ARTERIJSKAHIPERTENZIJA

H I P E R T E N Z I J A

Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritiska povišeniznad 120/80 mmHg.

Od 120-140/ 80-90 je prehipertenzija tj. osobe saovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije kahipertenziji. Oni moraju da promene životne navike i daredovno kontrolišu krvni pritisak.

Kod osoba koje imaju pritisak >140/90 mmHg dolazi doubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnimsudovima i drugim organima u telu. Zbog togapritisak >140/90 mmHg mora da se snižava.

Hipertenzija je hemodinamski poremećaj. Krvnipritisak je produkt munutnog volumena srca (volumenkrvi koji se istisne iz srca u toku jednog minuta) i otporakrvnih sudova. Prema tome, krvni pritisak određuju faktorikoji utiču na minutni volumen srca i vaskularni otpor.

Faktori koji utiču na minutni volumen srca su: količinaunete soli, bubrežna funkcija, hormoni nadbubrežnežlezde.

Periferni vaskularni otpor se povećava pod uticajemsimpatičkog nervnog sistema, raznih agenasa koji senalaze u krvi, jona (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma,produkata metabolizma ćelija itd) i lokalnoautoregulacijom (u zidu krvnih sudova se luče brojnipeptidi).

Sužavanjem malih arterija (arteriola) dolazi do povećanjakrvnog pritiska preko povećanja perifernog vaskularnog otpora, asužavanjem malih vena (venula) dolazi do redistribucije krvi saperiferije ka centru, ka srcu i povećanja priliva krvi u srce kao iminutnog volumena srca.

Uzroci hipertenzije:

U 90-95% slučajeva uzrok nije poznat – esencijalnahipertenzija

Sekundarna hipertenzija

Uzroci sekundarne hipertenzije:

bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)

bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)

hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona,hormona nadbubrežne žlezde) <0,5%

feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji lučivelike količine adrenalina i noradrenalina)

trudnoća

pojačana funkcija štitaste žlezde

lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin,lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice(Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline,Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine,Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine,Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.

aortna stenoza

kompresija produžene moždine

Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi dopromena na zidovima aorte i manjih krvnih sudova, srcu,mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.

Dejstvo povišenog krvnog pritiska:

Slika: pucanje krvnog suda u mozgu (moždani udar)

prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja „slabihmesta“ u zidovima krvnih sudova koja su podložnapucanju. Glavni problemi kod infarkta srca i aneurizmiizazvani su pucanjem krvnih sudova.

prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja tankihpukotina u zidovima krvnih sudova a na tim mestima semogu stvoriti trombi i začepiti krvni sud. To dovodi doinfarkta organa (srca, mozga) koji taj krvni sud ishranjuje.

Slika: ateroskleroza

ubrzava se proces ateroskleroze u zidovima krvnihsudova.

Sužene arterije slabije snabdevaju tkiva i organe krvlju(kiseonikom i hranljivim materijama) i dolazi vremenom donjihovog oštećenja i propadanja njihove funkcije.

Zbog ishemije tkiva i organa, srce povećava minutnivolumen da bi obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika, štodalje povećava krvni pritisak. Stvoreni aterosklerotični

plakovi u zidovima krvnih sudova pucaju i na tom mestuse stvara tromb koji zatvori krvni sud.

Elastičnost aterosklerotičnih arterija je manja, te srce jačepumpa krv da bi povećalo snabdevanje tkiva kiseonikom.Rezultat pojačanog rada srca je oštećenje srčanog mišića

zalistaka što dovodi do srčane slabosti.

Faktori rizika za razvoj hipertenzije

Nasleđe – ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imalihipertenziju, vrlo je verovatno da će se i kod vas razviti.Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Nemožete kontrolisati nasledni faktor ali možete preduzetikorake da živite zdravo i smanjite faktore rizika.

Godine života – kako starimo povećava se rizik odhipertenzije. Krvni sudovi gube fleksibilnost sa godinamazbog razvoja ateroskleroze.

