Herbert Frenk DINA Prevod: ivkovi Zoran Herbert Frank DUNE, 1965. 1. Poetak je pravi as da se najpomnije povede rauna o tome da sve bude u ravnotei i pravilno sreeno. To znaju sve sestre reda Bene Geserit. Na poetku prouavanja ivota Muad'Diba potrebno je, dakle, da ga najpre smestite u njegovo vreme: roen je 57. godine vladavine cara Padiaha, adama IV. Takoe je neophodno pobrinuti se o tome da ga postavite na pravo mesto: planetu Arakis. Neka vas ne dovede u zabunu injenica da je on roen na Kaladanu, gde je iveo sve do petnaeste godine. Arakis, planeta poznata kao Dina, njegov je pravi dom. Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan Na nedelju dana pre no to su krenuli na Arakis, u jeku zavrnih priprema zbog kojih su svi ve gotovo pomahnitali, jedna smeurana starica dola je u posetu majci deaka Pola. Bilo je to jedne tople noi u dvorcu Kaladan, drevnom kamenom zdanju koje je sluilo kao dom porodici Atreida itavih dvadeset est pokolenja; uvek pre promene vremena, ovo mesto bi se ispunjavalo svojevrsnom slatkastom sveinom. Staricu su uveli na jedna bona vrata i proveli luno zasvoenim hodnikom do Polove sobe, gde joj je bilo doputeno da za trenutak osmotri deaka koji je leao u postelji. U priguenom sjaju suspenzorske svetiljke, koja je lebdela sasvim blizu poda, probueni deak ugledao je krupnu ensku priliku na vratima svoje sobe; neznanka je stajala korak ispred njegove majke. Starica je predstavljala utvarnu senku - sa kosom slinoj prepletenoj i zamrenoj pauini, platom koji je obavijao tamno oblije i oima poput dva blistava dragulja. "Nije li odve sitan za svoje godine, Desika?" upita starica. Govorila je teko i zadihano, stvarajui zvuk slian ratimovanom balisetu. Polova majka uzvrati svojim blagim kontraaltom: "Atreidi su poznati po tome to kasno poinju da rastu, Vaa visosti." "ula sam o tome, ula sam o tome", prodahta starica. "Pa ipak, njemu je skoro petnaest godina." "Da, Vaa visosti." "On je budan i slua nas", ree starica. "Prepredeni, mali pritvorko." Ona se zakikota. "Ali za kraljevanje je potrebna prepredenost. A ako je stvarno Kvizac Haderah... onda..." U senci svoje postelje, Pol je kiljio kroz trepavice. Dva ptijesvetla ovala - stariine oi - kao da su se irila i svetlucala, netrmice ga posmatrajui. "Spavaj spokojno, ti prepredeni, mali pritvorko", ree starica. "Sutra e ti biti potrebno sve umee kojim raspolae da se susretne sa mojim gom dabarom." Pogurnuvi deakovu majku, ona izie napolje i prilino buno zalupi vrata za sobom. Pol je ostao da lei budan, dok su u glavi poela da mu se roje pitanja: ta je gom dabar? Od svih neobinosti koje se javljaju u razdoblju promene vremena, starica je predstavljala najudniju pojavu koju je video.

Vaa visosti. Tu je, zatim, bio nain na koji je ona po imenu oslovila njegovu majku, kao da razgovara sa nekom obinom sluavkom, a ne sa jednom gospom Bene Geserita, vojvodinom nalonicom i majkom naslednika. Da li gom dabar predstavlja neto vezano za Arakis to moram da saznam pre no to odemo tamo? - upita se on. Usta mu sama stadoe da uobliavaju nepoznate rei: "Gom dabar... Kvizac Haderah..." ekalo ga je premnogo stvari koje je valjalo nauiti. Arakis e se sigurno toliko razlikovati od Kaladana da e se Polu esto zavrteti u glavi od novosti koje ga tamo vrebaju. Arakis - Dina - pustinjska planeta... Tufir Havat, Stareina Ubica u slubi njegovog oca, objasnio mu je jednom prilikom: njihovi smrtni neprijatelji, Harkoneni, nalaze se na Arakisu ve osamdeset godina, drei planetu kao kvazifeudalni posed zahvaljujui ugovoru sa kompanijom CHOAM, koji se odnosi na eksploataciju gerijatrijskog zaina melana. Harkoneni sada moraju da se povuku i da ustupe mesto Kui Atreida, koja e preuzeti planetu kao pravi feudalni posed - to je predstavljalo prividnu pobedu Vojvode Letoa. Dodue, dodao je Havat, u ovoj prividnosti mogla bi se kriti najvea opasnost, budui da je Vojvoda Leto uivao popularnost meu Velikim Kuama Landsrada. "Popularan ovek izaziva ljubomoru monih", objasnio je Havat. Arakis - Dina - pustinjska planeta... Pol je utonuo u san i usnio prizor jedne peine na Arakenu, dok su se svuda oko njega vrzmale utihle prilike ljudi u zatamnjenoj svetlosti sjajnih kugli. Bilo je sveano i inilo mu se kao da je u katedrali dok je oslukivao slabaan zvuk - kap-kap-kap vode. Jo dok se nalazio u snu, Pol je znao da e se setiti ovoga kada se probudi. Uvek se spominjao snova koji su predstavljali predskazanja. San se rasplinu. Pol se probudio i najpre osetio oko sebe toplinu postelje - a zatim mu na um navree mnoge misli... Ovaj svet dvorca Kaladan, lien igre i drutva njegovih vrnjaka, moda i nije zavreivao tugu prilikom rastanka. Doktor Jueh, njegov uitelj, stavio mu je posredno do znanja da se na Arakisu ne vodi ba najstroije rauna o kastinskom sistemu faufreluhes. itelji planete obitavali su na rubu pustinje i nije bilo nikakvog kaida ili baara koji bi im komandovao: bili su to Slobodnjaci, neuhvatljivi poput peanih kovitlaca, koji se ak nisu nalazili popisani ni u Carskim Spiskovima. Arakis - Dina - pustinjska planeta... Osetivi kako ga obuzima napetost, Pol odlui da primeni jednu od vebi telesno-mentalnog tipa kojoj ga je majka nauila. Tri puta je brzo udahnuo i njegov fizioloki mehanizam smesta je reagovao: iskusio je kako uranja u stanje osloboene svesti... kako mu se um usredsreuje... aorta proiruje... izbegavajui nefokusirane sprege svesti... kako je svestan inom volje... kako mu se krv obogauje kiseonikom i brzo plavi preoptereena podruja... hrana-bezbednost-sloboda ne stiu se samo pukim nagonom... svest ivotinje ne ide dalje od datog trenutka, niti se u njoj raa pomisao da joj rtve mogu biti istrebljene... ivotinja unitava, ali ne stvara... zadovoljstva ivotinja ne uzdiu se mnogo iznad nivoa oseaja, a nikada ne dostiu sfere pravih oseanja... oveku je, meutim, potrebna merna skala kojom e odreivati arine svog sveta... ovu skalu jedino je u stanju da stvori hotimice usredsreena svest... telesna celovitost proistie iz priliva krvi i titraja ivaca, a prema duboko uvreenoj svesti o potrebama elija... sve stvari/elije/bia nisu veni... u pitanju je borba za veni unutarnji priliv... Nauk je tekao sve dalje u Polovoj osloboenoj svesti. Kada je uta svetlost praskozorja dodirnula prozorski sims Polove sobe, on ju je osetio kroz zatvorene one kapke; otvorivi oi, najpre je ugledao poznatu aru sjajnih odseva na tavanici spavae sobe, a zatim zauo uobiajenu vrevu i hitnju u zamku. Vrata prostorije se otvorie i na njima se pojavi deakova majka, sa kosom slinom osenenoj bronzi, koju je crnom trakom drala prikaenu za krunu; na licu joj se nije moglo proitati nikakvo oseanje, a zelene oi zraile su sveano. "Probudio si se", ree ona. "Jesi li lepo spavao?" "Jesam."

Zagledao se u njenu visoku priliku, primetivi napetost u majinim ramenima dok mu je ona birala odeu iz ormana. Drugima bi promakao ovaj tanuan gr, ali ona ga je uputila u tajne reda Bene Geserit - u pomno zapaanje sitnica. Okrenula se, drei u ruci jedan polusvean sako, na ijem je spoljnjem gornjem depu stajala crvena kresta atreidskog sokola. "Bre se oblai", ree ona. "asna Majka eka." "Sanjao sam je jednom", uzvrati Pol. "Ko je ona?" "Bila mi je uitelj u koli reda Bene Geserit. Sada je carev Istinozborac. Zna, Pole..." dodade ona, ali zastade. "Mora joj ispriati o svojim snovima." "Hou. Je li ona bila razlog to smo dobili Arakis?" "Mi nismo dobili Arakis." Desika otrese prainu sa pantalona i okai ih zajedno sa sakoom na postolje uz krevet. "Nemoj dozvoliti da te asna Majka eka." Pol sede u postelji i obgrli kolena. "ta je to gom dabar?" Ponovo mu je vetina steena od majke omoguila da opazi gotovo nevidljiv gr oklevanja na njoj, nekontrolisan titraj nerva ije je znaenje odmah prozreo: strah. Desika prie prozoru, irom razmaknu zavese i baci pogled preko renih vonjaka prema planini Sijubi. "Ubrzo e saznati sve o gom dabaru", ree ona. Osetio je prizvuk straha u njenom glasu i to ga je zaudilo. Desika mu se obrati, ne okrenuvi se: "asna Majka te eka u mojoj dnevnoj sobi. Molim te, pouri." asna Majka Gaius Helen Mohijam sedela je na tapeciranoj stolici i posmatrala majku i sina kako se pribliavaju. Prozori koji su stajali oko nje gledali su na junu okuku reke i zelene oranice porodinog poseda Atreida, ali asna Majka uopte nije obraala panju na to. Oseala je ovog jutra kako je pritiska breme godina, to ju je uvek inilo prilino razdraljivom. Okrivljavala je zbog toga putovanje kosmosom i veze sa gnusnim svemirskim Esnafom, odnosno njegovim tajnama. Ali, ovde ju je ekalo poslanstvo koje je zahtevalo linu panju jedne Vidovite Bene Geserit. ak ni Istinozborac cara Padiaha nije mogao da se oglui o odgovornost kada ga ova dunost zove. Prokleta Desika! - pomisli asna Majka. Kamo sree da nam je rodila devojicu kao to joj je bilo nareeno! Desika se zaustavila na tri koraka od stolice, blago prevukavi levom rukom du nabora suknje u znak naklona. Pol kratko pognu glavu na nain koji ga je nauio njegov uitelj igranja - i kome uvek valja pribei kada postoje nedoumice o statusu sagovornika. Tananost Polovog pozdrava nije promakla asnoj Majci. Ona ree: "Deak je oprezan, Desika." Desika spusti ruku na Polovo rame i blago ga stee. Za jedan tren strah je zastrujao iz njenog dlana, a onda je ona ponovo ovladala sobom. "Tako smo ga vaspitali, Vaa visosti." ega se boji? - upita se Pol. Starica osmotri Pola ispitivakim pogledom: lice mu je ovalno kao Desikino, ali kosti su jake... kosa: veoma crna na Vojvodu, ali zato gornji deo lica ima na dedu po majci (onoga koji se nije mogao imenovati); nos mu je tanak i prezriv, a zelene oi prodorne, ba kao kod starog Vojvode, deakovog dede po ocu, koji je ve umro. Postojao je bar jedan ovek kadar da razume mo hrabrosti - ak i u smrti, pomisli asna Majka. "Vaspitanje je jedna stvar", ree ona, "a sirov materijal druga. Videemo." Stare oi prostrelie Desiku. "Ostavi nas nasamo. Nalaem ti da upranjava meditaciju spokoja." Desika spusti ruku sa Polovog ramena. "Vaa visosti, ja..." "Desika, ti zna da se ovo mora obaviti." Pol zaueno podie pogled prema majci. Desika se uspravi: "Da... razume se." Pol osmotri asnu Majku. Ljubaznost i majin oigledan strah od ove starice zahtevali su oprez. Pa ipak, osetio je kako ga obuzima srdba zbog straha koji je zraio iz majke. "Pole...", Desika duboko uzdahnu, "...test kome e sada biti podvrgnut... veoma mi je vaan." "Test?" zagleda se on ponovo u nju.

