МИХАИЛО ПЕТРОВИЋЧовек своје средине и научник светскога

гласа

Урош ПредићМихаило Петровић

“Онај народ који има највише заиста великих људи може

бити најпоноснији, најплеменитији и најузвишенији.”

Луис Синклер

“Дошао сам на овај свет, и је ли он тиме добио штогод?Отићи ћу, и хоће ли се тиме изменити штогод?

О, када би неко могао сад рећи, зашто ли сам овде,Ја, који из прашине дођох и који се у прашину враћам.”

Омар Хајам

БИОГРАФИЈАРођен је 24. априла по старом, 6. маја 1868. на

Косанчићевом венцу, од оца Никодима Петровића, свештеника, и мајке Милице, рођене Лазаревић. Имао

је још три брата и сестру.

ВЕЛИКА ШКОЛА• Завршио је основну (1878.) и средњу, Прву

београдску гимназију, (1885.) школу у Београду.• Завршио је природно-математички одсек Велике

школе у Београду (1889.). Равноправно је студирао математику, механику, физику, хемију, геологију, географију, филозофију, логику, психологију, економију, историју,...

• Дипломира као један од четири најбоља студента, након чега га деда шаље у Париз на наставак школовања. Добија државну стипендију 1892.

ШКОЛОВАЊЕ У ПАРИЗУ• Бриљира на пријемном испиту за Ècole

Normal Supérieur као први странац у историји ове установе.

• Његови професори су чувени француски и светски математичари и физичари Poenkare, Gursa, Lipman, Darbu, Taneri, Pikar, Penleve, Kenings и др.

• Као један од најбољих студената сваке године присуствује пријему код Председника Републике.

• Стекао лисанс математичких (1892.) и физичких (1893.) наука у Паризу

• Докторирао математичке науке у Паризу (1894.)

Одбрани докторске тезе 29. јуна 1894. у Паризу присуствује посланик

Краљевине Србије у Француској Милутин Гарашанин.

ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА• Постаје професор Универзитета у својој 26. години

1894.• Од основања Универзитета у Београду 1905. па до

пензионисања 1938. био је редован професор Филозофског факултета за теоријску математику.

• Пооштава критеријум оцењивања и реформише наставу математике по угледу на Француски Универзитет.

• Од 1894. до пензионисања 1937. држао је 15 различитих курсева и за сваки је написао уџбеник или скрипта.

• Заступа мишљење о потреби реизборности универзитетских професора сваких 10 година.

Предмети које је предавао: аналитичка геометрија у равни и простору, виша

алгебра, диференцијални и интегрални рачун, диференцијалне једначине, геометријске

примене теорије диференцијалних једначина, парцијалне диференцијалне једначине

математичке физике, рачунање са бројним размацима, теорија бескрајних редова,

елиптичке функције, линеарна диференцијална једначина другог реда и њене примене,

квалитативна интеграција диференцијалних једначина помоћу редова, аналитички проблеми за обраду, теорија грешака, теорија аналитичких

функција, елементи математичке феноменологије

МЕЂУНАРОДНИ УГЛЕД• Предавао на универзитетима у Паризу и Бриселу• Редовни члан Српске краљевске академије• Редовни члан Чешке академије наука • Члан Академије наука у Варшави• Члан Академије наука у Букурешту• Члан Aкадемије наука у Кракову• Члан заједнице доктора наука у Паризу• Члан научних друштава у Лајпцигу, Кракову, Варшави,

Лавову, Палерму, Паризу• Члан друштва француских физичара• Почасни председник математичке секције научног

друштва у Паризу• Учесник бројних научних конгреса

БЕОГРАДСКА МАТЕМАТИЧКА ШКОЛА

• Младен Берић• Јован Карамата (164)• Радивој Кашанин (1)• Драгољуб Марковић (1)• Сима Марковић• Данило Михњевић• Драгослав Митриновић (58)• Константин Орлов (37)• Тадија Пејовић (100)• Милош Радојчић

НАУЧНИ РАД• Објавио је 257 научних и

стручних радова (око 200 научних)

• 1932. са Милутином Миланковићем покреће часопис на страним језицима Publications mathématiques de U’niversité de Belgrade.

СРПСКА ЈЕДНАЧИНА

АКАДЕМИК

1900. године, са само 32 године, постаје редовни члан Српске краљевске

академије наука.

“Енциклопедијска култура која је ретка у доба

уске специјализовано

сти.”

