brem stoker - gospa s pokrovom.pdf

7/25/2019 brem stoker - gospa s pokrovom.pdf

1/349


2/349


3/349

Naslov originala

Bram Stoker

The Lady of the Shroud


4/349

Izvod iz okultistikog dnevnika

januar 1907. godine

udna pria nam stie sa Jadrana. U noi devetogjanuara, na Viktorini, brodu italijanske parobrodskekompanije, koji je prolazio pored rta poznatog kao Ivanovokoplje, nealeko od obale Zemlje Plavih Planina, osmatra

je skrenuo panju kapetanu, na omaleni svetlei objekatnadomak obale. Za brodove koji su ili na jug uobiajenoje bilo da, kada je dobro vreme, plove blizu Ivanovogkoplja, jer je voda na tom mestu bila duboka, bez jakihstruja i podvodnih stena. Zaista, do pre par godina, lokalnibrodovi su najee plovili toliko blizu obale da su izLojda*(Jedno od najstarijih i najpoznatijih osiguravajuih drutava,osnovano 1744. Godine prvenstveno kao osiguravajue drutvo koje se

bavilo osiguranjem brodova i pomorske trgovine. ) poslaliupozorenje da bilo kakva nesrea pod tim okolnostimanee biti pnznata i svrstana u redovne polise rizikaplovidbe. Kapetan Mirolani je bio jedan od onih koji jeinsistirao na dranju odstojanja od pomenutog mesta,meutim, kako su mu skrenuli panju na postojeeokolnosti, zakljuio je da bi bilo dobro da ih ispita jer je

postojala verovatnoa da je u pitanju neka vrsta nesree.Shodno tome, naredio je da se brod uspori, i paljivo jekrenuo ka obali. Na komandnom mostu su mu se


5/349

pridruila dvojica njegovih oficira, gospoda Falamano iDestilja, kao i gospodin Piter Kofild, jedan od putnika, ijisu izvetaji o spiritualnim fenomenima sa udaljenih mestadobro poznati itaocima Okultistikih dnevnika. On je

napisao i izvetaj o udnovatim dogaajima koji slede, apotvruju ga potpisi kapetana Mirolanija i pomenutegospode.

... Bilo je jedanaest minuta pre ponoi, u subotu,devetog januara 1907, kada sam ugledao udan prizornadomak obale Zemlje Plavih Planina, kod mesta poznatogkao Ivanovo koplje. No je bila lepa, i stajao sam napramcu broda, gde mi nita nije ometalo pogled. Nalazili

smo se nedaleko od Ivanovog koplja, i ili smo od severnogka junom kraju zaliva kroz koji se prostirao. KapetanMirolani, zapovednik, veoma je oprezan pomorac i u svojimplovidbama iroko zaobilazi zaliv na koji Lojd upozorava.Meutim, kada je na meseini uoio, prilino udaljenu,sitnu, belu figuru ene, koju neka nepoznata struja nosi umalom amcu na ijem se pramcu nalazila slaba svetiljka

(koja je mene podseala na mrtvaku sveu*(Corpse candle(engl.) poznata i kao will o the wisp tradicionalni naziv zautvarnu svetlost koja se ponekad moe videti oko sumraka umovarama, barutinama i ritovima. Prema predanju podsea na

treperavu lampu ija svetlost nestaje kako joj se prilazi.), pomislio jeda je u pitanju osoba u nevolji i poeo je paljivo da sekree ka njoj. Sa njim na mostu nalazila su se dva oficira,gospoda Falamano i Destilja. Sva trojica su, kao i ja, videli

istu stvar. Ostatak posade i putnika nalazio se upotpalublju. Kako smo se pribliavali amcu, uoio sampravu prirou ove pojave, mada je pomorci nisu bili svesnisve do samoga kraja. To uopte nije bilo udno, poto nikood njih nije imao susreta i iskustava sa okultnim stvarima,dok sam ja preko trideset godina partao svetom i dodetalja prouavao tu materiju i izuavao spiritualnefenomene. Po kretnjama oficira shvatio sam da nisu uoiliono to je meni bilo jasno, a ja nisam eleo da ih uputimkako ne bi okrenuli plovilo pre nego to joj priemo