"Ne zaboravi da si ti sin Vojvode", ree Desika. Zatim se okrenu i izie iz prostorije uz oporo utanje suknje. Vrata se vrsto zatvorie za njom. Pol upravi pogled prema starici, jedva zauzdavajui bes u sebi. "Zar se tako otputa gospa Desika kao da je najobinija slukinja?" Osmeh zatitra na uglovima smeuranih starih usana. "Gospa Desika bila je odista moja sluavka, mome, i to punih etrnaest godina u koli." Ona klimnu glavom. "I to dobra sluavka. A sada, hodi ovamo!" Naredba ga oinu kao bi. Pol je posluao pre no to je to i shvatio. Koristi se Glasom u ophoenju sa mnom, pomisli on. Zaustavio se na njen znak i ostao da joj stoji uz kolena. "Vidi li ovo?" upita ga ona. Iz nabora svog plata ona izvadi zelenu metalnu kocku osnove petnaest centimetara. Kada ju je okrenula, Pol primeti da je sa jedne strane otvorena - crna i neobino zastraujua. Svetlost nije bila kadra da prodre u tu otvorenu tamu. "Stavi desnu aku u kutiju", ree starica. Pola proe plima straha i on stade da uzmie, ali starica ree: "Tako, dakle, slua majku?" On netrmice pogleda u ptijesvetle oi. Lagano, oseajui prisilu i ne mogavi da joj se usprotivi, Pol zavue aku u kutiju. U prvi mah iskusio je studen dok mu je tama obavijala aku, a zatim mu prsti dodirnue glatki metal i on oseti bockanje u njima kao da su sasvim utrnuli. Na stariinom licu pojavio se izraz grabljivice. Ona odvoji desnu ruku od kutije i poloi je u blizinu Polovog vrata. Deak opazi u njoj metalni odsev i poe da se okree. "Ne mrdaj!" uzviknu ona. Opet se koristi Glasom! On ponovo usmeri panju na njeno lice. "Drim ti tik uz vrat gom dabar", ree ona. "Gom dabar, svemoni neprijatelj. To je igla u ijem se vrhu nalazi kap otrova. Ah-ah! Ne uzmii, inae e smesta iskusiti dejstvo otrova." Pol je pokuao da proguta pljuvaku, ali mu se grlo sasvim osuilo. Nije mogao da odvoji pogled sa izboranog, starog lica, blistavih oiju, bledih desni oko srebrnih, metalnih zuba, koji su se caklili dok je starica govorila. "Vojvodin sin mora da bude upuen u otrove", ree ona. "Takva su danas vremena, eh. Maski, koji ti se moe staviti u pie. Aumas, koji ide u hranu. Brzi otrovi, spori otrovi, kao i oni srednji. A sada evo i jednog novog: gom dabar. On ubija jedino ivotinje." Ponos nadvlada strah u Polu. "Usuuje se da tvrdi kako je Vojvodin sin ivotinja?" upita on. "Recimo da tvrdim da bi mogao biti i ljudsko bie", odgovori ona. "Miruj! Upozoravam te da nita ne pokuava. Ja jesam stara, ali ruka mi je jo dovoljno brza da ti zabodem iglu u vrat pre no to mi se izmigolji." "Ko si ti?" proaputa on. "ime si to navela moju majku da nas ostavi nasamo? Jesi li jedna od Harkonena?" "Harkonena? Boe sauvaj, ne! A sad budi miran." Sparueni prsti dodirnue mu vrat i on oseti neodoljiv nagon da uzmakne. "Dobro", ree ona. "Proao si prvi test. Evo u emu se sastoji drugi: ako izvue ruku iz kutije, smesta e umreti. To je jedino pravilo. Dok god bude drao aku unutra, ostae iv. Trgne li je napolje, gotov si." Pol duboko udahnu vazduh kako bi malo primirio drhtanje. "Ako viknem, sluge e se smesta stvoriti ovde, a onda si ti gotova." "Bojim se da nee moi da prou pokraj tvoje majke koja uva strau pred vratima. Moe se pouzdati u to. Tvoja majka je preivela ovaj test. Sada je na tebe red. Trebalo bi da bude poastvovan. Veoma retko ga primenjujemo na mukoj deci." Radoznalost je gotovo sasvim priguila strah u Polu. Nije mogao porei da su stariine rei zvuale ubedljivo. Ako mu majka stvarno stoji pred vratima... ako je ovo odista test... Uostalom, ma ta da je bilo posredi, sada mu nije bilo uzmaka, sputavala ga je ona igla koja mu je stajala uz vrat: gom dabar. Na um mu pade litanija protiv straha, kojoj ga je majka nauila iz obreda upranjavanih meu Bene Geseritima.

Ne smem se bojati. Strah satire um. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno u se suoiti sa strahom. Dopustiu mu da proe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviu svoje unutranje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio. Ali tamo kuda je strah prostrujao nee ostati niega. Preostau samo ja. Osetivi kako mu se pribranost vratila, on ree: "Preimo na stvar, starice." "Starica!" odbrusi ona. "Hrabar si, ne moe se porei. Dobro, da te vidimo, mome." Ona se povi napred i prigui glas gotovo do apata. "Osetie bol u aci koju bude drao u kutiji. Bol. Ali pazi! Izvue li ruku, smesta u ti zabiti gom dabar u vrat - ta smrt je brza poput pada delatove sekire. Trgne li aku, postaje rtva gom dabara. Je li ti jasno?" "ta se nalazi u kutiji?" "Bol." Osetio je kako mu prsti sve vie trnu i vrsto je stisnuo usne. Kako ovo moe da bude test? - upitao se. Peckanje se pretvorilo u svrab. Starica ree: "uo si kako su ivotinje u stanju da odgrizu sebi apu samo da bi umakle iz zamke? Ali to je trik kojim se jedino zveri slue. ovek bi ostao u zamci, podneo bol i napravio se mrtav - kako bi ubio onoga ko mu je postavio stupicu i tako odagnao pretnju po svoju vrstu." Svrab se polako pretoio u oseaj blagog peenja. "Zbog ega ovo radi?" upita on. "Da odredim da li si ljudsko bie. Budi miran." Pol stisnu levu aku u pesnicu kada mu se oseaj peenja pojaao u drugoj ruci. Lagano se uspinjalo: unutra je postajalo sve toplije. Osetio je kako mu se nokti na slobodnoj ruci zarivaju u dlan. Pokuao je da promrda i olabavi prste ake koja ga je pekla, ali mu to nije uspelo. "Pee me", proaputa on. "Tiina!" Bol poe da mu se penje uz ruku. Na elu mu navree grake znoja. Sva telesna tkiva urlala su da izvue ruku iz plamene jame... ali... gom dabar. Ne okreui glavu, pokuao je da sasvim iskosi oi kako bi ugledao uasnu iglu koja mu je stajala tik uz vrat. Poeo je oteano da die, da gubi dah, ali nita nije mogao da preduzme u tom pogledu. Bol! Sada je jedino bio svestan ake zaronjene u agoniju i oronulog lica koje ga je netrmice posmatralo sa male udaljenosti. Usne su mu se toliko osuile da ih je on tek s velikim naporom mogao razdvojiti. Pee! Pee! Uinilo mu se da jasno osea kako mu se koa ugljenie na aci zahvaenoj nesnosnim plamenom, kako mu meso cvri i otpada, sve dok nisu preostale samo nagorele kosti. A onda je sve naglo prestalo! Kao da je neko okrenuo nekakav prekida, bol je najednom minuo. Pol oseti kako mu desna ruka drhti i kako se sav kupa u znoju. "Dovoljno je", promrmlja starica. "Kul vahad! Nijedno ensko dete nije jo ovoliko izdralo. Bie da sam nesvesno elela da ne uspe." Ona se zavali u stolici, povukavi gom dabar sa deakovog vrata. "Izvuci ruku iz kutije, mladi ovee, i pogledaj je." On zauzda bolno drhtanje i zagleda se u tamnu prazninu gde ruka kao da mu je ostala vlastitom voljom. Seanje na bol sputavalo je svaku kretnju. Razum mu je govorio da e iz kutije izvui ugljenisani patrljak. "Hajde, ta eka!" odbrusi ona. On polako izvue aku iz kutije i zabezeknuto se zagleda u nju. Nije joj nedostajala nijedna dlaica. Na koi se nije video ni najmanji oiljak. Deak podie ruku, okrenu je, promrda prste. "Oseaj bola je stvoren nervnom indukcijom", ree ona. "Ne mogu svuda unaokolo da osakaujem potencijalna ljudska bia. Ima mnogo onih koji bi sve dali za tajnu ove kutije." Ona je zavue u nabore svog plata. "Ali bol...", ree on. "Bol", prezrivo ponovi ona. "Ljudsko bie kadro je da nadmai svaki nerv u telu."

Pol oseti kako ga leva ruka iga, razmaknu stisnute prste i ugleda etiri krvava oiljka na mestima gde su mu se nokti urezali u dlan. Spustivi ruku uz bok, on pogleda staricu. "To si ve uinila i sa mojom majkom?" "Da li si ikada prosejavao pesak?" uzvrati mu ona pitanjem. Neobinost njenog odgovora ukljui vie nivoe svesti u njemu. On klimnu glavom. "Mi iz reda Bene Geserit prosejavamo stvorenja da bismo pronali ljudska bia." On podie desnu ruku, priseajui se oseaja bola. "I ovo vam je jedini kriterijum: bol?" "Posmatrala sam te dok te je bolelo, mome. Bol je samo sredite testa. Majka ti je sigurno priala o naim nainima posmatranja. To se lako moe zakljuiti po tebi. Na test se sastoji iz izazivanja krize, a zatim posmatranja." Stariin glas zvuao je veoma ubedljivo i on ree: "Istina je!" Ona se zagleda u njega. Osea istinu! Da li je on onaj koga traimo? Da li je stvarno on taj? Ali, onda, starica prigui uzbuenje u sebi, setivi se: Nada zamagljuje posmatranje. "Ti zna kada ljudi stvarno veruju u ono to kau", ree ona. "Znam." Sklad sposobnosti potvren ponovljenim testom mogao mu se proitati i u glasu. Ona ga je jasno razabrala i zato ree: "Moda si ti Kvizac Haderah. Sedi ovde uz moje noge, mali brate." "Vie volim da stojim." "Tvoja majka mi je nekada sedela uz noge." "Ja nisam moja majka." "Ti nas pomalo mrzi, zar ne?" Ona podie pogled prema vratima i doviknu: "Desika!" Vrata se naglo otvorie i na njima se pojavi Desika. Njen prekoran pogled se razmeka kada ugleda Pola. Na usnama joj se pojavi osmeh. "Desika, da li si ikada prestala da me mrzi?" upita starica. "Ja vas i volim i mrzim", uzvrati Desika. "Mrnja potie od bola koji nikada ne smem da zaboravim. A ljubav..." "Samo osnovne injenice", ree starica, ovoga puta blagim glasom. "Moe ui sada, ali nita nemoj da govori. Zatvori vrata i vodi rauna da nas niko ne prekida." Desika zakorai u sobu, zatvori vrata i osloni se leima o njih. Sin mi je iv, pomisli ona. Sin mi je iv i... ljudsko je bie. Znala sam to... ali... on je iv. Sada i ja mogu da nastavim da ivim. Oseala je vrstinu i materijalnost vrata na leima. Sve u prostoriji neposredno joj je i snano delovalo na ula. Sin mi je iv. Pol pogleda majku. Kazala je istinu. eleo je da ode odavde i da u samoi porazmisli o iskustvu koje je doiveo, ali nije mogao bez dozvole da napusti prostoriju. Starica je stekla mo nad njim. One su kazale istinu. Majka mu je ve prola kroz ovaj test. Mora da je bio vraki svrhovit... poto su bol i strah bili nesnosni. Imao je razumevanja za takve vrake svrhovitosti. One su mogle ii protiv svih razloga, a neophodnost im se mogla pravdati jedino samom sobom. Pol je osetio da i u njemu lei zapretana neka vraka svrhovitost. U ovom asu, meutim, jo nije imao pojma ta je ona. "Jednoga dana, mladiu", ree starica, "moda e i ti ovako stajati pred vratima. Za to je potrebno imati puno hrabrosti." Pol baci pogled na ruku koja mu je iskusila bol, a zatim se ponovo zagleda u asnu Majku. Zvuk njenog glasa razlikovao se od svih ostalih koje je do sada uo. Rei su joj bile blistavo odmerene i britke. Oseao je da bi na svako pitanje koje bi joj postavio dobio odgovor koji bi ga izdigao iznad ovog neposredno datog sveta u neto vie. "Zbog ega preduzimate testove kojima traite ljudska bia?" upita on. "Da bismo vas oslobodili." "Oslobodili?" "Jednom u prolosti ljudi su predali svoje misli mainama u nadi da e ih to osloboditi. Ali, ovaj in je samo omoguio drugim ljudima sa mainama da ih podjarme." "'Ne napravi takvu mainu koja bi nalikovala umu ovekovu'", navede citat Pol.

