izbor docent - r. kubt

8/18/2019 Izbor Docent - R. Kubt

1/23

Oбразац 1

ФАКУЛТЕТ: ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: 389/12

Датум: 22.11.2010.

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Друштвено-хуманистчких наука

(Назив већа научних области коме се захтев упућује)

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР

У ЗВАЊЕ ДОЦЕНТА / ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА (члан 65. Закона о високом образовању)

I – ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ ПРЕДЛОЖЕНОМ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА

1. Име, средње име и презиме кандидата РОДОЉУБ (СРБОСЛАВ) КУБАТ

2. Предложено звање _ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР

3. Ужа научна, односно уметничка област за коју се наставник бира БИБЛИСТИКА / ТЕЖИШТЕ ИСТРАЖИВАЊА СВЕТО ПИСМО СТАРОГА ЗАВЕТА

4. Радни однос са пуним или непуним радним временом ______ПУНИМ________________

5. До овог избора кандидат је био у звању ______ДОЦЕНТА____________________

у које је први пут изабран _07. 12. 2005.

за ужу научну област / наставни предмет БИБЛИСТИКА / СВЕТО ПИСМО СТАРОГА ЗАВЕТА___

II - ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТОКУ ПОСТУПКА ИЗБОРА У ЗВАЊЕ

1. Датум истека изборног периода за који је кандидат изабран у звање _07. 12. 2010._____2. Датум и место објављивања конкурса 09. 06. 2010. у Листу Данас- додатак Послови, на

Сајту Факултета и Сајту Универзитета 3. Звање за које је расписан конкурс ДОЦЕНТ / ВАНРЕДНИ ПРОФЕСОР

III – ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ ЗА ПРИПРЕМУ РЕФЕРАТА

И О РЕФЕРАТУ

1. Назив органа и датум именовања комисије НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ ФАКУЛТЕТА 01.06.2010. год.

2. Састав Комисије за припрему реферата:

Име и презиме Звање Ужа научна, односно Организација у којој је запослен

уметничка област

1) др Иринеј Буловић , редовни проф. Библистика __ПБФ___2) др Драган Милин, редовни проф. Библистика ПБФ___


2/23

3) др Војислав Јелић, редовни проф. Класичне науке Филозофски фак.4) ___________________ ____________ _______________ ____________________

5)________________ ______________ _______________ ____________________

3. Број пријављених кандидата на конкурс _______________ један (1)____________

4. Да ли је било издвојених мишљења чланова комисије _________није___________

5. Датум стављања реферата на увид јавности ___01. 10. 2010. године

6. Начин (место) објављивања реферата – ___Библиотека Факултета

7. Приговори_____________________/_____________________________________

IV–ДАТУМ УТВРЂИВАЊА ПРЕДЛОГА ОД СТРАНЕ ИЗБОРНОГ ВЕЋА ФАКУЛТЕТА

__ 10.11.2010. године.

Потврђујем да

је

поступак

утврђивања

предлога

за

избор

кандидата

др

РОДОЉУБА

КУБАТА у звање ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА вођен у свему у складу са одредбама

Закона, Статута Универзитета, Статута факултета и Правилника о начину и поступку

стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду.

ПОТПИС ДЕКАНА ФАКУЛТЕТА

_______________________________

Прилози:1. Одлука изборног већа факултета о утврђивању

предлога за избор у звање;2. Извештај комисије о пријављеним кандидатима

за избор у звање;3. Сажетак реферата Комисије о пријављеним кандидатима за избор у звање;

4. Доказ о непостојању правоснажне пресуде о околностима из чл. 62.ст.4. Закона;

5. Други прилози релевантни за одлучивање (мишљење матичног

факултета, приговори и слично).

Напомена: сви прилози, осим под бр. 4., достављају се и у електронској форми.


3/23

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ

Број: 787/4

Дана: 10.11.2010.

На основу чл. 65. Закона о високом образовању («Сл. гласник РС» бр. 76

од 02.09.2005, 100/07, 97/08, 44/10) и чланова 28. и 29. Статута

Православног богословског факултета у Београду (бр. 390/3 од 20.10.2006.

са изменама и допунама од 02.07.2007, 23.12.2008, 25.02.2009), Изборно и

Наставно-научно веће Факултета на својој другој седници одржаној дана

10. новембра 2010. године, са 14 гласова «ДА», 0 «НЕ» и 1 «УЗДРЖАН»,

донело је следећу

О Д Л У К У

Предлаже се избор др Родољуба Кубата у звање ванредног професора за ужу научну област Библистика / тежиште истраживања Свето Писмо

Старог Завета, на период од пет година.

Доставити: ПРЕДСЕДНИК

ВЕЋА

- Именованом Д Е К А Н

- Досије _____________________

-Архива Проф. др Иринеј Буловић


4/23

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

На седници Наставно-научног већа одржаној 01. 06. 2010. одређени смо у Комисију за

припрему извештаја о пријављеним кандидатима за избор у звање доцента / ванредног

професора за предмет Свето Писмо Старог Завета – ужа научна област Библистика, по

конкурсу објављеном у Листу Данас – додатак Послови од 09. јуна 2010. По прегледу

приспелих пријава и предлога част нам је да подносимо следећи:

ИЗВЕШТАЈ

На расписани конкурс пријавио се један кандидат – др Родољуб Кубат, доцент на

катедри за предмет Свето Писмо Старог Завета, Православног богословског факултета

Универзитета у Београду.

БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА

Родољуб Кубат син Србослава и Јеле рођен је 23. јануара (на празник св. Григорија

Ниског) 1969. године у Босанском Грахову. У Босанском Грахову је завршио основну и

средњу школу. Богословски факултет СПЦ уписао је школске 1991/92. године, а на

истом је дипломирао 1996. године. Постдипломске студије (библијска група) на

Богословском факултету СПЦ у Београду уписао је школске 1996/97. године. Провео је

школску 1996/97. годину у Сибињу (Румунија) ради учење немачког језика и ближег

упознавања савремене, западне библистике на протестантском теолошком факултету

„Мартин Лутер“. Период 1997-2000. године као Реновабисов стипендиста провео је на

римокатоличком теолошком факултету „Вилхелм универзитета“ у Минстеру

(Немачка). За време студија у Минстеру бавио се егзегезом и теологијом Старог Завета

код професора Ериха Ценгера и Петера Вајмара, као и усавршавањем старојеврејског

језика код професора Франка Матеуса.

Магистарски рад одбранио је 12. децембра 2000. године на Православном

богословском факултету. Изабран је за асистента на катедри Свето Писмо Старог

Завета 2001. године. Докторску тезу под насловом Анђео Господњи (hw"hy> %a'l.m;) у

Старом Савезу одбранио је 13. 06. 2005. године. На истом факултету изабран је у

звање доцента 2005. године.

Живи у Београду са супругом Мирјаном и синовима Сергејем и Андрејем.


5/23

НАСТАВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

Наставно-педагошки рад Родољуб Кубат је започео као асистент на Катедри за Свето

Писмо Старог Завета 2001. године. Током асистентског ангажмана кандидат је показао

велику мотивисаност, дисциплину и одговорност. У периоду 2001-2005. редовно је и

успешно држао вежбе са студентима прве, друге и треће године факултета из области:

Увода у Стари Завет, Библијске ерминевтике, Старојеврејског језика и Старозаветне

егзегезе. Рад је укључивао анализе изворних текстова и расправе о њима са студентима.

Обављао је редовне консултације и стручно помагао студентима приликом израде

семинарских и дипломских радова. У периоду 2005-2010. године кандидат је у звању

доцента обављао наставу из предмета: Старозаветна историја и егзегеза, Старозаветна

теологија, Библијска ерминевтика и Библија пред савременим изазовима (изборни

предмет). Такође на докторским студијама држи два курса: Старозаветни монотеизам и

Принципи тумачења Писма код отаца (2008/09). Кандидат је у досадашњем раду

показао наставне и дидактичке способности, поготово у погледу новијих методолошких

приступа усаглашених са болоњским процесом. Тренутно је руководилац студијског

програма на основним студијама – општи смер. Био је члан испитне комисије приликом

одбране једног докторског и једног магистарског рада, једанпут је био ментор

завршног-мастер рада, док је био око 25 пута ментор дипломских радова, а члан

комисије око 120 пута.

НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Родољуб Кубат је показао способност да се компетентно научно-истраживачки креће у

више комплементарних научних области од значаја за предмет на коме је ангажован

као наставник. Те области у првом плану укључују старозаветну историју и егзегезу,

старозаветну теологију и библијску ерминевтику. У наведеним областима кандидат

показује како научно-истраживачки тако и теолошко-егзегетски зрео и креативан

приступ. Посебно истичемо склоност кандидата да своја истраживања методолошки

дисциплинује и уоквири у јасну теолошко-ерминевтичку перспективу. Он нарочито

наглашава значај ерминевтичких оквира, при чему суверено влада ерминевтичким

теоријама из домена библијских наука. Поред историјско-критичке методе, кандидат у

својим радови указује на значај других метода и приступа. Нарочито место посвећује

светоотачкој теолошко-ерминевтичкој перспективи. Кандидат у многим радовима

покушава и успева да успостави научно смислену и теолошки креативну везу између

савремених научних истраживања и теолошких идеја које суштински прожимају


6/23

црквено предање. Уопштено се може констатовати да су научна аналитика и теолошка

егзегеза доведене у дијалектички однос, а при чему се не губи научна озбиљност и

радозналост, с једне стране, и теолошка обазривост, с друге. Посебно поље његових

научних истраживања представља покушај актуализације светописамског текста за

данашњег човека и његова шира инкултурација у савременом свету. Управо у тој тачки

он покушава да успостави теолошко-идејну и ерминевтичку везу са светим оцима.

Отачко богословље у овом контексту треба да послужи као парадигма за савремени

теолошки исказ. Свакако је вредан пажње кандидатов критички однос према неким

увреженим научним схватањима, која се нарочито тичу старозаветне текстологије,

канона и доминантних ерминевтичких метода и приступа. У таквим ситуацијама

посебно се истиче кандидатова склоност концептуалног мишљења и доследног

извођења закључака, односно његова појединачна истраживања увек су дубље повезана основним теолошким промишљањем и идејном платформом, које заступа. То се односи

и на само промишљање о смислу библијске науке у академским оквирима. У

кандидатовим радовима стално се имплицитно намеће питање смисла научног

истраживања за конкретан живот Цркве, то јест какве теолошке и животне импликације

има библијска наука. Паралелно томе кандидат заступа тезу да је научно-истраживачко

бављење Светим Писмом од суштинског значаја за саму теологију и егзегезу. На

темељу тога, он гради ерминевтичку концепцију о два аспекта библијске теологије –

посебно обрађену у студији „Zwei Aspekte (biblischer) Theologie: Der hermeneutische

Entwurf“.