Pol – nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzijekod oba pola. Nakon 65. godine veći procenat žena imahipertenziju nego muškaraca.

Smanjena fizička aktivnost – povećava rizik odhipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, gojaznosti.

Loša ishrana, uzimanje velike količine soli – ishrana savelikom količinom kalorija, masti i šećera dovodi dogojaznosti. Ishrana sa većom količinom soli zadržavavodu te se povećava krvni pritisak.

Gojaznost – osobe koje imaju body mass index >30 sugojazne. Gojaznost predstavlja napor za srce. Raste nivoholesterola i triglicerida u krvi, a snižava se HDL (dobar)holesterol. Gojazni ljudi imaju 2-6 puta veći rizik odrazvoja hipertenzije od osoba sa normalnom težinom. Nijevažan samo stepen gojaznosti već i tip gojaznosti. Kodnekih osoba se višak masnog tkiva nakuplja u trbuhu(gojaznost u obliku jabuke), a kod nekih oko kukova i nabutinama (gojaznost u obliku kruške). Kod gojaznosti uobliku jabuke postoji veća opasnost za razvojhipertenzije.

Uzimanje većih količina alkohola – ako se svakodnevnouzima alkohol u većim količinama (više od jednog piva iliviše od 150 ml vina ili više od 45 ml žestokog pića) možedramatično povećati krvni pritisak.

Stres

Pušenje (aktivno i pasivno)

SIMPTOMI

Krvni pritisak se često postepeno povećava, pabolesnik ne oseća nikakve simptome sve dok se nepojavi neka od komplikacija hipertenzije. Najčešće su toINFARKT SRCA I INFARKT MOZGA („šlog“). To je razlogzbog čega se hipertenzija naziva „tihi ubica“.

Nemojte praviti grešku misleći da će simptomi da vasupozore na problem visokog krvnog pritiska. Nekaispitivanja su dokazala da hipertoničari ređe imajuglavobolje od zdravih ljudi. Svega 17% bolesnika imakrvavljenje iz nosa. Ovo krvavljenje češće nastaje zbogsuvog vazduha. Neki simptomi mogu biti indirektnopovezani sa visokim krvnim pritiskom, a to su: krvavetačkice u očima, crvenilo lica, vrtoglavica, zujanje u ušima,umor.

HIPERTENZIVNA KRIZA

To je nagli skok krvnog pritiska >210/120 mmHg, pri čemudolazi do opterećenja vitalnih organa. Ali, značajnija jebrzina porasta krvnog pritiska od njegovih apsolutnihvrednosti. Tako da neko može dobiti simptomehipertenzivne krize sa pritiskom od npr 170/100 mmHg.

Simptomi hipertenzivne krize su:

jaka glavobolja

povraćanje

uznemirenost

ubrzano i kratko disanje

krvavljenje iz nosa

ponekad grčevi ekstremiteta

KOMPLIKACIJE HIPERTENZIJE

Hipertenzivna bolest

srca

Hipertrofija (zadebljanje) leve komore srca – kao rezultatprogresivnog povećanja opterećenja zida komore zbogpovišenog krvnog pritiska i otpora krvnih sudova naperiferiji. Pogoršava se rastegljivost leve komore, todovodi do dijastolne disfunkcije, povećanja pritiskapunjenja komore. Vremenom dolazi do dilatacije(proširenja) leve komore

Ubrzan je razvoj koronarne bolesti srca i povećava seincidenca naprasne smrti – uvećana leva komora zahtevaviše kiseonika. Hipertenzija ubrzava proces ateroskleroze,usled čega sužene koronarne arterije ne mogu daobezbede ovako uvećanom srčanom mišiću dovoljnukoličinu koseonika, te nastaju simptomi angine pectorispa čak i infarkt srca

Slika: raslojavanje zidova aorte (disekcija)

Disekcija (raslojavanje zidova) aorte: dugotrajnimdejstvom povišenog krvnog pritiska na zidove aorte dolazido širenja lumena ove velike arterije i ponekad do pucanjanjenog zida.