"Tako kau Butlerski Dihad i Ovanjska Katolika Biblija", ree ona. "Ali ono to je O.K. Biblija stvarno trebalo da kae jeste: 'Ne napravi takvu mainu koja bi predstavljala falsifikat uma ljudskog bia.' Jesi li prouavao Mentata za vreme slube?" "Uio sam sa Tufir Havatom." "Velika Buna oduzela nam je potapalicu", ree ona. "Nagnala je ljudske umove da se razvijaju. U kolama su poeli da se obuavaju nadareni predstavnici ljudskih bia." "U kolama reda Bene Geserit?" Ona klimnu glavom. "Od drevnih kola preivele su samo dve glavne: Bene Geserit i Svemirski Esnaf. Esnaf je, tako mi mislimo, gotovo sasvim usredsreen na istu matematiku. Bene Geserit obavlja ostale funkcije." "Politiku", ree on. "Kul vahad!" uzviknu starica, uputivi otar pogled Desiki. "Ja mu nita nisam kazala, Vaa visosti", uzvrati Desika. asna Majka ponovo upravi panju na Pola. "Doao si do ispravnog zakljuka na osnovu krtih injenica", ree ona. "Da, posredi je politika. Prvobitnom kolom Bene Geserit upravljali su oni koji su uviali potrebu kontinuiteta ljudskih poslova. Bilo im je jasno da je ovakav kontinuitet nemogu bez razdvajanja ljudskog soja od ivotinjskog soja - za potrebe uzgajanja." Stariine rei najednom su izgubile u Polovim uima onu osobenu otrinu. Osetio je uvredu prema onome to mu je majka nazivala njegovim nagonom za istinitou. Ali, nije bila stvar u tome to ga je asna Majka lagala. Ona je oigledno verovala u ono to je kazala. Bilo je to neto dublje, neto to je bilo u vezi sa njegovom vrakom svrhovitou. On ree: "Ali, majka mi je kazala da mnoge tienice Bene Geserita ne poznaju svoje poreklo." "Genetske linije nalaze se pomno zabeleene u naim registrima", uzvrati ona. "Tvoja majka zna da je ona ili potomak Bene Geserita ili da je njeno stablo samo po sebi prihvatljivo." "A zato onda ne moe da zna ko su joj roditelji?" "Neke to mogu... Ali veina ne. Mogle smo, na primer, da poelimo da je sparimo sa nekim bliskim roakom kako bismo to vie istakle neku genetsku crtu. Postoji mnotvo razloga." Pol ponovo oseti uvredu na raun istinitosti i ree: "Da niste malo previe uzele na sebe..." asna Majka ga ispitivaki pogleda, zapitavi se: ujem li to kritiku u njegovom glasu? "Na nama lei teak teret", ree ona. Pol je oseao kako u njemu sve vie jenjava ok izazvan testom. On upravi prodoran pogled u staricu i ree: "Kazala si da sam ja moda Kvizac Haderah. ta je to? Gom dabar u ljudskom obliku?" "Pole", umea se Desika. "Ne sme da razgovara tim tonom sa..." "Ja u se pobrinuti za to, Desika", ree starica. "Mome, da li si uo o drogama koje koriste Istinozborci?" "Koristite ih za poveanje sposobnosti da otkrijete lai", ree on. "Majka mi je kazala." "Da li si ikada video trans istine?" On odmahnu glavom. "Nisam." "Ta droga je opasna", ree ona, "ali omoguuje uvid u stvari. Kada se neka Istinozborka nalazi pod dejstvom droge, ona moe da dokui mnoga mesta u svom seanju - u seanju svog tela. Zavirujemo tako u mnoge puteve prolosti... ali samo enske puteve." U glasu joj se pojavila primesa tuge. "Postoji, meutim, jedno mesto koje je zapretano za sve Istinozborce. Ono nas odbija, mui. Reeno je da e se jednoga dana pojaviti mukarac koji e pronai u nadarenosti to je stvara droga svoje unutarnje oko. On e biti kadar da zaviri tamo gde mi ne moemo - kako u enske, tako i u muke prolosti." "Je li to Kvizac Haderah?" "Da, to je onaj koji moe biti na mnogo mesta odjednom: Kvizac Haderah. Mnogi mukarci su kuali drogu... mnogo njih, ali niko nije uspeo." "Pokuali su i nije im polo za rukom?" "O, ne." Ona zatrese glavom. "Pokuali su i umrli su."

2. Pokuaj da se shvati Muad'Dib bez istovremenog razumevanja njegovih smrtnih neprijatelja, Harkonena, ravan je nastojanju da se dokui Istina bez poimanja Lai, da se razabere Svetlost bez upuenosti u Tamu. Tako neto naprosto je nemogue. Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan Reljefni globus jednog sveta, delimino u senci, okretao se pod zamasima debele ake na kojoj je blistalo prstenje. Globus je stajao na asimetrinom postolju uz jedan od zidova prostorije bez prozora; ostali zidovi predstavljali su mozaik arolikih cilindara za poruke, filmskih knjiga, traka i kalema. Svetlost u sobi stvarale su zlatne kugle koje su lebdele u pokretnim suspenzorskim poljima. U sredini prostorije stajao je elipsoidni sto ija je ploha bila napravljena od okamenjenog elaka drveta boje ruiastog nefrita. Okruavale su ga suspenzorske stolice, koje su se prilagoavale obliku tela; dve od njih bile su zauzete: u jednoj je sedeo tamnokosi mladi od svojih esnaest godina, okruglog lica i namrgoenog pogleda. U drugoj se nalazio vitak i nizak ovek sa enskim crtama lica. I mladi i ovek netremice su posmatrali globus koji je okretao mukarac poluskriven u senci. Iz pravca globusa razlee se kikot, a zatim iz smeha izroni gromki bas: "Evo je, Pitere - najvea zamka za oveka u istoriji. A Vojvoda srlja pravo u njenu eljust. Nije li velianstveno ovo to preduzimam ja, Baron Vladimir Harkonen?" "Izvan svake sumnje, Barone", ree ovek. Njegov glas bio je tenor sa izvesnim milozvunim, melodinim svojstvom. Debela aka spustila se na globus zaustavivi okretanje. Sada su sve oi u prostoriji mogle da se usredsrede na nepominu povrinu i da jasno razaberu da je posredi globus nainjen za imune sakupljae ili guvernere planete carstva. Na njemu se nalazio ig carske zanatske radionice. Linije geografskih irina i duina bile su obeleene platinskim icama tankim poput vlati kose. Polarne kape predstavljale su oplate od najfinijih oblano-mlenih dijamanata. Debela aka se pokrenu i stade da ocrtava pojedinosti povrine. "Pozivam vas da osmotrite", zabrunda bas. "Pomno osmotrite: Pitere i ti, Fejde-Rauta, dragi moj. Od ezdeset stepeni na sever do sedamdeset stepeni na jug - kakvo uzbudljivo talasanje. Pogledajte mu boju: ne podsea li vas ona na slatke karamele? A nigde ni traga plavetnilu jezera, reka ili mora. Ove ljupke polarne kape - nisu li tako siune? Zar bi iko mogao da se zabuni u pogledu ovog mesta? Arakis! Odista je jedinstven. Izvrsno poprite za jedinstvenu pobedu." Na Piterovim usnama zaigra osmeh. "A kad samo pomislim, Barone: car Padiah je uveren da je dao Vojvodi vau zainsku planetu. Ba uzbudljivo!" "Svata trua", zabrunda Baron. "Kae to da bi zbunio mladog Fejd-Rautu, ali nema nikakve potrebe dovoditi u pometnju mog neaka." Namrgoeni mladi promekolji se u stolici i ispravi nabor na odori koju je nosio. Iznenada se ukruti kada se na vratima iza njega oglasi diskretno kucanje. Piter se izmigolji iz stolice, prie vratima, odkrinu ih taman toliko da primi cilindar sa porukom. Zatim zatvori vrata, razvi cilindar i prelete pogledom preko teksta. Sadraj ga u dva navrata nagna na priguen kikot. "Dakle?" upita Baron. "Budala nam je odgovorila, Barone!" "A kada je neko od Atreida propustio priliku za kurtoaznost?" upita Baron. "No, ta kae?" "Krajnje je drzak, Barone. Oslovljava vas samo sa 'Harkonene'... nema ni pomena od 'Ser ili Dragi Roae', nema nikakve titule, ba niega." "ta fali imenu?" proguna Baron glasom u kome se osealo nestrpljenje. "ta nam poruuje dragi Leto?" "Evo ta kae: 'Odbijam vau ponudu da se susretnemo. Premnogo puta sam doiveo izdajstvo s vae strane, i to je svima poznato.'"

"I?" upita Baron. "itam dalje: 'Umee kanlija jo ima svoje potovaoce u carstvu.' Zatim sledi potpis: 'Vojvoda Leto od Arakisa'." Piter poe da se smeje. "Od Arakisa! Ba dobro! Nije li ovo ipak malo previe?!" "Tiina, Pitere", ree Baron i smeh namah zamuknu, kao da ga je neko iskljuio prekidaem. "Kanli, a?" upita Baron. "Vendeta, je li? Upotrebio je tu lepu starinsku re, koja tako odie tradicijom, samo da bi bio siguran da sam ja odlino shvatio ono to je imao na umu." "Pokuali ste da se izmirite", ree Piter. "Forma je zadovoljena." "Za jednog Mentata ti premnogo brblja, Pitere", ree Baron, pomislivi pri tom: Moram to pre da ga se otarasim. Ve je gotovo preiveo svoju svrsishodnost. Baron baci pogled preko sobe na svog Mentata-ubicu; spazio je najpre ono to je i svima drugima izgledalo najupadljivije: oi, senovite proreze plavog u plavom, oi potpuno liene beonjaa. Piterovo lice izoblii se u masku cerenja. Uinilo se kao da je navukao neku obrazinu oko oiju slinih jamama. "Ali, Barone! Zar je ikada postojao slai revan! Razradili ste plan najdomiljatije obmane: nagnali ste Letoa da ustupi Kaladan za Dinu - i to bez mogunosti predomiljanja, budui da je to carevo nareenje. Kako lukavo od vas!" Baron uzvrati hladnim glasom: "Suvie brblja, Pitere." "Ali ja sam srean, moj Barone. Ali vas... vas kao da je malo spopala ljubomora." "Pitere!" "Ah-ah, Barone! Nije li alosno to to vi niste bili kadri da sami skujete ovaj sjajan plan?" "Jednoga dana naloiu da te obese, Pitere." "Nesumnjivo, Barone. Enfin! Ali uinjena usluga nikad se ne zaboravlja, a?" "Da nisi vakao veritu ili semutu, Pitere?" "Istina bez straha iznenauje Barona", ree Piter. Lice mu se izobliilo u karikaturu namrgoene maske. "Ah, hah! Vidite, meutim, Barone, ja u kao Mentat znati kada ete poslati delata. Obuzdavaete se sve dok vam budem od koristi. Preduzeti neto ranije bilo bi isto traenje, a ja vam jo mogu biti na usluzi. Odlino znam da je to jedan od nauka koje ste stekli od te ljupke peane planete Dine: ne trai! Nije li tako, Barone?" Baron nije skidao pogled sa Pitera. Fejd-Rauta se promekolji u stolici. Ove svaalake budale!, pomisli on. Moj ujak nije u stanju da razgovara sa svojim Mentatom bez uputanja u raspravljanje. Misle li oni da ja nemam nita pametnije da radim do da sluam njihove razmirice? "Fejde", ree Baron. "Kazao sam ti da slua i ui kada te pozovem ovamo. Ui li?" "Da, ujae." Glas mu je bio sraunato ponizan. "Piter me ponekad dovodi u nedoumicu", ree Baron. "Ja izazivam bol samo iz nude, ali on... zakleo bih se da uiva u tome. to se mene tie, ao mi je sirotog Vojvode Letoa. Doktor Jueh e se ubrzo dii protiv njega, i to e biti kraj svih Atreida. Ali, Leto e jamano znati ko stoji iza tog prevrtljivog doktora... i upravo e ovo saznanje biti najuasnije od svega." "Zato onda niste naloili doktoru da mu zarije kindal meu rebra, tiho i efikasno?" upita Piter. "Priate o saaljenju, a ovamo..." "Vojvoda mora da sazna da sam mu ja bio sudija", odgovori Baron. "Isto tako, ostale Velike Kue moraju izvui nauk iz ovoga. To saznanje e ih umiriti, a ja u stei neto prostora za manevrisanje. Nunost je oigledna, premda to ne znai da mi se dopada." "Prostor za manevrisanje", frknu Piter. "Careve oi ve su uperene u vas, Barone. Vuete odve drske i smele poteze. Jednoga dana, car e poslati jednu ili dve legije svojih Sardaukara ovde na Giedi Jedan, i to e biti kraj Barona Vladimira Harkonena." "Dopalo bi ti se to da vidi, zar ne, Pitere?" upita Baron. "Uivao bi u prizoru sardaukarskih trupa koje pale i haraju moj grad i pljakaju ovaj zamak. Stvarno bi uivao." "Zar Baron jo mora da pita?" proaputa Piter. "Trebalo je da bude sardaukarski Baar", uzvrati Baron. "Previe si zaokupljen krvlju i bolom. Moda sam preuranjeno obeao plen Arakisa." Piter napravi pet izvetaenih koraka kroz sobu i zaustavi se tik iza Fejda-Raute. U prostoriji je zavladala napetost i mladi zabrinuto podie namrgoeni pogled prema Piteru.