6/349

dovoljno blizu da je paljivije osmotrim. Sve je ispalo onakokao sam eleo, ili priblino tako. Poto sam se nalazio napramcu, imao sam bolji pregled od onih koji su hili namostu. Odmah sam uoio da je amac, koji se od poetka

doimao udnog oblika, zapravo koveg i da je ena kojastoji u njemu umotana u pokrov. Bila nam je okrenutaleima i oigledno nije ula da joj prilazimo. Kretali smo sejako polako, motori su radili gotovo neujno, a naakobilica jedva da je talasala dok je sekla vodu. Iznenada sesa mosta zauo mahnit uzvik, Italijani se svakako lakouzbuuju, a potom su otre komande date krmanou, dokse signalna zvonjava kotlarnici jasno ula. U trenutku,

tako se bar inilo, brod se okrenuo u desnu stranu, ipunom parom jurnuo napred. Pre nego to smo moglishvatiti ta se deava, prikaza se gubila u daljini.Poslednja stvar koju sam ugledao bio bljesak bledog lica satamnim, plamteim oima, dok je prilika nestajala ukovegu poput magle ili dima na vetru.


7/349

KNJIGA PRVA TESTAMENT RODERA MELTONA


8/349

ITANJE TESTAMENTA RODERA MELTONA I SVETO JE USLEDILO POSLE TOGA

Zaipis koji je nainio Ernest Roder Halbard Melton,student zakona Unutranjeg hrama, najstariji sin ErnestaHalbarda Meltona, koji je bio sin Ernesta Meltona, koji je biostariji brat pomenutog Rodera Meltona i njegov naslednik.

Smatram da je korisno, ili ak moda neophodno davam predstavim sve one koji imaju veze sa testamentom

Rodera Meltona, brata mog dede po ocu.U tom smislu, dopustite mi da vam predstavimraznolike lanove njegove porodice, i da objasnim neka odnjihovih zanimanja i neke od naina ponaanja.

Moj otac Ernest Halbard Melton bio je jedini sinErnesta Meltona, najstarijeg sina ser Defrija HalbardaMeltona od Hamkrofta, iz okruga Salop, koji je bio sudija ijedno vreme erif. Ser Defri, moj pradeda, nasledio je

malo imanje od svog oca Rodera Meltona. Uzgred, unjegovo vreme, nae prezime je bilo Milton, ali ga je mojpradeda promenio u sadanju verziju, poto je biopraktian ovek, koji se nije povodio za oseanjima, nijeeleo da nas javnost mea sa drugima, koji pripadajuporodici izvesne radikaine osobe po prezimenu Milton*(Don Milton (16081674) engleski pesnik, polemiar i zvaninik uvreme Kromvela, smatran najveim engleskim pesnikom posle ekspira, najpoznatiji po svojim religioznim epovima Izgubljeni raj i Raj ponovo

naen.), koja je pisala pesme i bila neka vrsta zvaninika zavreme Kromvela*(Oliver Kromvel (15991658) engleski vojskovoai politiar koji je na kratko zbacio monarhiju i uspostavio republikanski

Komonvelt kojim je upravljao kao lord Zatitnik.), dok smo mi, sadruge strane, pripadali konzervativcima. Isti praktini duhkoji ga je naveo da promeni prezime, usmerio ga je i na

bavljenje trgovinom. Tako da je, ve u ranoj mladosti,postao tavilac i koar. U tu svrhu je iskoristio potoke,jezerca i hrastove ume na svom imanju Torabi u Safolku.


9/349

Razvio je jako uspean posao i stekao je znatno bogatstvo,od kojeg je deo iskoristio da kupi imanje ropir, koje jepotom zavetao i iji sam ja naslednik.

Ser Defri je pored mog dede imao jo tri sina i erku,

koja se rodila dvadeset godina posle najmlaeg od roenebrae. Sinovi su mu bili Defri, koji je umro bez potomaka,jer je poginuo u indijskoj pobuni u Mirutu*(Grad u regiji UtarPrade poznat po prvoj pobuni protiv engleske okupacije u Indiji (1857.

godine), koja je poznata kao Prvi rat za nezavisnost.), gde je, iako jebio civil, uzeo ma u ruke kako bi se borio za sopstveniivot, Roder (iji ivot u vam uskoro ispriati) i Don, kojije bio najmlai i koji je kao i Defri umro ne oenivi se.