БИБЛИОГРАФИЈА

Научна дела:- Sur les zéros et les infinis des

intégrales des équations différentielles algébriques

- La mécanique des phénomènes fondée sur les analogies

- Les spectres numériques- Mécanismes communs aux

phénomènes disparates- Notice sur les travaux

scientifiques de M. Michel Petrovitch

- Durées physiques indépendantes des dimensions spatiales

- Leçons sur les spectres mathématiques

- Intégrales premières á restrictions- Intégration qualitative des équations différentielles- О асимптотским вредностима интеграла

диференцијалних једначина- Елементи математичке феноменологије- Феноменолошко пресликавање- Један диференцијални алгоритам и његове примене- Чланци- Метафоре и алегорије

Уџбеници:

- Рачунање са бројним разломцима- Елиптичке функције- Интеграција диференцијалних једначина помоћу

редова

КЊИЖЕВНО- ЕТНОГРАФСКА ДЕЛА

• Кроз поларну област• У царству гусара• Са океанским рибарима• По забаченим острвима• Роман јегуље• Ђердапски риболови у прошлости и

садашњости• Далека копна и мора• По гусарским и другим острвима• Са Артика до Антартика

ФИЛОЗОФИЈА• Један поглед на геометрију масе• О математичкој теорији активности узрока• Аналогије међу диспаратним појавама• Покушај једне опште механике узрока• Елементи математичке феноменологије• Редуктивни аналитички елементи• Време у алегоријама, метафорама и

афоризмима• Феноменолошко пресликавање• Електричне аналогије• Метафоре и алегорије

• Les analogies mathématiques et la philosophie naturelle

• La mécanique des phénomenes fondée sur les analogies

• Le noyan d’analogie• Mécanismes communs oux phénomenes

disparates

• Промовисан за почасног доктора филозофије.

• “Бог ми је сведок да овоме ништа нисам крив”.

КЊИЖЕВНОСТ И РИБАРСТВО

• Да ли рибе спавају• Један поглед на закон о риболову• Омањи рибњаци и гајење шарана• Подаци о риболову на Дрини• О нашим риболовцима на доњем Дунаву• Како се одређује старост рибе• Аналогије међу диспаратним појавама• Димитрије Нешић• Садашња експлоатација Охридског језера• Имануел Кант о риболовима• Једна заједничка црта науке и поезије

• Француска математика• Шта су поларне експедиције• Квадратура круга и трисекција угла пред Париском академијом

наука• Коме припадају земље европске поларне области• Један Београђанин у постојбини правога гусарства• Крволочни Долонац• Риболови у Тимочкој крајини• Да би се избегли судари бродова с леденим брдима Северног

мора• Један велики муслимански гусар• На острву Свете Јелене• Модерно гусарство у Црвеном мору• Како изгледа путовање на санти леда• Једна недовршена или загубљена приповетка Стевана Сремца• Рибарске успомене са Адакалеа• Пловидба под морем• Занимљивости у применама Питагориних правила

• Гимназијске успомене• Из живота Ескима• Лов у великим океанским дубинама• Један Ђердапски доживљај• Музикант Мија Јагодинац• Роман јегуље• Лов на ајкуле• Рибарска флора• Једна енглеска књига о нашој преводној

књижевности прошлога века• Моруна – краљ риба у Дунаву• Немачки филозоф о лову и риболову• Женски гусари и пирати• Далека копна и мора

ШКОЛСКА МАТЕМАТИКА• О варљивим доказима у геометрији• Редуктивни математички елементи• Елементарна релација између правих и

кривих дужи• Општи појам пресликавања• Грешке математичара• Карактеристична константа бројних низова• Стварне и привидне математичке

немогућности• Погрешни геометријски закључци из

непажљиво нацртане слике• О зависности међу величинама у задацима

• Квадратура круга• Осетљива места обичних и диференцијалних

једначина• Занимљивости у примени Питагориног

правила• Неодређени, немогући и непотпуно одређени

планиметријски задаци• Варљивост ока при упоређивању дужи и

површина• Стереометријске неједначине• Хемија и математика

• Eléments analytiques de réduction• Sur quelques fonctions des cotés et des angles d’un

triangle, L’Enseignement mathématique• Module d’une somme, L’Enseignement mathématique• Remarques sur l’integrales Suvdx• Sur le nombre e, L’Enseignement mathématique• Logarithme d’une somme et d’une différence• Interprétations géométriques du théoreme de Wilson• Sur une courbe remarquable• Le postulatum de Bertrand comme conséquence du

théoreme de Goldbach• A propos d’un théoreme de M. Pompeiu• Über absolute und restriktive unmöglichkeiten in der

Mathematik

ПРИЈАТЕЉСТВО СА ЂОРЂЕМ КАРАЂОРЂЕВИЋЕМ

РИБОЛОВ

• 1882. постао је рибарски шегрт• 1888. постаје Мика Алас јер је, након

шегртовања код многих познатих аласа положио тзв. калфенство код мајстора аласа Арсе Илића.

• 1895. положио је испит за рибарског мајстора.• Уловио је сома од 120 килограма, смуђа од

16, 200 килограма кечиге у једном лову,...

• Објављивао је више научних радова о рибарству, као и две посебне студије.

• Од 1899. био је вишегодишњи члан Управног одбора Савеза ловачких друштава Србије, а од 1903. члан Управног одбора бродарског друштва Србије.