"Ne igraj se sa Piterom, Barone", ree Mentat. "Obeao si mi gospu Desiku. Obeao si je meni." "U ime ega, Pitere?" upita Baron. "Bola?" Piter se netremice zagleda u njega. Tiina se otegla. Konano, Fejd-Rauta pomeri u stranu suspenzorsku stolicu i ree: "Ujae, moram li da ostanem? Kazao si da e..." "Moj dragi Fejd-Rauta postaje nestrpljiv", ree Baron, zakoraivi u senku pokraj globusa. "Strpljenja, Fejde." Trenutak potom, panja mu je ponovo bila upravljena na Mentata. "ta emo sa Vojvodinim naslednikom, malim Polom, moj dragi Pitere?" "I njega ete uhvatiti u zamku, Barone", promrmlja Piter. "Nisam te to pitao", uzvrati Baron. "Sigurno se sea da si prorekao da e ona vetica Bene Geserita roditi Vojvodi ker. Izgleda da si pogreio, a, Mentate?" "Retko kada greim, Barone", ree Piter. Po prvi put se u njegovom glasu osetila primesa straha. "To ne moete porei: veoma retko greim. Uostalom, vi i sami znate da Bene Geserit raaju uglavnom keri. ak je i careva supruga donela na svet samo ensku decu." "Ujae", ree Fejd-Rauta, "rekao si da e ovde biti neto vano za mene..." "Moj neak je ba nestrpljiv", ree Baron. "Hteo bi da vlada mojom Baronijom, a nije kadar da vlada ni samim sobom." Baron se sasvim primakao globusu, potpuno se stopivi sa senkom. "Dobro, Fejde-Rauta Herkonene, pozvao sam te ovamo, nadajui se da u ti usaditi u glavu malo mudrosti. Jesi li dobro posmatrao naeg dragog Mentata? Trebalo je da stekne neki nauk iz naeg razgovora." "Ali, ujae..." "Zar se ne bi sloio da je na Piter izuzetno efikasan Mentat, Fejde?" "Da, ali..." "Ah! Tako je: ali! Ali, on troi premnogo zaina, tamani ga kao slatkie. Pogledaj te oi. Kao da je doao pravo iz nekog majdana sa Arakisa. Da, Pitere, efikasan, ali isto tako jo podloan oseanjima i naglim izlivima strasti. Efikasan, ali jo moe da pogrei." Piter progovori priguenim, zlovoljnim glasom: "Da li ste me pozvali ovamo da kritikama ocrnite moju efikasnost, Barone?" "Da ocrnim tvoju efikasnost? Poznaje ti mene, Pitere. Sve to elim to je da moj neak dokui ogranienja jednog Mentata." "Da li ve pripremate moju zamenu?" upita Piter. "Tvoju zamenu? Zaboga, Pitere, pa gde bih mogao da naem jednog drugog Mentata koji bi bio tako lukav i podmukao kao ti?" "Tamo gde ste i mene pronali, Barone." "Moda to i nije rava ideja", promrmlja Baron. "Neto si mi nestabilan u poslednje vreme. Osim toga, tu je i zain koji tamani!" "Jesu li moja zadovoljstva preskupa, Barone? Smetaju li vam ona?" "Moj dragi Pitere, tvoja zadovoljstva su ono to te vezuje za mene. Kako bi ona mogla da mi smetaju? Jedino sam eleo da moj neak to utuvi o tebi." "Onda se ja, znai, nalazim na pozornici", ree Piter. "Treba li da igram? Treba li da priredim program u kome bih za uvaenog Fejda-Rautu izveo sve svoje raznovrsne funkcije...?" "Upravo tako", uzvrati Baron. "Ti si na pozornici. A sada uti malo!" On upravi pogled na Fejda-Rautu; neakove usne, napuene i jedre, to je predstavljalo genetsko obeleje Harkonena, sada su bile blago zakrivljene u smeak. "Ovo je Mentat, Fejde. On je uveban i uslovljen da obavlja odreene dunosti. Ne sme se, meutim, prevideti injenica da je ukalupljen u ljudsko telo, to predstavlja ozbiljan nedostatak. Ponekad pomislim da su nai stari sa svojim mainama koje misle bili u pravu." "One su bile igrake u poreenju sa mnom", odbrusi Piter. ak biste i vi, Barone, mogli uveliko da nadmaite te maine."

"Moda", uzvrati Baron. "No, dobro..." On duboko uzdahnu i podrignu. "A sada, Pitere, predoi mom neaku u optim crtama nau kampanju protiv kue Atreida. Istupi kao na Mentat, ako nema nita protiv." "Barone, upozorio sam vas da u te stvari ne upuujete nekoga ko je ovako mlad. Moja posmatranja..." "Ja u da prosudim", ree Baron. "Izdao sam ti nareenje, Mentate. Izvri jednu od svojih funkcija." "Dobro, neka bude tako", uzvrati Piter. On se uspravi, zauzevi neobino dranje puno dostojanstva, kao da je stavio na sebe novu masku, koja mu je ovoga puta prekrivala celo telo. "Kroz nekoliko standardnih dana, celo domainstvo Vojvode Letoa ukrcae se u jednu letelicu Svemirskog Esnafa za Arakis. Esnaf e ih iskrcati pre u Araken nego u na grad Kartag. Vojvodin Mentat, Turuf Havat, ispravno e zakljuiti da je Araken lake braniti." "Paljivo sluaj, Fejde", ree Baron. "Uoavaj planove u planovima." Fejd-Rauta klimnu glavom, pomislivi pri tom: Tu smo, najzad. Staro udovite konano me upuuje u neto tajno. To znai da odista rauna na mene kao na naslednika. "Postoji vie razliitih mogunosti", ree Piter. "Ja sam predvideo da e Kua Atreida otii na Arakis. Ne smemo, meutim, prenebrei i mogunost da je Vojvoda sa Esnafom sklopio sporazum da ga prevezu na neko bezbedno mesto izvan Sistema. Druge Kue su, u slinim okolnostima, postale otpadnice, ponevi sa sobom porodino atomsko oruje i zatitna polja i odjezdivi sa one strane granice carstva." "Vojvoda je odve ponosan da bi se odluio na jedan takav korak", ree Baron. "Pa, ipak, to nije iskljueno", ree Piter. "Posledice bi za nas, meutim, bile iste." "Ne, ne pristajem na to!" proguna Baron. "Moram da ga vidim mrtvog, a njegovu lozu zatrtu." "Najverovatnije je da e se upravo to dogoditi", ree Piter. Postoje izvesni pokazatelji koji otkrivaju kada se neka Kua priprema za bekstvo. Vojvoda za sada nije preduzeo nita u tom smislu." "Tako je", ree Baron. "Nastavi, Pitere." "U Arakenu", ree Piter, "Vojvoda e se sa porodicom nastaniti u Rezidenciji, u kojoj su prethodno obitavali grof i gospa Fenring." "Ambasador kod Krijumara", zakikota se Baron. "Kod koga?" upita Fejd-Rauta. "Ujak vam se ali", ree Piter. "Nazvao je grofa Fenringa ambasadorom kod Krijumara, ukazujui na carev interes u krijumarskim rabotama na Arakisu." Fejd-Rauta zaueno pogleda ujaka. "Zato?" "Ne budi glup, Fejde", odbrusi Baron. "Zar bi moglo biti drukije sve dok se Esnaf nalazi izvan carske kontrole? Kako bi, inae, uhode i ubice dobile prostor za delanje?" Sa usta Feja-Raute ote se jedno bezglasno: "Aha!" "Pobrinuli smo se za diverzije u Rezidenciji", ree Piter. "Pokuaemo da pogubimo naslednika Atreida... i to ne samo pokuati nego i uspeti!" "Pitere", proguna Baron, "kazao si..." "Kazao sam da e se dogoditi nesreni sluaj", ree Piter. "Nesreni sluaj koji mora izgledati autentino." "Ah, ali mladi ima tako ljupko mlado telo", ree Baron. "Dodue, on je potencijalno opasniji od svog oca... Uz tu avolju majku koja ga obuava. Prokleta ena! No, nastavi, molim te, Pitere." "Havat e pogoditi da imamo agenta meu njima", ree Piter. "Najvie podozrenja izazvae doktor Jueh koji je doista na agent. Ali, Havat se ve raspitao i ustanovio da je na doktor diplomirao u Suk koli, gde je stekao veliko Carsku Uslovljenost... to ga ini pogodnim da lei ak i samog cara. U ovu titulu se polae veliko poverenje. Poznato je, naime, da se ta vrsta uslovljenosti ne moe ukloniti bez ubistva subjekta. Meutim, kako je neko jednom primetio, uz prikladnu polugu moe se pomeriti cela planeta. Pronali smo takvu polugu za naeg doktora." "Kako to?" upita Fejd-Rauta. Stvar je poela veoma da ga zanima. Svi znaju da se ne moe odstraniti carska uslovljenost!

"Drugi put emo ti to otkriti", ree Baron. "Nastavi, Piter." "Umesto Jueha", ree Piter, "poturiemo Havatu jednu znatno zanimljiviju osobu. Ona e mu upasti u oi po svojoj neuvenoj drskosti i smelosti." "Na koga misli?" upita Fejd-Rauta. "Na gospu Desiku lino", uzvrati Baron. "Nije li izvrsno smiljeno?" upita Piter. "Havatov um e u toj meri okirati ova mogunost da e njegove mentatske funkcije biti prosto paralisane. Moda e ak pokuati da je ubije." Na Piterovom elu nabrae se obrve: "Sumnjam, meutim, da e mu to poi za rukom." "Ne eli da uspe, a?" podrugljivo upita Baron. "Nemojte me dekoncentrisati", ree Piter. "Dok Havat bude zaokupljen gospom Desikom, nastaviemo da ga dovodimo u pometnju manjim pobunama u nekim gradskim garnizonima i tome slino. No, sve e to biti sreeno. Vojvoda mora stei utisak da je obezbedio odreenu meru sigurnosti. A onda, kada kucne as, daemo znak Juehu i istupiemo sa naim najjaim adutom..." "Hajde, kai mu kad si poeo", ree Baron. "Pojaviemo se na popritu zbivanja, pojaani dvema legijama Sardaukara preruenim u harkonenske livreje." "Sardaukara!" uzviknu Fejd-Rauta. U svesti mu se izotri vizija jezivih carskih trupa, ubica bez milosti, vojnika-fanatika cara Padiaha. "Vidi koliko ti verujem, Fejde", ree Baron. "O ovome nijedno slovce ne sme da dospe do neke druge Velike Kue, poto bi Landsrad mogao da se ujedini protiv Carske Kue, a onda bi zavladalo pravo rasulo." "Najvanije u svemu je ovo", ree Piter. "Budui da je Kui Harkonena namenjeno da obavlja carske prljave poslove, mi smo u prilinoj prednosti. Posredi je, dodue, opasno preimustvo, ali ako ga paljivo budemo koristili, ono bi Kui Harkonena moglo da donese veu dobit nego to je ima ijedna druga Kua u carstvu." "Ti uopte ne sluti o kolikoj je dobiti re, Fejde", ree Baron. "Ne bi to ak ni u snu pogodio. Pre svega, preuzeli bismo upravljanje CHOAM kompanijom." Fejd-Rauta klimnu glavom. Dobit je odista bila ogromna, a put do nje vodio je preko CHOAM-a, u iju bi kasu svaka plemika Kua duboko zavukla ruku kad god bi joj se nala na upravnikom poloaju. Upravnici CHOAM-a predstavljali su pravo merilo politike moi u carstvu, menjajui se sa preraspodelom glasake snage u okviru Landsrada, koji je balansirao u odnosu na cara i one koji su ga podravali. "Vojvoda Leto", ree Piter, "mogao bi da potrai pribeite meu slobodnjakim oloem na rubu pustinje. Ili bi mogao da poalje porodicu u tu fiktivnu oazu bezbednosti. Ali tu e mu se ispreiti na putu jedan od agenata njegovog velianstva - planetni ekolog. Moda se seate Kinesa..." "Fejd ga se sea", ree Baron. "Nastavi." "Kao da vas je ovo pogodilo u ivac, Barone", ree Piter. "Nastavi, nareujem ti!" zagrme Baron. Piter slegnu ramenima. "Ako sve ispadne kako je planirano", ree on, "Kua Harkonena imae svoj podfeud na Arakisu kroz jednu standardnu godinu. Va ujak e dobiti zakonitu upravu nad tim posedom. Njegov lini agent vladae na Arakisu." "A to e doneti novu dobit", primeti Fejd-Rauta. "Tano", uzvrati Baron, pomislivi pri tom: To je jedino pravedno. Mi smo ti koji smo ukrotili Arakis... Sa izuzetkom aice meleza - Slobodnjaka koji su se sakrili pod plat pustinje... i nekolicine krotkih krijumara, koji su vezani za planetu gotovo podjednako vrsto kao i domorodaka radna snaga. "A Velike Kue e znati da je Baron unitio Atreide", ree Piter. "Znae to vrlo dobro." "I te kako e znati", ponovi Baron. "Najlepe u svemu je to", nastavi Piter, "to e i Vojvoda biti svestan ovoga. To i sada zna. Ve moe da nasluti zamku."