Следи списак научних радова специјално и искључиво у вези са поменутим

научно-истраживачким областима, циљевима и начинима мишљења кандидата а ради

оцене његовог доприноса на тим пољима. Радове презентујемо хронолошки, почевши

од објављених књига:

КЊИГЕ ОБЈАВЉЕНЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ:

[1] Основе старосавезне антропологије, Београд • Нови Сад 2008.

[2] Синопсис – Упоредни преглед Еванђеља, Београд • Нови Сад 2008.

СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, НАУЧНЕ РАСПРАВЕ, ИЗЛАГАЊА НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА:

[3] „Библијски теолог – Филон Александријски“, Богословље 1-2 (2005) 49-64.


7/23

[4] „Jhwh – oприсутњавани Бог Старог Савеза“, Богословље 1-2 (2007) 93-104.

[5] критички осврт: Мајкл Д. Куган (прир.), Оксфордска историја библијског света,

Богословље 1-2 (2007) 224-226.

[6] Предговор за књигу (коаутор): У. Шнеле, Увод у новозаветну егзегезу, Београд 2007, 7-15.

[7] „Траговима отаца ка Светом Писму“, Богословље 2 (2008) 40-83.

[8] „Тихон Радовановић ‘први српски старозаветник’“, зборник Српска теологија у

двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати, књ. 3 (2008) 7-15.

[9] „Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка систематика“,

Црквене студије 6 (2009) 15-38.

[10] „Душан Глумац – старозаветник и археолог“, зборник Српска теологија у

двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати, књ. 4 (2009) 104-110.

[11] „Полифонија теолошких исказа у Старом Савезу“, Српска теологија данас, књ.

1, Београд (2009) 121-131.

[12] „Критичко разматрање пренаглашавања историјско-критичке методе у библијској

егзегези“, Саборност (2009) 321-325.

[13] The Angel of Lord in the Old Testament: The character of biblical monotheism

conceived from the perspective of the revelation of God (abstract), SACRA SCRIPTA

( Journal of the Centre for Biblical Studies), Year VII, 2 (2009), 238-239.

[14] „Историјски критицизам у егзегези Старог Савеза“, Богословље 2 (2009) 5-26.

[15] „Хришћански Стари Савез или јеврејски Танах“, Богословље 2 (2009) 139-143.

[16] „Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног теолошког

дискурса“, Црквене студије 7 (2010) 25-42.

[17] „Zwei Aspekte (biblischer) Theologie: Der hermeneutische Entwurf“, ΦΙΛΟΘΕΟΣ:

International Journal for Philosophy and Theology [= Philotheos] 10 (2010) 43-67.

[18] „Писмо у духу отаца“, Српска теологија данас, књ. 2, Београд (2010) – у штампи.

[19] „Septuaginta adversus Textum Masoreticum“, Саборност (2010) – у штампи.


8/23

Радове кандидата представљамо почевши од књига, а потом хронолошким

редоследом. Укратко се износи садржај, као и резултати релевантни за научну

област за коју се кандидат пријавио. На радове указујемо упућивањем на редни број

на наведеном списку. Монографија посвећена старозаветној антропологији [1]

представља пионирски рад на пољу библистике у српској теологији. Писана је по

највишим научним стандардима, и одликује се изузетном минуциозношћу

филолошке и историјске аналитике, систематизације и синтезе научних увида.

Приликом израде консултована је, интегрисaна и критички реципирана готово сва

доступна научна литература на више светских језика. Посебан квалитет ове књиге

огледа се у њеној теолошкој концепцији, према којој се старозаветни антрополошки

феномени сагледавају у контексту времена у којем су настали, при чему се указује

на теолошке и културолошке особености Старог Завета. У даљем кораку аутор

старозаветне антрополошке феномене сагледава из новозаветне и касније

светоотачке перспективе, што овој научно-аналитичкој концепцији даје посебну

теолошку ноту, и чини је методолошки особеном и посебно вредном, поготово што

је обогаћена светоотачким размишљањима на антрополошке теме. Монографија

нуди прегледан и поуздан антрополошки појмовник Старога Завета који представља

незаобилазно средство за сваки даљи рад на овој тематици. Синопса или Упоредни

преглед Еванђеља [2] је плод вишегодишњег рада на текстовима Еванђеља.