Od petolane porodice ser Defrija, dakle, samo troje trebauzeti u obzir: mog dedu, koji je imao troje dece od kojih sudvoje, sin i erka, umrli jo dok su bili deca, tako da supreostali samo: moj otac, Roder i Pejens. Pejens jeroena 1858, udala se za Irca koji se prezivao Seleder, toje bio uobiajeni nain na koji se zapravo izgovaraloprezime Sent Leder ili kako to oni piu Sveti Leder*(SentLeodegar ili Leder 615679, biskup Atuna, umro na mukama ikanonizovan od strane rimokatolie crkve. Prezime je postalo veomapopularno sa normanskim osvajanjem Engleske pa se od VIII vekabelei nekoliko istaknutih linosti koje su nosile to prezime, a do XIXvekajavlja se pregrt poznatih ljudi sa tim prezimenom, izmeu ostalog,

nekolicina lordova, guvernera i visokih zvaninika.), koje su potonjegeneracije poele da koriste u svojem najstarijem izvornomobliku. On je bio lakomislen i smeo ovek, kapetankopljanika, kojem nije nedostajalo hrabrosti. Odlikovan jeViktorijinim krstom*( Najavie odlikovanje za hrabrost, koje sedodeljivalo pripanicima vojske na teritorijama Komonvelta i bivih

britanskih teritorija.) za podvige u biei kod Amoafula za vremeAanti*( Aanti ratovi (18241901) voeni su na teritoriji dananjeGane, izmeu engleskih okupacionih snaga i lokalnih plemena, iji sulideri nosili titulu Aantena pa su ih Britanci nazivali Aanti. Bitka kodAmoafula prestavlja prvu u serijj petodnevnih bitaka, koja se oigralau toku treeg Aanti rata (18731874), koji se zavrio zauzimanjem

prestonice Aantija Kumase..) pohoda. Plaim se da mu jenedostajalo ozbiljnosti i jasnog ivotnog cilja, to moj otac


10/349

navodi kao glavne karakteristike nae porodice. Brzo jespiskao gotovo celo svoje neveliko naslee, te bi, da jepoiveo i da nije bilo malog bogatstva moje baba-tetke,verovatno, umro u bedi. Kaem verovatno, ali ne i zapravo,

jer Meltoni, koji su veoma ponosni, ne bi tolerisali ubogugranu porodice. Moram da kaem da niko od nas nemavisoko miljenje o toj strani familije.

Na sreu, moja baba-tetka Pejens je imala samojedno dete, a prerana smrt kapetana Sent Ledera kakoja volim da ga zovem - postarala se da ih ne bude vie. Nijese ponovo udavala, mada je moja baba nekoliko putapokuavala da joj ugovori drugi brak. Bila je, kako mi je

reeno, kruta i ohola osoba koja nije htela da se povinujepredlozima starijih. Njeno jedino dete je bio sin, koji jepovukao vie na oevu stranu porodice nego na nau. Onje bio lentina i skitnica, veito se tukao u koli i uvek jehteo da izvodi najlue poduhvate. Moj otac, koji je bioglava porodice i koji je od njega stariji osamnaest godina,vie puta ga je korio i savetovao, ali su njegova oholost i

manjkavost duha bili toliki da je na kraju digao ruke.Zaista sam, u nekoliko navrata, uo svog oca kako govorida mu je, ak, pretio smru. Niko, pa ni moj otac, nijeimao dobrog uticaja na njega, jedino njegova majka, koja jebila iz nae porodice i ena koja je ivela sa njima, kaoneka vrsta guvernante; ,,tetka kako ju je on zvao.Situacija je bila sledea: kapetan Sent Leder je imaomlaeg brata, koji se jako mlad nesmotreno oenioizvesnom kotlanankom. Nisu imali nikakvih sredstavaza ivot osim onoga to im je nesmotreni kopljanik, koji isam jedva daje imao ta, davao, a ona je bila ,,jalova, toje, ako dobro shvatam, pomalo nedelikatan izraz kojimkoti vole da nazivaju nedostatak sree. Meutim, ona jevodila poreklo iz stare i poznate porodice, ije je bogatstvoisparilo - da upotrebim uobiajeni izraz, koji se teko moe

upotrebiti za porodicu ili osobu koja jedva da je imalaikakvo bogatstvo za isparavanje! Recimo da su MekKelpijevi, to je bilo devojako prezime gospoe Sent


11/349

Leder, bili na dobrom glasu kada je vojevanje u pitanju.Bilo bi previe poniavajue da se poveemo sa takvomporodicom, koja je siromana i bez korena, makar idalekim vezama. Smatram da samo ratovanje ne ini

porodicu. Vojnici nisu sve i svja, mada oni misle da jesu. Usopstvenoj porodici smo imali lanove koji su se borili,mada nisam uo ni za jednog koji je to radio zato to je tohteo.Gospoa Sent Leder je imala sestru, na sreu, u tojporodici je bilo samo dvoje dece, inae bi svi morali dabudu izdravani od strane moje porodice.