Hipertenzivna bolest bubrega

Benigna nefroskleroza – nastaje zadebljenje zidovaarterija bubrega i suženja njihovog lumena, aktivira sesistem renin-angiotenzin-aldosteron što još više povećavakrvni pritisak (renin-angiotenzin-aldosteron sistem jejedan od mehanizama kojim bubrezi utiču na regulacijukrvnog pritiska). Pojavljuje se proteinurija (izlučivanjeveće količine proteina putem mokraće) i porast kreatininau krvi (kreatinin nastaje kao produkt metabolizma mišića,a izlučuje putem bubrega. Kada se bubrežna funkcijasmanji, kreatinin se nagomilava u krvi).

Maligna nefroskleroza – nastaju suženja arterijabubrega i posledična ishemija koja dovodi do oštećenjafunkcionalnog tkiva bubrega i njegove zamene vezivnimtkivom. Funkcija bubrega propada i vremenom nastajebubrežna slabost. Nastaje kod maligne hipertenzija kadaje dijastolni („donji“) krvni pritisak obično >130 mmHg.

Neurološke komplikacije

akutne – hipertenzivna encefalopatija kodhipertenzivne krize (nagli skok krvnog pritiska >210/120 uzopterećenje vitalnih organa). Dolazi do proširenja krvnihsudova i povećanja protoka krvi u mozgu. Uz to sepovećava propustljivost krvnih sudova mozga i tečnostizlazi u međuvaskularni prostor. Nastaje edem (otok)mozga. Simptomi su: glavobolja, povraćanje, nesvestice,poremećaji vida, grčevi.

hronične – multipli, mali infarkti mozga, encefalopatija.Simptomi: demencija.

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

Ako se izmeri krvni pritisak >140/90 mmHg bar 2-3 puta udva ili tri različita vremena, postavlja se dijagnozahipertenzije. Pola sata pre merenja treba izbegavati većefizičko opterećenje, kofein i nikotin. Pre merenja jepotrebno mirovanje od bar 5 minuta. Manžetna se stavljana nadlakticu, naduva se, ruka je u nivou srca, a stetoskopse stavi na unutrašnju stranu lakta.

Prvi tonovi koji se čuju označavaju sistolni (gornji)pritisak (kada se srce grči), a kada tonovi prestanu da sečuju, ta vrednost predstavlja dijastolni pritisak (donji) -kada se srce relaksira.

Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam), zavisiod stanja budnosti, položaja tela (ležeći, sedeći, stojeći),fizičke aktivnosti, prisustva drugih bolesti, stresa, ishraneitd.

Često se dešava da krvni pritisak skoči kada nas pregledalekar, a kod kuće nam je normalan. To je tzv. hipertenzijabelih mantila. Zbog toga, između ostalog, se radi i 24 hHolter pritiska, a time se procenjuje i da li je očuvancirkadijalni ritam pritiska.

Kako se leči hipertenzija?

Promena stila života

Zdrava ishrana: sirovo voće i povrće, hrana bogatavlaknima (ovsene mekinje, zobena kaša, pasulj, grašak,pirinčane mekinje, ječam, citrusno voće, jagode, jabuke),dijeta sa malom količinom masnoće, mlečni proizvodi sa1% mlečne masti, pileće meso bez kožice, riba (naročitomasne ribe koje sadrže dosta omega 3 masnih kiselina –losos, pastrmka i haringe) jesti najmanje 2 puta nedeljno,hrana sa malo soli (<2,3 g kod hipertenzije i <1,5 g kodosoba koje uz hipetenziju imaju i bolest srca). Izbegavajtemargarin i pavlaku, masne sireve, iznutrice, crveno meso,pohovano i na ulju prženo meso, umesto toga je bolje jestikuvano meso ili pečeno na roštilju. Izbegavajte kolače,keks, pogačice, pite, krofne, pečeni krompir. Umestožumanca mogu se dodati dva belanca u receptima kojazahtevaju jaja. Izbegavajte pića sa dodatkom šećera.Uzimajteod 6-8 čaša tečnosti dnevno.