"Tano je da Vojvoda zna", ree Baron sa primesom tuge u glasu. "Ali nita ne moe da preduzme... ba teta." Baron izie iza globusa Arakisa. Dok se pojavljivao iz senke, prilika mu je zadobijala prave razmere: bio je krupan i neizmerno debeo. Blaga ispupenja pod naborima njegove tamne odore ukazivala su da su mu salo podupirali suspenzorski nosai koji su mu bili prikaeni uz telo. Prava teina verovatno mu je iznosila punih dve stotine standardnih kilograma, ali noge jedva da su nosile teret od pedeset. "Gladan sam", zaguna Baron prevukavi akom iskienom prstenjem preko ispuenih usni; zatim se okrenu prema Fejdu-Rauti, pogleda ga sitnim oima usaenim u salo i dodade: "Naloi da nam donesu hranu, dragi moj. Obedovaemo pre nego to poemo na poinak." 3. Ovako govorae sveta Alia od Noa: "asna Majka mora da objedini u sebi zavodniku domiljatost kurtizane i nedodirljivu velianstvenost devianske boginje, a potom da ova svojstva dri u napetoj ravnotei sve dok traju ari njene mladosti. Jer kada mladost i lepota minu, ustanovie da je na mestu koje je nekada zauzimala napeta ravnotea nastalo vrelo lukavstva i snalaljivosti." Iz 'Porodinih letopisa Muad'Diba' princeze Irulan "No, Desika, ta ima da mi kae?" upita asna Majka. Sunce je bilo na zatonu u dvorcu Kaladan na dan kada je Pol bio podvrgnut ogledu. Dve ene bile su same u Desikinoj dnevnoj sobi, dok je Pol ekao u susednoj prostoriji za meditiranje, koja je bila zvuno izolovana. Desika je stajala kraj junih prozora. Gledala je, ali nije videla zatamnjene veernje prelive livade i reke. ula je, ali do svesti joj nije doprlo pitanje asne Majke. Postojao je jo jedan ogled - pre toliko godina. Jedan viljast devojurak, sa kosom boje bronze i telom koje su muili vetrovi puberteta, uao je u radnu sobu asne Majke Gaius Helen Mohijam, vieg Proktora kole Bene Geserit na Valahu IX. Desika obori pogled na svoju desnu ruku, promrda prstima i seti se bola, uasa, ljutnje. "Jadni Pol", proaputa ona. "Postavila sam ti pitanje, Desika!" Stariin glas zazvuao je grubo, zapovedniki. "Molim? Oh..." Desika odvrati misli od prolosti i pogleda asnu Majku koja je sedela leima oslonjenim o kameni zid izmeu dva zapadna prozora. "ta elite da kaem?" "ta elim da kae? ta elim da kae?" Stariin glas sada je imao prizvuk grubog podraavanja. "Imam sina, pa ta!" prasnu Desika. Znala je da je hotimice navedena na srdbu. "Reeno ti je da Atreidima raa samo keri." "Sin mi je veoma mnogo znaio", pokua da se opravda Desika. "I ti si u gordosti pomislila da moe da rodi Kvizac Haderaha!" Desika podie bradu. "Osetila sam mogunost." "Mislila si samo na elju svog Vojvode da dobije sina", obrecnu se starica. "A njegove elje uopte nisu bile vane. erka Atreida mogla se venati sa naslednikom Harkonena, to bi dovelo do okonanja sukoba meu porodicama. Ovako si beznadeno zamrsila celu stvar. Sada se moe dogoditi da izgubimo obe genetske linije." "Ni vi niste bezgreni", ree Desika, izdravi leden pogled stariinih oiju. Najednom starica promeni boju glasa: "No, ta je bilo, bilo je." "Zavetovala sam se da nikada neu zaaliti zbog svojih odluka", ree Desika. "Veoma otmeno", ironino ree asna Majka. "Nee zaaliti. Videu te kada bude izbeglica za iju je glavu raspisana nagrada i kada svaki ovek bude imao prava da posegne za tvojim ivotom i ivotom tvoga sina."

"Nema nikakve alternative?" pokunjeno upita Desika. "Alternative? Zar bi jedna Bene Geserit uopte trebalo da trai tako neto?" "Jedino vas molim da mi kaete ta vidite u budunosti pomou svojih izuzetnih moi." "Vidim u budunosti ono to sam videla i u prolosti. Ti vrlo dobro zna kako stoje nae stvari, Desika. Rasa zna za vlastitu smrtnost i boji se stagnacije svog naslea. U samoj krvi je zapretana potreba da se genetski slojevi meaju bez plana. Carstvo, CHOAM kompanija, Velike Kue - sve je to samo iverje koje nosi bujica." "CHOAM", promrmlja Desika. "Pretpostavljam da su se ve dogovorili kako e podeliti plen steen na Arakisu." "ta je CHOAM do vetrokaz vremena u kome ivimo", ree starica. "Car i njegovi prijatelji trenutno dre u aci pedeset devet zarez ezdeset pet posto glasova u upravi CHOAM-a. Sigurno su namirisali dobit, a kako je verovatno da su to i drugi uinili, njihova glasaka snaga jo e porasti. Takav je hod istorije, devojko moja." "Upravo mi je to potrebno u ovom trenutku", ree Desika. "Pridika iz istorije." "Ne budi sarkastina, devojko! Obe odlino znamo kakvim smo silama okruene. Naa civilizacija poiva na tri nosaa: Carsko Domainstvo stoji kao pandan Federaciji Velikih Kua Landsrada, a izmeu njih se nalazi Esnaf sa svojim vrakim monopolom na meuzvezdani transport. U okviru politike tronoac je najnestabilnija struktura. Bilo bi ve dovoljno ravo i bez zapetljavina feudalne trgovake kulture koja okree lea gotovo svakoj nauci." Desika ogoreno ree: "Iverje koje nosi bujica... ova ovde je Vojvoda Leto, ova druga njegov sin, a ova trea..." "Oh, prekini, devojko. Ula si u celu stvar sa punom sveu o tome da e sve vreme koraati ivicom provalije." "'Ja sam Bene Geserit: postojim samo da bih sluila'", izrecitova Desika davno naueno pravilo. "Tako je", uzvrati starica. "Sve emu se u ovom asu moemo nadati jeste da e nam poi za rukom da predupredimo izbijanje sveobuhvatnog poara i da emo spasti to vie budemo mogli kljunih genetskih linija." Desika zaklopi oi, oseajui kako joj pod kapcima naviru suze. Obuzdala je unutranje drhtanje, a zatim i spoljnje, primirila dah, ukrotila puls i zauzdala znojenje dlanova. "Platiu za svoju greku", ree najzad. "A sa tobom e platiti i tvoj sin." "Zatitiu ga koliko budem mogla." "Zatititi!" odbrusi starica. "Ti zna da u tome lei velika slabost! Bude li odve titila sina, Desika, on nee biti dovoljno snaan da ispuni ma koju sudbinu." Desika se okrenu i baci pogled kroz prozor u tamu koja je postajala sve gua. "Je li stvarno toliko strana, ta planeta Arakis?" "Prilino, ali ne beznadeno. Misionarija Protektiva je bila tamo i donekle je ublaila." asna Majka ustade i popravi nabor na platu. "Pozovi deaka da ue. Uskoro moram da krenem." "Moram li?" Stariin glas postade blai: "Desika, devojko moja, volela bih kada bih mogla da budem na tvom mestu i preuzmem tvoje patnje. Ali svaka mora da krene svojim putem." "Znam." "Draga si mi kao i bilo koja od mojih keri, ali ne smem dopustiti da se ovo kosi sa dunou." "Shvatam... neophodnost." "Obe znamo, Desika, ta si uinila i zato si to uinila. Ali iskrenost mi nalae da ti kaem da ima malo izgleda da e tvoj deko postati Ukupnost Bene Geserita. Ne sme se odve nadati." Desika obrisa suze ljutitom kretnjom. "Nagnali ste me da se ponovo osetim kao devojica koja deklamuje svoju prvu lekciju." Za trenutak zastade, a onda s mukom izgovori: "'Ljudska bia nikada ne smeju da se pokore ivotinjama.'" Telo joj proe opori jecaj. "Bila sam tako usamljena", proapta ona.

"To je pozitivan znak", uzvrati starica. "Ljudska bia gotovo uvek su usamljena. Pozovi sada deaka. Imao je dug, zastraujui dan. Ali, to mu je pruilo priliku da razmisli i upamti; moram da ga ispitam o snovima." Desika klimnu glavom, ode do vrata prostorije za meditiranje, otvori ih i ree: "Pole, ui sada, molim te." Pol ue jogunasto sporo. Pogledao je majku kao da pred sobom ima nekog stranca. Oi mu se prekrie koprenom opreza kada je opazio asnu Majku, ali ovoga puta joj klimnu glavom na nain na koji se pozdravlja sebi ravan. uo je kako majka zatvara vrata iza njega. "Mladiu", ree starica, "hajde da se malo pozabavimo tvojim snovima." "ta hoe?" upita on. "Sanja li svake noi?" "Da, ali ne snove kojih bi se vredelo setiti. Mogu da se setim svakog sna, ali neki od njih su toga vredni, dok drugi nisu." "Na osnovu ega pravi razliku?" "Tako... naprosto znam." Starica upravi pogled na Desiku, a zatim se ponovo usredsredi na Pola. "ta si noas sanjao? Da li je to bio san koga se vredi setiti?" "Jeste." Pol zaklopi oi. "Sanjao sam peinu... i vodu... i jednu devojku - veoma viljastu i sa krupnim oima. Oi su joj bile skroz plave, sasvim liene beonjaa. Razgovarao sam sa njom i ispriao joj o tebi, o tome kako sam na Kaladanu video asnu Majku." Pol otvori oi. "A to to si ispriao neobinoj devojci o meni... da li se to zbilo danas?" Pol za trenutak utonu u misli, a onda ree: "Jeste. Kazao sam devojci kako si dola i utisnula na mene ig neobinosti." "ig neobinosti", ponovi starica, ponovo uputivi kratak pogled Desiki. "Reci mi iskreno, Pole, da li esto sanja stvari koje se naknadno dogaaju sasvim onako kako si ih doiveo u snu?" "Da, sanjam. Ve sam i ranije sanjao tu devojku." "Oh? Da li je poznaje?" "Upoznau je." "Ispriaj mi neto o njoj." Pol ponovo zaklopi oi. "Nalazimo se na jednom mestu ograenom stenama. Gotovo je no, ali prilino je toplo i mogu da razaberem peane obrise kroz procep u stenama. Mi... ekamo neto... ja treba da se naem sa nekim ljudima. Ona je uplaena, ali pokuava da to prikrije od mene, a ja sam uzbuen. Onda ona kae: 'Priaj mi o vodama sa tvog rodnog sveta, Usule.'" Pol otvori oi. "Nije li to neobino? Moj rodni svet je Kaladan. Nikada nisam uo za planetu koja se zove Usula." "Ima li jo neeg u snu?" upita Desika. "Da. Hej! Moda je ona mene nazvala Usulom", uzviknu Pol. "To mi je sad palo na pamet." On ponovo zatvori oi. "Moli me da joj priam o vodama. Ja je uzimam za ruku i odgovaram joj da u joj izrecitovati jednu pesmu. Deklamujem joj pesmu, ali moram da objanjavam neke rei... kao to su obala, pena talasa, morske alge, galebovi." "Koja je to pesma?" upita asna Majka. Pol otvori oi. "Jedna od melodija Gurnija Haleka za setne trenutke." Iza Pola, Desika poe da recituje: Seam se slanog dima sa obalske vatre i senki pod borovima - - vrstih, istih... postojanih - Galebovi su stajali na hridinama, beli spram zelenila... A onda zahuja vetar meu borovima da raspri senke; Galebovi rairie krila, prhnue

