednosti @Q@, koja je data tabelarno.$odatni pribor sastoji se od stola za pode"avanje, drža ča merki, etalon merila sa crticom3po jedan par za metrički i za 6hit7orth&ov navoj5 i mernih kuglica, prečnika dk%

ranične merke se postave u drža č, zajedno sa merkama sa crticom 3leva slika5 i poslepode"avanja prekretnih ta čaka 3vidi opis načina centriranja na 0eiss&ovoj ma"ini, glava EE5,o čita mera na spiralnom mikroskopu. #osle toga se stavlja radni predmet i ponovo očitamera 3desna slika5. -d stupanje od teorijske @Q@ vrednosti, odgovara odstupanju srednjegprečnika navoja od nominalne vrednosti.

Geličina, koju treba da postavimo pomo u graničnih merki R , iznosi%RHQ&3a b5

gde je%T & odstojanje dvaju suprotnih, spoljnih temena koja leže po maknuta za #42a,b & konstantne merke sa crtom 3utisnuto na merci5

1>




Merenje srednjeg prečnika pomo u otiska pogodno je za male navoje. * merni predmet sepostavi trodelni uložak, medjusobno povezan vij cima i čivijama. +očni delovi ulo"ka imajuna spoljnoj strani prostor, koji se pu ni bakarnim amalgamom.

!ada se amalgam stvrdne, srednji deo ulo"ka se oslobodi veze i izvuče, a tada se pažijivomogu izvu i i bočni delovi. #osle vadjenja, uložak se ponovo montira, s tim "to na sebi nosiutisnuti unutarnji navoj ,odnosno njego v negativ, (a otisku je, sada mogu e meriti sve

veličine koje su nam potrebne, kao na spoljnjem navoju 3slika5.-va je metoda skupa i komplikovana za uobičajene fabričke zahteve, ve se koristiuglavnom u istraživa čke svrhe.

MERENJE KORAKA NAVOJAMerenje koraka navoja može se vr"iti mehani čkim ili optičkim postupkom.

Uablon u vidu če"lja omogu uje najjednostavniji način za proveru koraka navoja 3slika5.

1=




8o je komplet če"ljeva, sa jedne strane za metri čki, a s druge za 6hit7orth&ov navoj. (a

svakom je upisana veličina koraka. #rislanjanjem uz radni predmet i uporedjivanjem,možemo do i do zaključka da li je korak predmeta ispravan i koliki je.

Merilo sa sat komparatorom

Merilo se sastoji iz vretena 315, dve prizme za oslanjanje i tačno postavljanje instrumenta namerni predmet, obično velikog prečnika, nepokretnog i pokretnog pipka 3<5 i 395 ikomparatora 3/5. #ipak 3<5 se može pomerati d už vretena instrumenta i pričvrstiti u željenipoložaj, kao i prizme za oslanjanje 3slika 5.

8ačan razmak mernih pipaka osigurava se postavljanjem instrumenta u drža č sa graničnimmerkama i sa dve stranice, koje imaju konusno udubijenje. Geličina3P5 odgovara vi"estrukoj vrednosti koraka mernog navoja.

Merenje koraka na mikroskopu

!orak se može meriti na univerzalnom i alatnom mernom mikros kopu i to%& metodom profila senke, koriste i končanicu& metodom osnog preseka uz pomo noži a i& kontaktnom metodom.

2




Merenje koraka metodom profila senke vr"i se poklapanjem srednje linije končanice sabokom profila 3položaj E5, 3slika5. #ostavljanje k ončanice u ravan aksijalnog pre sekapostiže se naginjanjem opti čkog sistema za ugao zavojnice. -čitavanje položaja vr"i se namikroskopu za uzdužno pomeranj e. *zdužni klizač, sa stegnutim radnim predmetompomeri se potom za jedan, ili če" e za ve i broj koraka, sve dok se končanica ne poklopisa slede im istoimenim bokom profila 3položaj EE5. #osle ponovnog o čitavanja položaja,korak, ili sumu koraka, dobi emo kao razliku ovih izmerenih vrednosti.

$a bismo isključili pogre"ku usled zako"enja aksijalne ose navoja 3J5 merenje emoponoviti 3položaj EEE i EG5, a stvarni korak bi e aritmetička sredina dobijenih vrednosti.

Merenje koraka metodom aksijalnog preseka vr"i se naslanja njem noži a na istoimenebokove profila, na udaljenju za jedan ili vi"e kor aka3slika5 . Metoda merenja je ista kao ikod merenja srednjeg prečnika navoja pomo u noži a, s tim da je sada ukočen poprečni

klizač, dok se pomera uzdužni, a o čitavanje se vr"i na mikroskopu za uzdužno kretanje.

21




Merenje kovaka na horizontalnom bbe&ovom ureDjaju vr"i se pomo u dodatnog pribora,koji omogu uje neposredno merenje koraka spolja"njih i unutra"njih zavojnica.

Merni pipak se postavlja i učvr" uje na pinolu ma"ine, a kuglica se postavlja u medjuprofil inavoja, tako da se naslanja na oba boka profila

(a prihvatnom rukavcu 315 nalaze se dva nasuprot postavljena vijka sa nareckanomglavom 325 i 3/5 3slika5. ornji omogu uje ograničavanje pomaka uvis, a donji služi zaregulisanje merne sile, koja se kre e od 3 &1; 5 p. (a rukavcu se, takodje, nalazi pričvr"

ena libela 3<5. Služi za postavljanje položaja radnog predmeta na tačnu mernu visinu, kakobi se merna razdaljina merila u osi pinole.

22




!orak se dobija, umetanjem merne kuglice u dva susedna profila navoja, i izračunavanjem

razlike izmedju dva očitavanja na spiralnom mikroskopu.

(a slici prikazano je merenje unutarnjeg navoja.

MERENJE )GLA PRO*ILA

#ri merenju polovine ugla profila navoja na mikroskopu 3slika5 srednja crtkana linijakončanice postavlja se prvo na nulu, a zatim se ploča ugaone glave okulara okre e, svedok se ne poklopi sa jednom stranom profila, pa se očita mera, 8ačno postavljanjekončanice, postiže se zakretanjem mikroskopa, kako bi se pojavi la senka aksijalnogpreseka profila.

2/




re"ke pri merenju polovine ugla profilanastaju usled zakr etanja mikroskopa i delimičnog deformisanja ugla profila, kao i netačnogpoložaja ose radnog predmeta u odnosu na osu merenja.

LITERAT)RA

http%44777.dpm.ftn.uns.ac.rs4dokumenti4katedra 1994MerenjeV2 iV2 kvalitet4$rugiV2 kolokvijum4>V2 MRAR()RV2 ( G-) .pdf

https%44777.google.rs

http%44777.7ikipedia.org4

2

http://www.dpm.ftn.uns.ac.rs/dokumenti/katedra0155/Merenje%20i%20kvalitet/Drugi%20kolokvijum/8%20MERENJE%20NAVOJA.pdf


https://www.google.rs/

https://www.google.rs/



merenje i kontrola zavojnica i navojnica

Documents