Синопсис обухвата сва четири канонска Јеванђеља, упоредни преглед паралелних

стихова, ванканонске и патристичке коментаре на поједине стихове, упућивања на

старозаветна места на спољној маргини и особености сваког Јеванђелисте. Критички

обрађене и међусобно упоређене јеванђељске перикопе, омогућују теолошки

профилисано сагладавање различитих аспеката јеванђељског текста – зависност

јеванђелиста од извора који су користили, особеност теолошке амбиције, различити

животни контексти итд. Ауторов критички увод представља аргументовано

позиционирање у свету научних хипотеза и показује ауторову темељну упућеност у

сложену тематику синоптичког проблема. Од посебне је важности ауторова уводна

теза, којом показује да се најзаступљенија научна претпоставка – хипотеза два извора,

може довести у склад са ранохришћанским извештајима који се односе на настанак

Јеванђеља. Тај увид има веома важне ерминевтичке имликације. Пре свега, он

ранохришћанске изворе и предања у науци рехабилитује као важне историјске изворе, а

тиме саму јеванђељску поруку историјски конкретизује. Студија о Филону

Александријском [3] нуди српској читалачкој публици увид у егзегетско дело великог


9/23

александријског тумача Светога Писма Старога Завета. Филон Александријски маркира

егзегетску спону између позног јудаизма и раног хришћанства. Аутор јасно и

аргументовано показује да је Филон Александријски теолог библијског утемељења,

показујући да Филон у многим тачкама свог теолошког опуса није морао да зависи од

теолошко-философских идеја јелинског света, као што се уобичајено сматрало. Основ-

не тачке предложеног рада су неки аспекти Филоновог схватања Логоса, његово пои-

стовећење са Анђелом Господњим и неки елементи тријадолошких размишљања. Исто-

времено овај текст покушава да укаже на недовољно позната теолошка становишта која

су била заступљена у извесним јудејским круговима (поготово у апокалиптици), који су

у основи били блиски Филону, и управо на темељу тих сазнања аутор гради своју тезу.

Студија о Божијем имену [4] је значајан научни допринос горућој тематици на пољу

старозаветне теологије. Ова научно-теолошка студија има за циљ да покаже теолошки значај откривања Божијег имена Јахве. Као посебно важан аспект, наглашава се култно-

богослужбени значај Божијег имена. Анализе старосавезних списа показује да је

богослужбени контекст (Sitz im Leben) у којем се откривало име Јахве, такав да би

његово изворно значење требало тражити у оквиру старозаветног култа. Други важан

моменат је откривењски каратер имена Јахве у контексту развоја идеје Савеза Бога и

Израила, који треба да се протегне у “вечну будућност“. То је посебно важно, ако се

узме у обзир идеја Божије вечне “окренутости“ човеку, и присутности међу онима који

га призивају. Истовремено, занимљиво је указати на извесну антрополошку димензију

у овом тексту, и она се превасходно односи на спознајни моменат у чину откривења.

Аутор наглашава значај човека као субјекта спознаје Бога. У критичком осврту на

Оксфордску историју библијског света, поготово на српски превод те обимне књиге [5]

кандидат се осврће на филолошке и садржајне пропусте у преводу који није прошао

стручну рецензију од стране, у тематику научно упућених, истраживача. Истовремено

се аутор у овој научној критици осврће на идејну платформу савременог

постмодернистичког приступа историографији стављајући га као својеврсан контраст

ранијој историјској реконструкцији библијских догађаја. Аутор имплицитно показује

компатибилност новије историографије са савременим теолошким приступом

библијском тексту. У предговору превода књиге Увод у новозаветну егзегезу [6]

кандидат као коаутор образлаже значај историјско-критичке методе за егзегезу

библијских текстова за православну теологију. Прегледно и разговетно се указује на

значај ерминевтичке методе прилико тумачења библијског текста, што је поткрепљено

у кратком историјском пресеку историје тумачења и њене методолошке и

културолошке условљености. Питање методологије у тумачењу библијских текстова је


10/23

у православљу увек било отворено и примењивана је свака метода која је доприносила

бољем и потпунијем разумевању тајне Христа. Скреће се пажња на историчност

теолошког исказа, на потребу његовог историјског лоцирања, али се одбацује сваки

монопол историјске критике у тумачењу Библије. Опширна егзегетско-ерминевтичка

студија [7] представља јединствен покушај синтезе библијске и патристичке мисли

илустроване на теолошкој тематици односа ангелологије и христологије. Рад показује

суштинску библијску утемељеност црквених отаца у њиховом богословљу. Поред

обиља патристичких материјала рад нуди један оригиналан ерминевтички концепт који

позива на преосмишљавање владајућих парадигми у светлу библијско-патристичке

теологије. Иако садржински богата и обимна, структурално заокружена, ова студија

остаје научно-теолошки отворена у смислу даљег дијалога на поменуту тему. Поготово

се тематизује однос светих отаца према Писму и поставља питање савременог православног односа према Писму. Студија о Тихону Радовановићу [8] баца ново

светло на лик овог српског старозаветника. Аутор се бави животним путем и

академским радом Тихона Радовановића, процењујући његов допринос српској

библистици са становишта потреба и духовне климе времена у коме је живео. Посебне

пажње је вредан ауторов одмерен и уравнотежен став, који на пластичан и уверљив

начин третира осетљиво питање из домена српске теологије двадесетог века. У

значајној студији на тему канона Старога Завета [9] аутор се бави процесом

обликовања старосавезног канона, од почетака процеса до коначног канонизовања

светих списа. Рад показује да обликовање канона није био једнообразно-линеаран

процес, него се канон развијао у више синхроно-паралелних познојудејских заједница.

Тај феномен је посебно дошао до изражаја након раздвајања Цркве и Синагоге.