Fizička aktivnost – preporučuje se srednje teška fizičkaaktivnost (što znači da se za vreme te aktivnosti preznojite)30 minuta ili duže, 5 dana u nedelji: rad u kući, u bašti,brzo hodanje itd.

Održavanje normalne telesne težine – ako je vaš BodyMass Index (BMI) 25 ili više od toga, čak i mala redukcijatelesne težine može sniziti vaš krvni pritisak ili preveniratihipertenziju. Vaš BMI možete saznati preko interneta takošto ćete na pretraživaču ukucati „BMI“.

Oslobodite se stresa

Smanjiti unos alkohola: Ako konzumirate alkohol,ograničite unos na dva pića ako ste muškog pola i jednoako ste žena. Jedno piće znači: jedno pivo na dan ili 150ml vina ili 45 ml žestokog pića.

Prestanak pušenja

Cilj terapije je:

održavanje krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg kod osobasa nekomplikovanom hipertenzijom održavanje krvnogpritiska ispod 130/85 mmHg kod dijabetičara i bolesnikasa bubrežnom bolešću kod kojih je 24 h proteinurija manjaod 1g. (Za ovu analizu se skuplja mokraća 24 h i ulaboratoriji se meri količina izlučenih proteina)

održavanje krvnog pritiska ispod 125/75 mmHg kodbolesnika sa bubrežnom bolešću i 24 h proteinurijomvećom od 1g.

2. Medikamentozna terapija

Diuretici (Diunorm, Indapres) su lekovi koji izbacuju višaktečnosti i snižavaju krvni pritisak. Koriste se kodnekomplikovane hipertenzije, sami ili u kombinaciji sadrugim antihipertenzivima.

Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem,Verapamil) su lekovi koji blokirajući ulazak kalcijuma uglatke mišiće arterijskih zidova šire krvne sudove i na tajnačin snižavaju krvni pritisak. Neki od njih deluju i nakoronarne krvne sudove, a neki na provodni sistem srca,pa se koriste i kao antiaritmici.

ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd) –blokiraju stvaranje angiotenzina II, moćnogvazokonstriktora (sužava krvne sudove i povećava krvnipritisak). Koriste se kao lekovi prvog izbora koddijabetičara i bolesnika sa oslabljenom levom komoromsrca.

AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd) – deluju sličnokao i ACE inhibitori, s tom razlikom što sprečavaju da seangiotenzin II veže za svoje receptore u mišićima zidovakrvnih sudova. Koriste se kod osoba koje ne podnoseACE inhibitore zbog njihove nuzpojave-kašlja, a uposlednje vreme se koriste i u kombinaciji sa ACEinhibitorima u terapiji hipertenzije, srčane slabosti iprevenciji bubrežne insuficinecije u dijabetičara.

Beta-blokeri (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet) – blokirajuvezivanje adrenalina i noradrenalina (hormoni adbubrežnežlezde koji izazivaju skok krvnog pritiska) za betareceptore. Ovi lekovi usporavaju i provođenje električnihnadražaja u srcu, pa usporavaju srčanu frekvencu. Koristese za lečenje hipertenzije, aritmija, srčane slabosti, anginepectoris.

Centralni agonisti alfa-2 receptora (Methyldopa, Clonidin)– kontrolišu centar simpatičkog nervnog sistema u mozgu.Koristi se samo kada drugi lekovi nisu dovoljni za kontroluhipertenzije.

Alfa-blokeri (Alfapres, Ebrantil, Kornam) – blokiraju alfareceptore i na taj način šire krvne sudove i dovode dopada krvnog pritiska. Ne koriste se u početnoj terapijihipertenzije jer mogu povećati rizik od infarkta srca i šloga,pa se koriste samo u situacijama kad drugi lekovi nisudovoljni.

Periferni arterijski dilatatori (Minoxidil) – deluje direktnona glatke mišiće arterija i šireći arterije snižava krvnipritisak.