i ispunie nebo kricima. ujem vetar kako hui obalom i udaranje penuavih talasa, dok u vatri pucketaju sasuene morske alge. "To je ta pesma", ree Pol. Starica pogleda Pola i ree: "Mladiu, kao Proktor Bene Geserita, ja traim Kvizac Haderaha, mukarca koji jedini moe postati lan naeg reda. Tvoja majka je videla tu mogunost u tebi, ali ju je videla majinskim oima. I ja je nasluujem, ali nita vie od toga." asna Majka zauta i Pol oseti da bi sada on trebalo neto da kae, ali ne progovori ni rei. Posle nekoliko trenutaka, ona nastavi: "Kako eli. Ima neeg dubokog u tebi, moram da priznam." "Mogu li sada da odem?" upita on. "Zar ne eli da uje ta e ti asna Majka rei o Kvizac Haderahu?" upita ga Desika. "Pa ve je kazala da su poumirali svi oni koji su pokuali to da budu." "Ali mogu ti pomoi zato to u ti nagovestiti zato nisu uspeli", ree asna Majka. Govori o nagovetajima, pomisli Pol. Ona u stvari nita ne zna. "Dobro, nagovesti mi", ree on. "I idi do avola", zavri umesto Pola reenicu starica. Oporo se osmehnu, od ega joj se bore isprepletoe na licu. "Vrlo dobro: 'Onaj ko se pokori, vlada'." Osetio se pomalo zbunjenim zbog toga to je ona pribegla neem tako prostom kao to je dvosmislenost znaenja. Misli li starica da ga majka niemu nije nauila? "Je li to nagovetaj?" upita on. "Nismo ovde da bismo izvrtali rei ili se igrali njihovim znaenjima", ree asna Majka. "Vrba se povija pred vetrom i raste sve dok jednoga dana ne bude mnogo vrba - itav zid spram vetra. To je svrhovitost vrbe." Pol se zabulji u nju. Kazala je svrhovitost i ta re zadobova u njemu, prizvavi mu u seanje "vraku svrhovitost." Obuzela ga je najednom srdba prema njoj: luda, matora vetica iz ijih usta kuljaju sve same trivijalnosti. "Misli da ja mogu biti taj Kvizac Haderah", ree on. "Pria samo o meni, ali jo nita nisi kazala o tome kako da pomognemo mom ocu. uo sam te kad si razgovarala sa mojom majkom. Govorila si kao da mi je otac ve mrtav. E, vidi, jo nije!" "Da se neto moglo uiniti za njega, mi bismo to uinile", promrmlja starica. "Moda emo moi da spasemo tebe. Teko, ali mogue. Ali sa ocem ti je gotovo. Kada bude nauio da to primi kao injenicu, stei e pravi nauk Bene Gaserita." Pol vide kako su ove rei potresle njegovu majku, a zatim se zagleda u staricu. Kako moe da kae ovako neto o njegovom ocu? Otkud je tako sigurna? Ogorenost je kljuala u njemu. asna Majka pogleda Desiku. "Uputila si ga u na Nain... videla sam znake na njemu. Postupila bih isto na tvom mestu, bez obzira na Pravila." Desika klimnu glavom. "Savetujem ti", ree starica, "da prenebregne regularan sled upuivanja. Njegova vlastita bezbednost nalae Glas. Ve ima dobru osnovu za to, ali obe znamo koliko je jo truda neophodno... beskrajno mnogo." Ona prie Polu i zagleda se u njega. "Zbogom, mladiu. Nadam se da e uspeti. Ako i ne bude uspeo - uspeemo mi." Starica ponovo pogleda Desiku. Treptavi znak meusobnog sporazumevanja prostruja meu njima, a onda asna Majka izie iz prostorije, dok joj je odora utala, ne okreui se vie. Soba i dva bia u njoj ve su joj iileli iz svesti. Ali u trenutku kada je starica prolazila pokraj Desike, ova je pogleda u lice. Na izboranim obrazima pojavile su se suze. Suze koje su izraavale vee nespokojstvo od svih rei ili znakova to su ih razmenile tog dana.

4. Ve ste proitali da Muad'Dib nije imao vrnjake sa kojima bi se igrao na Kaladunu. Opasnost je bila odve velika. Ali zato je Muad'Dib imao divne drugove-uitelje: Gurni Haleka, trubadura-ratnika, ije ete pesme imati prilike da itate u ovoj knjizi, Tufira Havata, starog mentatskog Stareine Ubica, koji je ispunjavao zebnjom srce ak i cara Padiaha, Dankana Ajdahoa, uitelja maevanja iz Kue Ginaz, doktora Velingtona Jueha, ije je ime ukaljano zbog izdaje, premda je ostalo svetlo zbog znanja, gospu Desiku, koja je uputila sina u tajne reda Bene Geserit i - naravno - Vojvodu Letoa, ije su vrline kao oca dugo ostale nezapaene. Iz 'Istorije Muad'Diba za decu' princeze Irulan Tafir Havat ue u vebaonicu dvorca Kaladan i lagano zatvori vrata za sobom. Zastao je tu za trenutak, osetivi se starim, umornim i nesrenim. Leva noga ga je bolela na mestu gde je stekao ranu obavljajui slubu kod Starog Vojvode. Ima ih ve tri pokolenja, pomisli on. Bacio je pogled preko velike prostorije obasjane svetlou podneva koja je dopirala kroz svetlarnike i spazio deaka kako sedi leima okrenut vratima i zadubljen u hartije i karte rasprostrte po stolu oblika slova "L." Koliko puta moram da ponovim ovom momku da nikada ne sedne leima okrenut vratima? Havat proisti grlo. Pol ostade zadubljen u ono to je prouavao. Senka oblaka proe preko svetlarnika. Havat se ponovo nakalja. Pol se uspravi i ree, ne okreui se: "Sedim leima okrenut vratima." Havat obuzda smeak i krenu preko prostorije. Pol podie pogled prema sedokosom starcu koji je stao kod ugla stola. Havatove oi predstavljale su dva jezerca opreza na tamnom i izboranom licu. "uo sam te kako dolazi predvorjem", ree Pol. "A zatim i kako otvara vrata." "Zvuci koje ja pravim mogu se oponaati." "Osetio bih razliku." Stvarno bi to mogao, pomisli Havat. Imao je ta da naui od svoje majke-arobnice. Pitam se ta njena cenjena kola misli o ovom odavanju tajni. Moda su ba zbog toga poslali ovamo staru Proktorku - da dovede u red dragu gospu Desiku. Havat izvue jednu stolicu naspram Pola i sede licem okrenut prema vratima. Uinio je to otresito, zavalio se i pomno osmotrio vebaonicu. Prostorija mu se najednom uinila neobina i strana, budui da je najvei deo sprava i nametaja ve bio prebaen na Arakis. Preostao je jo sto za vebanje i maevalako ogledalo sa kristalnim prizmama; tapecirana i iskrpljena lutka-protivnik pokraj njega izgledala je kao starovremeni peadinac, ofucan i olinjao u mnogim bitkama. To sam ja, pomisli Havat. "Tufire, o emu misli?" upita Pol. Havat pogleda deaka. "Razmiljao sam o tome kako emo uskoro svi otii odavde i verovatno vie nikada neemo videti ovo mesto." "Jesi li tuan zbog toga?" "Tuan? Nipoto! Tuno je kada se rastaje s prijateljima, a mesto je samo mesto." On baci pogled na karte rairene na stolu. "I Arakis je samo mesto kao i svako drugo." "Da li te je moj otac poslao da vidi kako sam?" Havat se namrgodi: deak je ba umeo da pronikne u njega. Kratko je klimnuo glavom. "Sigurno misli da bi bilo lepe da je on lino doao ovamo, ali zna i sam koliko je zauzet. Navratie kasnije." "Prouavao sam oluje na Arakisu." "Oluje, je li?" "Izgledaju mi prilino opake."

"Preblago je rei za njih da su opake. Te oluje besne du est ili sedam hiljada kilometara ravniarskog terena, upijajui u sebe sve ono to im moe dati dodatni zamah: snagu koriolisa, druge oluje, bilo ta to sadri u sebi makar i trunku energije. Brzina im dostie itavih sedam stotina kilometara na as, a nose sve to im se nae na putu i to nije veoma snano privreno: pesak, prainu, sve. U stanju su da zderu meso s kostiju, a zatim da kosti pretvore u iverje." "Zbog ega ne uvedu kontrolu vremena?" "Arakis je suoen sa posebnim problemima, tako da su cene znatno vie, a tu je jo i problem odravanja. Esnaf je zatraio papreno visoku cenu za satelitsku kontrolu, a Kua tvog oca ne spada meu najbogatije, mome. I sam to dobro zna." "Jesi li ikada video Slobodnjake?" Deak je danas ba nemirnog duha, pomisli Havat. "Gotovo bi se moglo rei da ih nisam video", odgovori on. "Malo se po emu razlikuju od itelja grabena i sinka. Svi nose dugaku, valovitu odoru. A zaudaraju do neba kada se nau u zatvorenom prostoru. To je zbog naroitih odela koja imaju - zovu ih 'pustinjska odela'; - njihova glavna funkcija je da prikupljaju vodu koju telo lui." Pol proguta pljuvaku, postavi najednom svestan vlanosti sopstvenih usta i setivi se jednog sna o ei. injenica da su Slobodnjaci u toj meri oskudevali u vodi da su morali da recikliraju telesnu vlagu ispunila ga je oseanjem potitenosti. "Voda je stvarno dragocena tamo", ree on. Havat klimnu glavom, pomislivi: Moda sam uspeo da ga uverim koliko je neprijateljska ta vraja planeta. Bezumno je otii na nju, a nemati to na umu. Pol podie pogled prema svetlarniku i primeti da je poela da pada kia. Netremice je posmatrao kako metastaklo postaje sve mokrije. "Voda", ree najzad. "Nauie da pomno vodi rauna o svakoj kapi", ree Havat. "Kao Vojvodinom sinu ona ti nikada nee nedostajati, ali e svuda oko sebe biti suoen sa morom ei." Pol ovlai jezikom usne, vrativi se istovremeno u mislima nedelju dana u prolost, kada ga je asna Majka podvrgla ogledu. Ona je takoe neto kazala o oskudici vode. "Upoznae se sa samrtnim ravnicama", kazala je starica, "sa divljinom koja je sasvim pusta, sa goleti gde nita ne ivi osim zaina i peanih crva. Zatamnie one kapke kako bi ublaio nesnosni sjaj sunca. Zaklon e ti predstavljati kakva zavetrina skrovita od pogleda. Jurie na sopstvenim nogama, bez pomoi toptera, povrinskog vozila ili osedlane marve." Na Pola je vie delovala boja njenog glasa - melodina i puna preliva - nego same rei. "Kada ivi na Arakisu", kazala je ona, "kala, onda mora raunati na pusto. Meseci e ti biti prijatelji, a sunce neprijatelj." Pol je osetio kako mu se majka primakla sa mesta odakle je uvala vrata. Pogledala je asnu Majku i upitala: "Ne vidite nikakvu nadu, Vaa visosti?" "Nema je za oca." Starica uputi Desiki znak rukom da uti, okrenuvi se ponovo prema Polu. "Dobro upamti ovo, mome: svet poiva na etiri oslonca..." Ona podie etiri vornovata prsta. "...Na uenju mudrog, na pravinosti velikog, na molitvama neporonoga i na vrlini hrabroga. Ali sve to ne vredi nita..." Ona stisnu prste u pesnicu. "...bez vladaoca koji poznaje vetinu vladanja. Neka ti ovo bude glavni nauk!" Prola je sedmica od tog dana sa asnom Majkom, a njene rei su tek sada poele da stiu svoje puno znaenje. Sedei u vebaonici sa Tufir Havatom, Pola je najednom poeo da obuzima neobuzdan strah. On podie pogled preko stola, u pravcu Mentatovog izboranog lica. "Kuda su ti odlutale misli ovoga puta?" upita Havat. "Jesi li se video sa asnom Majkom?" "Misli na onu vetiju Istinozborku iz carstva?" U Havatovim oima odjednom buknu interesovanje. "Da, video sam je." "Ona...", zausti Pol, ali zastade, shvativi da ne moe nita da kae Havatu o ogledu. Sputavanja su bila odve duboka. "Da? ta je bilo s njom?" Pol dva puta duboko udahnu. "Kazala je neto." On zaklopi oi, priseajui se rei; kada je poeo da ih izgovara, glas mu je nesvesno stekao boju stariinog tona. "Ti, Pole Atreide, potome

kraljeva, sine jednog Vojvode, mora da naui da vlada. To nije nauio niko od tvojih predaka." Pol otvori oi i ree: "Ovo me je razljutilo i ja sam joj kazao da mi otac vlada celom planetom, na ta je ona odgovorila: 'On je gubi!' Ja onda primetih da zauzvrat dobija bogatiju planetu, a ona uzvrati: 'I nju e izgubiti.' Hteo sam tog asa da pojurim i obavestim oca, ali ona mi ree da je on ve upozoren - da ste to uinili ti, Majka, mnogi ljudi." "Tako je", promrmlja Havat. "Zbog ega onda idemo?" upita Pol. "Zato to je to car naredio. I zato to jo nije izgubljena sva nada, uprkos onome to je kazala ta vraja pijunka. ta je jo navrlo iz tog starog vrela mudrosti?" Pol obori pogled na desnu aku stisnutu u pesnicu pod stolom. Lagano, nagnao je zgrene miie da se opuste. Uspelo joj je da uspostavi neku mo nada mnom, pomisli on. Kako? "Upitala me je ta znai vladati", ree Pol. "Odgovorio sam joj da je to izdavati nareenja, na to je ona kazala da postoje predubeenja i predrasude koje moram zaboraviti." Tu je bila u pravu, pomisli Havat. Klimnuo je glavom Polu da nastavi. "Kazala je da vladalac mora da bude vian uveravanju, a ne prisiljavanju. Mora da iznese najlepe posluenje kako bi privukao najbolje ljude." "Kako li ona zamilja da je tvoj otac privukao ljude kao to su Dankan ili Gurni?" upita Havat. Pol slegnu ramenima. "Zatim je dodala da dobar vladalac mora da naui jezik svog sveta, koji nigde nije jednak. Pomislio sam u prvi mah da hoe da kae kako se na Arakisu ne govori galaki, ali ona ree da uopte nije imala to na umu. Kazala je da je mislila na jezik stenja i rastinja, jezik koji se ne uje samo uima. Uzvratio sam da je to ono to doktor Jueh naziva Tajnom ivota." Havat se zakikota. "Kako joj se to dopalo?" "Mislim da se razbesnela. Kazala je da tajna ivota nije problem koji treba reiti, ve stvarnost koju valja iskusiti. Tada sam joj naveo Prvi zakon Mentata: 'Proces se ne moe shvatiti tako to e se zaustaviti. Razumevanje mora ii uporedo sa razvojem procesa, mora mu se pripojiti i tei s njim.' To kao da ju je zadovoljilo." Izgleda da se oporavio od oka, pomisli Havat, ali zato li ga je samo ta stara vetica toliko uplaila? "Tufire", ree Pol, "da li e nam na Arakisu odista biti tako loe kao to je ona kazala?" "Nita ne moe biti toliko ravo", ree Havat, usiljeno se osmehnuvi. "Uzmi, na primer, one Slobodnjake, otpadniki narod pustinje. Samo na osnovu prve procene, mogu ti rei da ih ima znatno vie nego to se to u carstvu misli. Ljudi ive tamo, mome, i to mnogo ljudi, koji...", Havat poloi ilav prst pokraj oka, "mrze Harkonene iz dna due. Ali o ovome nigde ne sme da zucne, deko moj. Kazao sam ti to samo zato to sam glavni pomaga tvog oca." "Otac mi je ispriao o Salusu Sekundusu", ree Pol. "Zna, Tufire, veoma mi je liilo na Arakis... moda ne toliko ravo, ali prilino slino." "Danas malo znamo o prilikama na Salusu Sekundusu", ree Havat. "Uglavnom nam je poznato kako je tamo davno bilo. U tom pogledu, tvoje je poreenje sasvim na mestu." "Da li e nam Slobodnjaci pomoi?" "Nije iskljueno." Havat ustade. "Ja danas kreem za Arakis. U meuvremenu, vodi rauna o sebi za ljubav jednog starca koji te voli. A sada, budi dobar momak i prei sa druge strane kako bi sedeo licem prema vratima. Nije da me plai neka opasnost ovde u zamku, nego naprosto hou da stekne tu korisnu naviku." Pol ustade i pree s druge strane stola. "Odlazi danas?" "Da, danas; ve sutra kree i ti. Kada se naredni put budemo sreli, bie to na tlu tvog novog sveta." Uhvatio je Pola za miicu desne ruke. "Neka ti no uvek bude nadohvat ruke, a zatitno polje pod punim naponom." Havat pusti Polovu ruku, potapa ga po ramenu, okrenu se i odlunim korakom krenu prema vratima. "Tufire!" pozva ga Pol. Havat se okrenu, zastavi u otvorenim vratima. "Nikada ne okrei lea vratima", ree Pol.