Хришћане је водила сопствена теолошка логика приликом састављања канона; исти

феномен био је присутан и у рабинско-фарисејском јеврејству. Коначна канонизација

књига одвијала се унутар заједнице верујућих, ту где су књиге и настајале. У овој

студији аутор први пут у свом теолошком опусу теоријски расветљава значај канонског

приступа Светом Писму (ти елементи су, иначе, присутни и у његовим ранијим

радовима). Од посебне важности је његово иновативно обогаћивање овог приступа

увођењем елемента „контекста вере“. Идејом „контекста вере“ превазилази се

историцизам дијахроних метода приликом тумачења Светог текста, то јест светост

текста има исту тежину како у времену настанка и канонизације тако и данас. Студија о

Душану Глумцу [10] предствља допринос за бољи увид у историју српске библистике.

Аутор излаже животни и академски пут Душана Глумца, смешта их у шири контекст

времена у коме живи и делује и одговарајуће вреднује његов научни допринос српској


11/23

библистици и теологији уопште. Употребљен је сличан методолошки образац као у

студији о Тихону Радовановићу. У саопштењу које следи [11] кандидат подсећа на

полифонију теолошког израза у Староме Завету, илуструјући ову тематику на примеру

прве главе Књиге постања у коју су ушла различита предања, која треба посмтрати

комплементарно, а не ексклузивно. Поред овог, аутор нуди још неколико примера

(извештај о потопу, Давидово пребројавање становништва и празновање Пасхе), на

основу којих показује феномен теолошке полифоније као природног стања у теологији,

а будући да је полифонија теолошког исказа осведочена у светописамском тексту,

могла би да се узме као узор за каснију теологију. Аутор инсистира на значају

спољашњих фактора за настанак и форму теолошког исказа. Научна расправа која се

бави пренаглашавањем историјско-критичке методе у старозаветној егзегези [12]

критички се осврће на доминацију историјског критицизма у библијској ерминевтици,поготово на немачком говорном подручју. Аутор, поред наведене критике, нуди

сопствену визију једне интегралне библијске ерминевтике која би, не одустајући од

историјско-критичке методе као незаобилазног средства у тумачењу библијских

текстова, отворила простор и за друге приступе, дајући им – у зависности од врсте

текста – подједнак значај за тумачење Светога Писма. Апстракт дисертације [13]

кандидата на енглеском језику има за циљ упознавање шире међународне јавности са

темом, методама и резултатима докторског рада. Студија (прегледни чланак) о

историјском критицизму у егзегези Старога Завета [14] нуди преглед развоја

историјско-критичке методе у старозаветној егзегези. Историјска критика се смешта у

општи дух времена западне цивизације и обрађује се у неколико етапа. Најпре се бави

периодом 17. и 18. века, његовим општим карактеристикама, као и истакнутим

истраживачима овога периода. Истоветан модел примењен је и на 19. век, а потом

аутор представља 20. век, где посебно наглашава доминантне ерминевтичке методе:

историју форми и редакција, као и унутарбиблијску интерпретацију. Аутор вешто

сажима историјски дугачак и садржајно богат период новије библијске егзегезе, чије је

средиште углавном западни свет. После јасног историјског прегледа аутор нуди

сопствене процене историјског критицизма у библијској егзегези. У наведеној научној

критици [15] аутор најпре нуди прегледан приказ књиге на коју се осврће, а потом

критикује ерминевтичку одлуку да се књиге Старога Завета структурирају по моделу

јеврејског Танаха и предност придаје масоретском тексту у односу на Септуагинту.

Критикује се нереципираност канонског приступа Библији који инсистира на Старом

Завету као хришћанској књизи. Заправо, овде се ради о научној расправи која, преко

осврта на један типски пример, дискутује са читавом школом мишљења чији корени


12/23

сежу у прошле векове, а данас је и даље присутна – поготово у оквиру немачког

говорног подручја. У опширној научној студији о ангелолошким представама позног

јудаизма [16] аутор, најпре дескриптивно, а потом и рефлексивно, уводи у један

мисаони свет који је у време просветитељства и рационализма одбациван као

митолошки, бајковит, плод примитивних представа и веровања. У овом тексту,

међутим, аутор бира другачији ерминевтички приступ тематици показујући

контекстуалност човекових изражајних моћи на пољу теологије и континуирану

реконтекстуализацију теолошког исказа у светлу нових откривењских чињеница и

трагања за новим изражавањима Божијег деловања у свету. Средиште пажње усмерено

је на теолошки дискурс и његову историјску и културолошку условљеност, чиме се

истовремено указује на сталност истина вере и континуитет Предања. У студији о два

аспекта (библијске) теологије [17] аутор прави разлику између теолошке археологије и (примењене) теологије. Теолошка архелогија је битан чинилац теолошке мисли. Аутор

теолошку археологију дефинише као критичко, динамичко и вишеслојно истраживање

и проучавање сопствене прошлости и она треба да се примарно ослања на археолошка,

текстуално-литерарна, историјска, кутуролошко-социолошка и друга истраживања која

доприносе бољем увиду у свет теолошких идеја, које су основни предмет теолошко-

археолошких промишљања. Она се бави откривањем ерминевтичких оквира и основних

моделâ теолошког исказа у Писму и каснијој историји његовог тумачења који стварају

претпоставке за нове ерминевтичке оквире. С друге стране, примењена теологија је

аутентичан, егзистенцијалан одговор на тајну Божијег присуства. Тај одговор је пре