• 1907. приредио је специјалну изложбу српског рибарства на Балканској изложби у Лондону која је имала велики успех.

• 1911. добија златну медаљу у Торину на великој међународној изложби где је представио београдски риболов.

• Један је од оснивача Океанографског друштва у Сплиту.

БРОД “КАРАШ”

• 1898. учествовао је у писању првог закона о слатководном риболову на рекама и језерима Србије.

• 1908. године потписана је у Букурешту конвенција о риболову између Србије и Румуније, коју је, у име Србије, потписао Михаило Петровић.

КУЋА НА ТОПЧИДЕРУ

ПАТРИОТИЗАМ

“Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и

неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.”

Петар Кочић

ВОЈНА КАРИЈЕРА• 1898. бави се проблемима

шифровања за потребе српске владе.

• Његове шифре су коришћене од 1899. до 1941. године.

• Награђен од Николе Пашића за систем шифровања. (систем три картона)

• Учесник Балканских ратова 1912.-13. као резервни инжењеријски поручник, а затим инжењеријски капетан II класе

• 1918. постаје капетан I класе, 1921. мајор, а 1925. потпуковник што је највиши чин у резервном саставу.

• Када је избио Први светски рат био је ађутант Ђорђа Карађорђевића.

• Током рата одлази у Швајцарску где радећи на шифрама за војску и дипломатију.

• По избијању Другог светског рата у 73. години живота, добровољно се јавља Војној команди при Ђенералштабу у Београду.

• Мобилисан је као шифрант, ухапшен 1941. заробљен је у Сарајеву и провео око три месеца у логору у Нирнбергу. Ослобођен је на интервенцију краљице Италије, Јелене, тетке Ђорђа Карађорђевића.

ФОТОГРАФИЈА У БОЈИ• Петровић је код професора

Липмана полагао експерименталну физику. (Липман је добитник Нобелове награде за физику 1908. године)

• Липман је проналазач фотографије у боји.

• Као Липманов први сарадник Петровић је 1894. присуствовао демонстрацији у Лондону.

ПРОНАЛАЗАЧ

• Даљинар за потребе Војнотехничког завода у Крагујевцу, заједно са ђенералом Милорадом Терзићем.

• Патентирао је аутоматски мењач.• Вечити календар• Дубинометар• Патентирао метод избегавања минског поља.• Начин за мерење морских таласа• Проналасци за потребе српске војске

РАЧУНСКЕ МАШИНЕ

• Направио хидроинтегратор – аналогну рачунску машину помоћу које се решавају одређене класе диференцијалних једначина.

• За хидрогенератор на Светској изложби у Паризу 1900. године награђен је бронзаном медаљом, а 1907. награђен је почасном дипломом математичара у Лондону.

ПУТОПИСАЦ• Са 63. године је био члан међународне експедиције

за испитивање Северне поларне области• Три пута био на Северном и два пута на Јужном

полу.• Писао путописе који се односе на ова његова

путовања.• Милан Богдановић, књижевни критичар, оценио дела

Петровића као дела која се истичу књижевном вредношћу. Издала их је Српска књижевна задруга.

• 1939. изабран је, након смрти Милана Ракића, за члана Одбора за књижевност Задужбине Николе Чупића.

“Тешко оном великом човеку коме се можемо само дивити,

али га не можемо волети. Љубав је вечна као Бог,

дивљење пролазно као свет.”

Шандор ПетефиАлександар Петровић

МИЛАНКОВИЋ О МИКИ

“Од свих наших научникаНајјачи је мајстор МикаКад се тиче крканлукаИ математичких наука,

Другим речма гозбе, винаИ “егзактних дисциплина”.

МУЗИКА“Музика је лирска паучина између срца и мозга.”

Мирослав Крлежа• 1896. године оснива Свирачко друштво “Суз” у коме свира

виолину• Свирали су преко 700 мелодија народних игара, 240

народних песама и око 90 других народних мелодија.• После свирања, читали су смешне огласе из дневних

новина, које је Мика сакупио у девет свезака и назвао их ЦЈЕЛОМУДРИЈА ОВОГА СВЕТА...

• 1940. Радио Београд моли Петровића да неке мелодије сними да не би пале у заборав.

• Двадесетак дана “Суз” свира мелодије које су снимљене на грамофонске плоче, које су уништене током бомбардовања Београда.

Умро је у 76. години 8. јуна 1943.Сахрањен је на Новом гробљу у

Београду.

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС

НАЈВЕЋИ СРПСКИ МАТЕМАТИЧАР

“Није висок, тко на вису стоји, нит’ је велик, тко се велик роди, већ је висок, тко у низу стоји и висином надмаша висине, а

велик је, тко се мален роди, ал’ кад пане, голем гроб му треба.”

Иван Мажуранић

“Преци су само нуле ономе који им се као нула придружи. Као бројка им на чело стани, па ће

и нуле имати вредност.”

Вилхем Милер