Na izboranom, starom licu zaigra smeak. "Ne boj se, mome, neu", uzvrati kratko i brzo izie, lagano zatvorivi vrata za sobom. Pol sede na stolicu sa koje je ustao Havat i poe da dovodi u red papire. Jo samo jedan dan ovde, pomisli on, osvrnuvi se po prostoriji. Odlazimo. Pomisao o odlasku najednom mu se uinila stvarnijom nego ikada ranije. Na um mu pade ono to je starica kazala o svetu koji predstavlja zbir mnogih stvari - ljudi, prljavtine, rastinja, meseca, plima i oseka, sunaca - neznani zbir nazvan priroda, neodreeno stecite lieno bilo kakvog oseaja za sada. ta je to sada? - upita se on. Vrata naspram Pola sa treskom se otvorie i kroz njih banu jedna runa ljudeskara, nosei pred sobom itav arsenal oruja. "Pa, Gurni Halee", upita Pol, "jesi li mi ti novi uitelj u baratanju orujem?" Halek petom zatvori vrata za sobom. "Vie bi ti se dopalo da sam doao da se igramo, znam", ree on. Osvrnuo se po prostoriji, odmah primetivi da su Havatovi ljudi ve pronjukali po njoj, temeljno je pregledavi kako bi bila bezbedna za Vojvodinog naslednika. Tanani, kodirani znaci mogli su se uoiti svuda unaokolo. Pol je posmatrao nezgrapnog, runog oveka kako krupnim koracima ide prema stolu za vebanje, nosei tovar oruja; tek tada je meu ovim arsenalom spazio devetostruni baliset, okaen preko Gurnijevog ramena, sa viestrukom trzalicom upletenom meu ice pri vrhu vrata instrumenta. Halek spusti oruje na sto za vebanje i razvrsta ga: rapire, bodee, kindale, oamuivae sa sporim dejstvom, zatitne pojaseve. Modra brazgotina du njegove eljusti povila se u smeak kada se okrenuo. "Zar ni dobro jutro da mi kae, ti mali nevaljalko", ree Halek. "ime li si to samo uvredio starog Havata? Proao je pokraj mene u predvorju poput oveka koji hita na pogreb svom smrtnom neprijatelju." Pol se osmehnu. Od svih oevih ljudi, najvie je voleo Gurni Haleka; dobro je poznavao njegov karakter i vragolije, kao i njegovu sklonost ka humoru, tako da se odnosio prema njemu pre kao prijatelju nego kao prema iznajmljenom mau. Halek skinu baliset sa ramena i poe da ga timuje. "Ako nee da pria, nee", ree. Pol ustade i krenu preko prostorije govorei: "Dobro, Gurni, zar se dolazi opremljen za muziciranje kada je vreme za borbu?" "Kanda danas nema potovanja za starije", ree Halek. Isprobao je zategnutost jedne strune na instrumentu i zadovoljno klimnuo glavom. "Gde je Dankan Ajdaho?" upita Pol. "Zar ne treba on da me poduava borilakim vetinama?" "Dankan predvodi drugi talas na Arakis", ree Halek. "Sve to ti je preostalo to je siroti Gurni, koji je upravo zavrio jednu borbu i sada vapije za malo muzike." Zategao je novu icu, paljivo oslunuo zvuk koji je proizvela i osmehnuo se. "Osim toga, odrali smo savetovanje: budui da si veoma slab borac, odluili smo da te temeljito obuimo u muzici, kako ti ivot ne bi protekao uzalud." "Onda e najbolje biti da mi otpeva neku pesmu", ree Pol. "Treba da nauim kako se to ne radi." "Ha-ha-ha!" nasmeja se Gurni. Smeh mu se pretoio u poetne taktove pesme 'Galake devojke', dok je viestruka trzalica brzo preletala po strunama: Sve galake bludne cure samo te za nakit jure dok arake vodu hoe. Ali ako eli damu da te smae k'o salamu kaladansko probaj voe! "Nije ravo za ruku tako nevinu trzalici", ree Pol, "ali ako te majka uje da u zamku peva takve nepristojnosti, okaie ti ui na zid kao ukras."

Gurni se povue za levo uho. "Bio bi to jadan ukras, ako se ima u vidu koliko je oteen dok sam kroz kljuaonicu sluao jednog dobro mi znanog momka kako mui i ugnjetava svoj siroti baliset." "Izgleda mi da si zaboravio kako je to kad nae pesak u postelji", ree Pol. Izvukao je iz stola jedan pojasni tit i brzo ga zakopao oko pasa. "Ne oklevajmo vie! U borbu!" Halekove oi se razrogaie u podrugljivom iznenaenju. "Tako, dakle! Tvoja je grena ruka poinila to nedelo! uvaj se danas, mladi gospodaru - uvaj se!" On zgrabi jedan rapir i zapara vazduh njime. "Ja sam sam avo eljan osvete!" Pol podie svoj rapir, savi ga u rukama i zauze poetni poloaj sa jednom nogom isturenom napred. Uinio je to krajnje teatralno, komino podraavajui doktora Jueha. "Kakvog mi je tikvana otac poslao da me obuava u borilakim vetinama", podrugnu se Pol. "Na tupavi Gurni Halek izgleda da je zaboravio prvu lekciju za naoruanog i zatienog borca." Pol pritisnu dugme za aktiviranje polja sile na pojasu i oseti kako mu se ono peckavo i pucketavo iri spreda i pozadi; istog asa spoljni zvuci na karakteristian nain promenili su boju, poto su prolazili kroz zatitne filtre. "Kod borbe u zatitnim poljima ovek se kree brzo u odbrani, a sporo u napadu", ree Pol. "Jedina svrha napada jeste da navede protivnika na pogrean korak, tako da mu se moe zadati odluujui udarac. Zatitno polje odvraa brze udarce, ali proputa spori kindal!" Pol suknu rapir, na izgled munjevito, a onda ga naglo uspori i lagano proe kroz automatsku odbrambenu masku. Halek, koji je nepomino posmatrao ovu akciju, izmakao se u poslednji tren, tako da mu je tupa otrica prola tik pokraj prsa. "Brzina, izvrsno", ree on. "Ali, ostao si potpuno otkriven za nizak udarac bodeom." Pol se povue jedan korak, razljuen. "Morao bih poteno da te ispraim po turu za ovaj nehat", ree Halek. On uze sa stola jedan kindal isukan iz korica i podie ga. "Ovo oruje u ruci neprijatelja moglo bi da te lii ivota! Dobar si uenik, ak izvrstan, ali ve sam te upozorio da ak ni u igri ne dopusti nikome da ti ue u gard sa smru u rukama." "ini mi se da danas nisam ba najraspoloeniji", ree Pol. "Raspoloenje?" Halekov glas zazvuao je ljutito ak i kroz filtre zatitnog polja. "Kakve veze raspoloenje ima sa ovim? Bori se kad to nalau okolnosti - bez obzira na to da li si raspoloen za okraj! Raspoloenje je za marvu, za voenje ljubavi ili za sviranje na balisetu. Ono nema nieg zajednikog sa borbom." "ao mi je, Gurni." "Nije ti dovoljno ao!" Halek ukljui svoje polje i zauze napadaki stav, sa kindalom ispruenim u levoj ruci i rapirom u desnoj. "A sad se istinski uvaj!" On se naglo izvi u stranu, a zatim baci napred u estok napad. Pol uzmae parirajui. Osetio je kako polje pucketa kada su se rubovi titnika dodirnuli i meusobno odbili, a zatim ga proe elektrino peckanje i marci mu prostrujae celom povrinom koe. ta je spopalo Gurnija? - upita se on. Vie ne simulira borbu! Pol pokrenu levu ruku i spusti bode u dlan iz korica na podlaktici. "ta je, potreban ti je jo jedan no, a?" zabrunda Halek. Je li ovo izdaja, upita se Pol. Ne, to ne moe biti Gurni! Razmahali su se po celoj vebaonici - napadajui i parirajui, fintirajui i kontrafintirajui. Vazduh u zatitnim mehurovima ubrzo je postao ustajao zato to se stalno troio, a spora razmena du ivica titnika nije bila dovoljna da ga osvei. Sa svakim novim dodirom polja, miris ozona postajao je sve izrazitiji. Pol je nastavljao da uzmie, ali je sada svoje povlaenje usmerio ka stolu za vebanje. Ako budem uspeo da ga domamim do stola, pokazau mu jedan trik, pomisli Pol. Jo samo korak, Gurni. Halek koraknu napred. Pol je parirao napad tako to je savio nadole protivnikov ma; elei da ga vrati uvis, Halek zape rapirom o rub stola. Pol se izvue u stranu, visoko podie rapir i munjevito sjuri bode prema Halekovom vratu. Zaustavio je otricu na samo centimetar od vratne arterije. "Jesi li to traio?" proaputa Pol.