свега усмерен ка другом, при чему се други доживљава као конститутивни елеменат

настанка теолошког исказа. У приложеном раду аутор покушава да покаже у каквом

односу треба да стоје теолошка археологија и примењена теологија, то јест теолошко-

научна истраживања и теологија као егзистенцијални одговор на питања која поставља

савремени човек. На тај начин се наглашава еклисијална димензије теологије. У

кратком, али садржајном, саопштењу о тумачењу Писма у духу отаца [18] аутор се

враћа својој омиљеној теми, изнова критички приступајући православној теолошкој

парадигми неопатристичке синтезе, наглашавајући њене дефиците у рецепцији

библијске теологије и нејасан ерминевтички оквир. Аутор, уместо некреативног и

ропског следовања оцима пледира за једно ново читање отачке литературе и њену

актуализацију у садашњем тренутку, нарочито наглашавајући егзегетски аспект

патристичког богословља. Критичка студија која се бави текстуалном анализом једног

карактеристичног старозаветног текста [19] показује неоснованост давања предности

Масоретском тексту у односу на Септуагинту. Аутор у овом критичко-полемичком


13/23

осврту на уврежено научно мишљење супротставља новија научна истраживања, при

чему се залаже за ерминевтички обрт у смислу корекције приступа старозаветној

текстологији. Реконструкција, а нарочито превођење библијског текста мора да крене

од претпоставке особености текстуалних верзија као природног следа онога што се

дешавало са библијским текстом, а не фаворизацијом масоретског текста. Све наведене студијске радове и прилоге кандидата треба сагледати и у светлу

његовог истрајног ангажовања на усавршавању библијских студија код нас. Често и

свесно обрађује тематике које код нас нису обрађиване у довољној мери, и тако својим

ангажманом обогаћује теолошко и културно наслеђе. Отвореношћу за савремена

научна достигнућа и осмишљене теолошко-научне синтезе кандидат на узорит и

адекватан начин даје смернице за даља истраживања на тим пољима, и тиме на

позитиван начин утиче на младе истраживаче и теологе у њиховом даљем теолошком и научном развоју.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ

Др Родољуб Кубат поред научно-истраживачких и научно-педагошких активности већ

дуже време (од 2003.), као стручни саветник, учествује у издавању студентског

часописа “Логос“. У оквиру тога пројекта, кандидат помаже студентима у

осмишљавању часописа који је усмерен на то да црквену проповед презентује

савременом човеку, нарочито студентима и средњошколцима. Запажен је и активан

члан уређивачких одбора стручних периодичних публикација. У редакцији је

факултетског часописа Богословље: (Београд: теоријски часопис Православног

богословског факултета Београдског универзитета) у периоду 2002-2008. године. Био је

члан уредништва часописа Теолошки погледи. Родољуб Кубат учествује у неколико

издавачких пројеката, а уредник је едиције библијских монографија “Глафира“, у којој

је објављено неколико књига. Тренутно води пројекат на изради српског Библијског

атласа, и уредник је значајне монографије која се преводи са немачког језика (G.

Stemberger, Einleitung in Talmud und Midrasch). Рецензент је неколико стручних

монографија. Члан је Већа за мултидисциплинарне студије на Универзитету у Београду

и промотер је болоњског процеса на ПБФ. Учествовао је у многим комисијама за

израду студијског плана и програма на Православном богословском факултету.

МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Узевши у обзир да је реч о веома мотивисаном и способном кандидату, очекује се да ће

он даље напредовати у научно-истраживачком и наставно-педагошком раду.


14/23

Кандидатова интересовања и доприноси крећу се у различитим областима библијских

наука: старозаветна историја и егзегеза, старозаветна теологија, библијска ерминевтика,

светоотачка рецепција Писма и њихови ерминевтички модели, старојеврејски језик.

Кандидат, иначе влада: немачким, енглеским и руским језиком.

На основу свега изложеног Комисија сматра да су се стекли сви услови из Закона

о високом образовању (Службени гласник РС, бр. 76/05), Статута ПБФ (бр. 390/3 од 20.

10. 2006. са свим важећим изменама и допунама) и Правилника о начину и поступку

стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Београду

(Гласник Универзитета бр. 142/08) да се др Родољуб Кубат, доцент на Катедри за

Свето Писмо Старог Завета Православног богословског факултета Универзитета у

Београду, изабере у звање ванредног професора по конкурсу на који се пријавио као

једини кандидат, па се стога с поверењем и особитим поштовањем обраћа Изборном и Наставно-научном већу Православног богословског факултета у Београду да утврди

предлог и проследи Стручном већу Универзитета у Београду да донесе одлуку о

избору др Родољуба Кубата у звање ванредног професора за ужу научну област

Библистика, за предмет Свето Писмо Старог Завета, са пуним радним временом на

том Факултету.

Београд, 06. 09. 2010.

______________________________Еп. др Иринеј Буловић,

редовни професор Православног богословског факултета у Београду

_________________________________

др Драган Милин,

редовни професор Православног богословског факултета у Београду

_________________________________

др Војислав Јелић,

редовни професор Филозофског факултета у Београду


15/23

Образац 4

С А Ж Е Т А К

РЕФЕРАТА КОМИСИЈЕ O ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА

ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I - О КОНКУРСУ

Назив факултета: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Ужа научна, oдносно уметничка област: библистика

Број кандидата који се бирају: један

Број пријављених кандидата: један

Имена пријављених кандидата:

1. Родољуб Кубат

II - О КАНДИДАТИМА

Под 1.