"Pogledaj dole, mome", prodahta Gurni. Pol poslua i ugleda Kalekov kindal kako viri ispod ruba stola, sa vrhom koji mu gotovo dodiruje slabine. "Obojica bismo bili gotovi", ree Halek. "Ali moram priznati da se bori neto bolje kada te nuda na to nagoni. Kao da si povratio raspoloenje." Kurjaki se iscerio, od ega mu se modra brazgotina iskrivila du eljusti. "To je zbog naina na koji si nasrnuo na mene", ree Pol. "Da li bi mi odista pustio krv?" Halek povue kindal i uspravi se. "Da si se borio makar i za dlaku ispod svojih mogunosti, urezao bih ti oiljak koji bi pamtio do kraja ivota. Nipoto ne elim da moj omiljeni uenik postane rtva prve zamke Harkonena na koju nabasa." Pol iskljui zatitno polje i nae se nad sto da malo povrati dah. "Zasluio sam to, Gurni. Ali otac bi se veoma naljutio da si me ranio. Ne elim da bude kanjen zbog moje greke." "Kad smo ve kod toga", ree Halek, "greka je takoe bila moja. Isto tako ne treba mnogo da te brine ako na vebanjima zaradi jednu-dve brazgotine. to se tvog oca tie - Vojvoda bi me kaznio jedino ako ne uspem da napravim od tebe prvorazrednog borca. A ja sigurno ne bih uspeo da ti nisam ukazao na varljivost ove predrasude o raspoloenju koja se iznenada pojavila u tebi." Pol se uspravi, vrati bode u korice za pojasom i uzdahnu. "Ovo to radimo ovde nije ba igra", ree Halek. Pol klimnu glavom. Pomalo ga je zaudila neuobiajena ozbiljnost Halekovog ophoenja i njegova hladna odlunost. Pogled mu se zaustavio na modrom oiljku i on se setio prie o tome kako je ovu brazgotinu nainio Bist Raban u jednom harkonenskom logoru robova na Giediu Jedan. Pri pomisli na to, Pola iznenada obuze stid to je i na asak posumnjao u Haleka. Na um mu takoe pade da je Halek, u trenutku kada mu je nanesen oiljak, jamano iskusio straan bol - bol koji se, moda, po jaini mogao uporediti sa onim to ga je izazvala asna Majka. Ali odagna od sebe tu pomisao - poto mu je najednom ispunila svest uasnom zebnjom. "Prieljkivao sam malo igre danas", ree Pol. "Ovde je sve postalo nekako preozbiljno." Halek se okrenu u stranu da bi prikrio oseanja. Neto mu je buknulo u oima. Javio mu se bol - slian nekom pliku ili ivoj rani, jednom ostatku iz minulih dana od kojih ga je Vreme inae sasvim rastavilo. Koliko brzo ovo dete mora da odraste, pomisli Halek. Koliko brzo mora da se saivi sa grubom nunou neprekidnog opreza, da shvati da na njemu lei usud predaka? Halek progovori ne okreui se: "Osetio sam igru u tebi, mome, i sve bih dao da sam mogao da ti iziem u susret. Ali, sa igrama je gotovo. Sutra idemo na Arakis. Arakis je stvarnost. Harkoneni su stvarnost." Pol dodirnu elo otricom rapira koji je uspravno podigao. Halek se okrenu, primeti pozdrav i otpozdravi kratkim klimanjem, a zatim pokaza rukom prema lutki za vebanje. "A sada, da vidimo kakvi su ti refleksi. Napadae lutku sleva, a ja u da te kontroliem odavde, gde imam najbolji pregled. Upozoravam te da u danas isprobavati nove vrste protivnapada. Pravi neprijatelj nikad ti ne bi skrenuo panju na to." Pol napravi pregib i dodirnu vrhove nonih prstiju kako bi malo razmrdao miie. Osetio se sveano zbog iznenadnog saznanja da mu je ivot najednom postao ispunjen brzim promenama. Priao je lutki, vrhom rapira okrenuo prekida na njenim grudima i osetio kako mu odbrambeno polje potiskuje otricu. "En garde!" uzviknu Halek i lutka krenu u napad. Pol munjevito ukljui polje, parira udarac i pree u protivnapad. Um kao da mu je bio raspoluen: jedan deo bio je svestan neophodnosti ove trening-borbe, dok je drugi netragom odlutao. Ja sam dobro odnegovano plodonosno stablo. Puno dobro odnegovanih oseanja i osobina - koje su sve nakalemljene na mene i uzgajene da bi ih neko drugi pobrao. Na um mu iznenada pade mlaa sestra, sa svojim patuljastim licem, koje je najednom mogao da vidi sasvim jasno u svesti. Ali, ona je sada bila mrtva - u nekoj kui zadovoljstva Harkonenovih

trupa. Volela je ljubiice... ili su to moda bili krasuljci? Nije mogao da se seti. Raalostilo ga je to to nije mogao da se seti. Pol blokira jedan nizak udarac lutke i levom rukom izvede jedan entretisser. Taj lukavi mali avo, pomisli Halek, pomno usredsreen na sloene kretnje Polovih ruku. Bie da je vebao i uio na svoju ruku. Ovo nije Dankanov stil, a ni neto emu sam ga ja nauio. Ova pomisao samo je poveala Halekovu tugu. I na mene deluje raspoloenje, pomisli on, zapitavi se istovremeno da li je deak ikada oslukivao, preplaeno i sa glavom zagnjurenom u jastuk, otkucavanja i dobovanja u noi. "Kada bi elje bile ribe, svi bismo mi bacali mree", promrmlja on. Bio je to izraz njegove majke i on ga je uvek koristio kada bi ga pritiskala mora narednog dana. A onda mu pade na pamet da je krajnje neprikladan u sluaju planete koja ne samo to nije imala ribe, nego ni mora. 5. JUEH Velington, Standard 10.082-10.191; doktor medicine iz Suk kole (dipl. Standard 10.112); o: Vana Markus, B.G. (Standard 10.092-10.186?); poglavito poznat kao izdajnik Vojvode Letoa Atreida. (V: bibliografija, odeljak VII, kao i pod Izdajnik.) Iz 'Renika o Muad'Dibu' princeze Irulan Iako je uo doktora Jueha kako ulazi u vebaonicu, prepoznavi ga po krutom i odsenom koraku, Pol je ostao opruen na stolu za vebanje, sa licem okrenutim nadole, u poloaju u kome ga je maserka ostavila. Oseao se veoma prijatno i oputeno posle treninga sa Gurnijem Halekom. "Izgleda mi odmorno", ree Jueh svojim tihim, piskutavim glasom. Pol podie glavu, ugleda ovekovu krutu priliku na nekoliko koraka od sebe i podrobno je osmotri: naborana crna odea, etvrtasta glava sa jarkocrvenim usnama i povijenim briima, dijamantski istetovirani znak carske uslovljenosti na elu, duga crna kosa uhvaena u srebrni prsten Suk kole na levom ramenu. "Bie ti milo da uje da danas nemamo vremena za redovnu nastavu", ree Jueh. "Tvoj otac e nam se uskoro pridruiti." Pol se podie. "Meutim, predvideo sam da za vreme putovanja na Arakis vidi jednu filmsku knjigu, kao i da odrimo nekoliko asova." "Oh!" Pol poe da se oblai. Uzbudila ga je pomisao da e mu uskoro doi otac. Bili su premalo zajedno od carevog nareenja da preuzmu Arakis. Jueh krenu prema stolu oblika slova 'L', razmiljajui: Kako je deak sazreo ovih poslednjih nekoliko meseci. Ba teta. Kako je sve to tuno. Ali, onda se priseti. Ne smem biti neodluan. Sve ovo inim da bih zatitio moju Vanu od Harkonenovih zveri. Pol mu se pridrui kod stola, zakopavajui sako. "ta emo uiti tokom putovanja?" "Ah-h-h-h, povrinske oblike ivota na Arakisu. Izgleda da je planeta bila gostoljubiva prema odreenim vrstama kopnenog ivota, premda mi nije jasno kako je do toga moglo doi. Moram da potraim planetnog ekologa... izvesnog doktora Hajnesa... im budemo stigli i da mu ponudim moju pomo u istraivanju ovog problema." Dok je govorio, Jueh je istovremeno pomislio: ta to priam? Ispadam licemer ak i prema samom sebi. "Da li e biti rei i o Slobodnjacima?" upita Pol. "Slobodnjacima?" Jueh zadobova prstima po stolu, a kad vide da je Pol primetio ovu nervoznu kretnju, brzo povue ruku. "Ispriaj mi neto o celokupnoj populaciji Arakisa", zatrai Pol.

"Pa, tu ovako stoje stvari", ree Jueh. "Postoji opta podela na dve grupe ljudi: prvu sainjavaju Slobodnjaci, a drugu itelji grebena, sinka i pana. Kako ujem, meu njima dolazi do izvesnog meanja. ene iz sela pana i sinka esto se udaju za Slobodnjake, a do ovakvih veza dolazi po mukoj liniji. Oni imaju jednu izreku koja kae: 'Uglaenost dolazi iz gradova, mudrost iz pustinje.'" "Ima li njihove slike?" "Gledau da ti ih dobavim. Najizrazitija odlika Slobodnjaka jesu njihove oi: potpuno plave, odnosno sasvim liene beonjaa." "Neka mutacija?" "Ne, to je u vezi sa zasienou krvi melanom." "Slobodnjaci su sigurno hrabar narod kada ive na rubu pustinje." "U svakom pogledu", ree Jueh. "Oni ispevavaju poeme svojim noevima. ene su im podjednako estoke kao i mukarci. ak su i deca Slobodnjaka divlja i opasna. Nee ti biti doputeno da se mea sa njima." Pol se zagleda u Jueha, otkrivi u ovih nekoliko optih crta o Slobodnjacima snagu vrednu svake panje. Kakav bi saveznik oni bili! "A crvi?" upita Pol. "ta?" "Voleo bih da saznam neto vie o peanim crvima." "Ah, to; svakako. Imam filmsku knjigu o jednom malom primerku, dugakom samo sto deset metara i prenika dvadeset dva metra. Snimljen je na krajnjem severu. Pouzdani svedoci videli su crve due od etiri stotine metara, a ima razloga za verovanje da postoje jo vei." Pol spusti pogled na kupastu projekcionu kartu severne hemisfere Arakisa, koja je bila rasprostrta po stolu. "Pustinjski pojas i juna polarna podruja oznaeni su kao nenaseljivi. Je li to zbog crva?" "Da, ali i zbog oluja." "Ali svako mesto se, kao to znate, moe uiniti pogodnim za ivot." "Ako je to ekonomski opravdano", uzvrati Jueh. "Opasnosti Arakisa su mnogobrojne i skupe." On pogladi svoje povijene brie. "Otac ti uskoro dolazi. Pre no to krenem, imam jedan dar za tebe, neto na ta sam naiao prilikom pakovanja." Stavio je jedan predmet na sto izmeu njih - crn, duguljast, ne vei od vrha Polovog palca. Pol ga pogleda. Jueh odmah primeti da deak nije nepromiljeno posegao da uzme stvar. Kako je oprezan, pomisli. "To je veoma stara Oranjska Katolika Biblija napravljena za svemirske putnike. Nije posredi filmska knjiga, ve takva koja je tampana na vlaknastoj hartiji. Poseduje vlastiti uveliava, kao i sistem za elektrostatiki naboj." On je uze i pokaza Polu kako se rukuje njome. "Knjigu dri zatvorenom naboj koji deluje na korice zakaene federskim sistemom. Pritisne li na ivicu... ovde... stranice koje si izabrao meusobno se odbijaju i knjiga se otvara." "Tako je mala." "Da, ali ima hiljadu osam stotina stranica. Ako ponovo pritisne na ivicu... ovako... naboj ti okree stranicu za stranicom kako ih bude proitavao. Mora dobro paziti da nikada prstima ne dodirne stranice, poto su one odve tanane." On zaklopi knjiicu i prui je Polu. "Probaj sad ti." Posmatrajui Pola kako podeava ureaj za listanje knjige, Jueh pomisli: Spasavam vlastitu savest. Nudim mu religijsko izbavljenje pre nego to u da ga izdam. Sada se mogu uteiti milju da je on otiao tamo gde ja neu moi. "Ovo mora da je napravljeno pre filmskih knjiga", ree Pol. "Da, knjiica je veoma stara. Neka ona ostane naa tajna, a? Roditelji bi mogli da kau da je ovo odve dragocen dar za jednog deaka." A majka bi mu se sigurno zapitala o mojim pobudama, pomisli Jueh. "Pa..." Pol zatvori knjiicu i zadra je na dlanu. "Ako je stvarno toliko dragocena..." "Budi popustljiv prema prohtevu jednog starca", ree Jueh. "Ja sam je dobio kada sam bio sasvim mlad." U svesti mu istovremeno zastruja: Moram da mu zagolicam i um, a ne samo

pohlepnost. "Otvori je na Kalimi 467 - gde se kae: 'Iz vode je sav ivot poeo.' Na ivici korice nalazi se mali zarez koji oznaava mesto." Pol opipa prstom koricu, oseti pod njim dva zareza, od kojih je jedan bio plii. On ga blago pritisnu i knjiica mu se otvori na dlanu, a uveliava skliznu na svoje mesto. "Proitaj naglas", ree Jueh. Pol ovlai usne jezikom i poe da ita: "'Pomisli o tome da gluv ne moe uti. Ko onda od nas moe rei da nije gluv? Zar nije mogue da nam nedostaju ula kojima bismo mogli videti i uti druge svetove svuda oko nas? Ko zna ta nas sve okruuje to ne moemo'..." "Stani!" prekide ga Jueh. Pol prestade da ita i pogleda ga. Jueh zaklopi oi, nastojei da povrati pribranost. Kakva li je nastranost izazvala da se knjiica otvori na omiljenom pasusu moje Vane? On otvori oi i ugleda kako ga Pol netremice posmatra. "Izvini", ree Jueh. "Bio je to... omiljen odlomak... moje pokojne ene. Nisam hteo da taj proita. Probudio je u meni seanja koja su... bolna." "Postoje dva zareza", ree Pol. Naravno, pomisli Jueh. Vana je obeleila svoj pasus. Njegovi prsti su osetljiviji od mojih i nali su njenu oznaku. Posredi je puki sluaj, nita vie. "Knjiga e ti sigurno biti zanimljiva", ree Jueh. "Ona obiluje istorijskim istinama, ba kao i valjanom etikom filozofijom." Pol pogleda knjiicu koja mu je stajala na dlanu: izgledala je neverovatno siuna. No, uprkos tome, sadrala je tajnu... neto se zbilo dok je itao iz nje - neto to mu je prizvalo iz seanja pomisao o vrakoj svrhovitosti. "Otac treba da ti stigne svaki as", ree Jueh. "Skloni sada negde knjigu i itaj je u trenucima dokolice." Pol dodirnu ivicu korica na nain koji mu je Jueh pokazao i knjiica se zaklopi. On je stavi u tuniku. Istog trenutka, Jueh se sluajno nakaljao i u Polu se iznenada javi strah da e mu je zatraiti natrag. "Zahvaljujem ti na poklonu, doktore Jueh", ree Pol, obrativi mu se formalno. "Bie to naa tajna. Ako postoji neki dar ili usluga kojom bih mogao da ti uzvratim, molim