1) - Основни биографски подаци

- Име, средње име и презиме: Родољуб (Србослав) Кубат

- Датум и место рођења: 23. 01. 1969. године, Босанско Грахово

- Установа где је запослен: Православни богословски факултет Универзитета у

Београду - Звање / радно место: доцент

- Научна, односно уметничка област: библистика

2) - Стручна биографија, дипломе и звања

Основне студије:

- Назив установе: Богословски факултет СПЦ

- Место и година завршетка: Београд, 1996

Магистеријум:

- Назив установе: Богословски факултет СПЦ

- Место и година завршетка: Београд, 2000

- Ужа научна, односно уметничка област: библистика

Докторат:

- Назив установе: Православни богословски факултет

- Место и година одбране: Београд, 2005

- Наслов дисертације: „Анђео Господњи у Старом Савезу“

- Ужа научна, односно уметничка област: библистика

Досадашњи избори у наставна и научна звања:

2001 – асистент; 2005 – доцент


16/23


17/23

3) Објављени радови

Име и презиме: Звање у које се бира: Ужа на

уметничка

бира:

Број публикација у којима је једини Број публи

Научне публикације пре последњег избора / реизбора

после последњег избора / реизбора

пре последњ

избора / реиз

ра

Рад у водећем научном часопису међународног знача а об ављен елини Рад у научном часопису међународног значаја

Рад у научном часопису националног значаја објављен у целини

7

Рад у зборнику радова са међународног научног

скупа објављен у целини

Рад у зборнику радова са националног научног

скупа објављен у целини

4

Рад у зборнику радова са међународног научног скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у

целини

Рад у зборнику радова са националног научног

скупа објављен само у изводу (апстракт), а не и у

целини

Научна монографија, или поглавље у монографији са више аутора

2

Број публикација у којима је једини Број публи

Стручне публикације

пре последњег

избо а / еизбо а после последњег

избо а / еизбо а пре последњизбо а / еиз

Рад у стручном часопису или другој периодичној

публикацији стручног или општег карактера

Уџбеник, практикум, збирка задатака, или поглавље у публикацији те врсте са више аутора

Остале стручне публикације (пројекти, софтвер,


18/23

друго)

Напомене: 1. Навести у ком часопису са SCI, SSCI или AHCI листе су радови објављени;

2.Квантитативно исказати научне резултате за стицање звања наставника у пољу друштвено-х

табелама 1. и 2. које су саставни део Критеријума за стицање звања наставника на Универзите


19/23

19

4) - Оцена о резултатима научног, односно уметничког

и истраживачког рада

Ова оцена даје се на основу Критеријума за стицање звања наставника на Универзитету у Београду који ступају на снагу 1. октобра 2008. године.

Родољуб Кубат је показао способност да се компетентно научно-истраживачки креће у

више комплементарних научних области од значаја за предмет на коме је ангажован као

наставник. Те области у првом плану укључују старозаветну историју и егзегезу,

старозаветну теологију и библијску ерминевтику. У наведеним областима кандидат

показује како научно-истраживачки тако и теолошко-егзегетски зрео и креативан приступ.

Посебно истичемо склоност кандидата да своја истраживања методолошки дисциплинује и

уоквири у јасну теолошко-ерминевтичку перспективу. Он нарочито наглашава значај

ерминевтичких оквира, при чему суверено влада ериневтичким теоријама из домена

библијских наука. Поред историјско-критичке методе, кандидат у својим радови указује на

значај других метода и приступа. Кандидат у многим радовима успева да успостави

научно смислену и теолошки креативну везу између савремених научних истраживања и

теолошких идеја које суштински прожимају црквено предање. Уопштено се може констатовати да су научна аналитика и теолошка егзегеза доведене у стваралачко-

дијалектички однос.

5) - Оцена резултата у обезбеђивању научно-наставног подмлатка

Менторство на магистарским и докторским студијама и учешће у

комисијама за оцену и одбрану докторске дисертације и изборе у звања:

– једанпут члан Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације;

– једанпут члан Комисије за преглед, оцену и одбрану магистарског рада;– једанпут ментор завршног мастер рада;

– око 25 пута ментор дипломских и завршних радова;

6) - Оцена о резултатима педагошког рада

Обавезно приказати и мишљење студената:

Школске 2006/07 – 4, 37 (Старозаветна историја и егзегеза); 4, 12 (Старозаветна теологија)

Школске 2007/08 – 4, 46 (Старозаветна историја и егзегеза); 4, 67 (Старозаветна теологија)Школске 2008/09 – 4, 37 (Старозаветна историја и егзегеза); 4, 13 (Старозаветна теологија)

7) - Оцена о ангажовању у развоју наставе и других

делатности високошколске установе

Кандидат је у досадашњем раду показао наставне и дидактичке способности, поготово у

погледу новијих методолошких приступа усаглашених са болоњским процесом. У раду са

студентима истиче се темељним и дисциплинованим радом, како на плану преношења и

упознавања са градивом, тако и за студенте подстицајним истраживачким методолошким

инструкцијама. Тренутно је руководилац студијског програма на основним студијама –


20/23

20

општи смер. Члан редакције факултетског часописа “Богословље“ и стручни саветник

студентског часописа “Логос“. Рецензент је неколико стручних монографија. Члан је Већа

за мултидисциплинарне студије на Универзитету у Београду и промотер је болоњског

процеса на ПБФ.

III - ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

Узевши у обзир да је реч о веома мотивисаном и способном кандидату, очекује се да ће он

даље напредовати у научно-истраживачком и наставно-педагошком раду. Кандидатова

интересовања и доприноси крећу се у различитим областима библијских наука:старозаветна историја и егзегеза, старозаветна теологија, библијска ерминевтика,

светоотачка рецепција Писма и њихови ерминевтички модели, старојеврејски језик.

Кандидат, иначе влада: немачким, енглеским и руским језиком. Уз то, кандидат показује

способност за креативне синтезе теологије и научних истраживања, које долазе до

изражаја нарочито у наставно-педагошком ангажману, као и у научним радовима из области библијских наука.

На основу свега изложеног Комисија сматра да су се стекли сви услови да се др Родољуб

Кубат, доцент на Катедри за Свето Писмо Старог Завета Православног богословског

факултета Универзитета у Београду, изабере у звање ванредног професора по конкурсу на

који се пријавио као једини кандидат, па се стога с поверењем и особитим поштовањем

обраћа Изборном и Наставно-научном већу Православног богословског факултета у

Београду да утврди предлог и проследи Стручном већу Универзитета у Београду да донесе

одлуку о избору др Родољуба Кубата у звање ванредног професора за ужу научну област

Библистика, за предмет Свето Писмо Старог Завета, са пуним радним временом на том

Факултету.

Место и датум: _________________________

ПОТПИСИ

ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ:

___________________________

Еп. др Иринеј Буловић

___________________________

др Драган Милин

__________________________

др Војислав Јелић


21/23

21

БОДОВНА ТАБЕЛА:

Основе старосавезне антропологије, Београд • Нови Сад 2008.

Р13 5

Синопсис – Упоредни преглед Еванђеља, Београд • Нови Сад 2008.

Р13 5

„Библијски теолог – Филон Александријски“, Богословље 1-2(2005) 49-64.

Р62 1,5

„Jhwh – oприсутњавани Бог Старог Савеза“, Богословље 1-2 (2007)93-104.

Р62 1,5

критички осврт: Мајкл Д. Куган (прир.), Оксфордска историја

библијског света, Богословље 1-2 (2007) 224-226.Р63 1

Предговор за књигу (коаутор): У. Шнеле, Увод у новозаветну

егзегезу, Београд 2007, 7-15. Р23 1

„Траговима отаца ка Светом Писму“, Богословље 2 (2008) 40-83.

Р62 1

„Тихон Радовановић ‘први српски старозаветник’“, зборник Српска

теологија у двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати, књ. 3 (2008) 7-15.

Р65 0,5

„Настанак старосавезног канона и његова теолошко-херменеутичка

систематика“, Црквене студије 6 (2009) 15-38. Р61 2

„Душан Глумац – старозаветник и археолог“, зборник Српска

теологија у двадесетом веку: Истраживачки проблеми и

резултати, књ. 4 (2009) 104-110.Р65 0,5

„Полифонија теолошких исказа у Старом Савезу“, Српска

теологија данас, књ. 1, Београд (2009) 121-131. Р65 0,5

„Критичко разматрање пренаглашавања историјско-критичке

методе у библијској егзегези“, Саборност (2009) 321-325.


22/23

22

Р63 1

The Angel of Lord in the Old Testament: The character of biblical

monotheism conceived from the perspective of the revelation of God

(abstract), SACRA SCRIPTA ( Journal of the Centre for Biblical

Studies), Year VII, 2 (2009), 238-239.

0

„Историјски критицизам у егзегези Старог Савеза“, Богословље 2(2009) 5-26.

Р22 2

„Хришћански Стари Савез или јеврејски Танах“, Богословље 2(2009) 139-143.

Р63 1

„Ангелолошке представе позног јудаизма као израз специфичног

теолошког дискурса“, Црквене студије 7 (2010)Р61 2

„Zwei Aspekte (biblischer) Theologie: Der hermeneutische Entwurf“,

ΦΙΛΟΘΕΟΣ: International Journal for Philosophy and Theology [=

Philotheos] 10 (2010) 43-67.Р61 2

„Писмо у духу отаца“, Српска теологија данас, књ. 2, Београд (2010) – у штампи.

Р65 0,5

„Septuaginta adversus Textum Masoreticum“, Саборност (2010) – у штампи.

Р63 1

Укупно 29

Врста научног резултата Минимална вредност

коефицијента компетентности (ванредни професор)

Квантитативно исказани

резултати

др Родољуба Кубата

Р10+Р20+Р50+Р61+Р62

Р13+Р22+Р23+Р61+Р62Р10+Р20+Р50+Р61

16,67

Р13: 2х5 = 10

Р22: 1х2 = 2

Р23: 1х1 = 1Р61: 3х2 = 6Р62: 2х1,5 + 1х1 = 4

Укупно: 23

Р63+Р653,33

Р63: 4х1 = 4

Р65: 4х0,5 = 2

Укупно: 6


23/23

23

/ / /

УКУПНО

(ванредни професор) 21 29

izbor docent - r. kubt

Documents