Gospodin Sent Leder, koji je bio nii oficir, poginuo jekod Maivanda*( Jedna od glavnih bitaka drugog Anglo-Afganistanskog rata, koja se odigrala 1880. godine, i jedna od retkihpobeda azijskih snaga protiv neke od sila Zapada.), ostaviviudovicu na prosjakom tapu. Na sreu, ona je preminula njena sestra je proirila glas da je preminula od oka ituge pre nego to se rodilo dete koje je nosila. To se svedeavalo dokje moj roak, ili, dabudem precizan, jednokoleno udaljen roak moga oca, bio jo veoma mali.

Njegova majka je onda pozvala enu svoga devera da ivisa njima. Prosjaci nisu u poziciji da biraju, tako da se onastarala o odgajanju mladog Sent Ledera.

Seam se da mi je otac jednom dao zlatnik kada samnainio duhovitu opasku na njen raun. Tada sam biodeak, ne stariji od trinaest godina, kada mi je otac priaoo porodici Sent Leder. Naravno, mi sa njima nismo imalinikakvih kontakata od smrti kapetana Sent Ledera,

krugovi kojima smo mi pripadali nisu marili za siromaneroake. Otac mi je objanjavao istorijat gospoice MekKelpi. Ona mora da je bil'a neka vrsta guvernante jer mu jejednom prilikom gospoa Sent Leder rekla da se gospocaMek Kelpi stara o obrazovanju njenog sina.

Onda, oe. rekoh, ako se stara o obrazovanjudeteta trebalo bi da je zovu gospoica Mek Skelpi!*(lgra reiKelpie-Skelpie Skelpie stari kotski izraz za ensko mutranje igrdnju, grub prevod bi bio njitalica, osoba koja non-stop drobi i

narie.)


12/349

Majka mog jedno koleno udaljenog rodaka Rupertaumrla je kada je imao dvanaest godina, tako da je tugovaovie od godinu dana. Gospoica Mek Kelpi je svejednonastavila da ivi sa njim. ik da je vidite da od ega

odustane! Takva vrsta ljudi ne odlazi sve dok ima za ta dase ogrebe! Moj otac, glava porodice, bio je jedan odizvrilaca, drugi je bio njegov ujak Roder, brat zavetaoca.Trei je bio general Mek Kelpi, osiromaeni kotski velikakoji je posedovao dosta bezvredne zemlje u okolini Krumau okrugu Ros. Seam se da mi je otac jednom prilikom daonovu novanicu od deset funti, kada sam ga prekinuo dokmi je priao o nesrenoj bezbrinosti mladog Sent Ledera,

rekavi mu da grei kada je u pitanju ta zemlja. Rekaosam mu da sam uo da imanje Mek Kelpijevih jako dobroraa jednu stvar, a kada me je upitao: ,,ta?, odgovoriosam : ,,Hipoteke!. Znao sam da je moj otac nedavnootkupio veu koliinu njih po ,,razbojnikim cenama, tobi rekao moj prijatelj iz ikaga, kojeg sam upoznao nakoledu. Kada sam ocu izneo svoje protivljenje i upitao ga

zato ih je u opte kupovao kad je na taj nain umanjivaovrednost imovine koje u naslediti, dao mi je odgovor ijuu dalekovidost jako dugo pamtiti.

,,To sam uinio da bih smelog generala drao u aciukoliko ikad pone da pravi probleme. A, ako doe donajgoreg, Krum je dobra zemlja za jelene i jarebice!

Moj otac je bio veoma dalekovid ovek!Kada bi moj roak (u nastavku ovog zapisa u ga zvati

roak da onima koji ovo itaju ne bih delovao kao zlaosoba, koja se sprda sa Rupertom Sent Lederom injegovom zanemraljivom pozicijom tako to stalno istiemkoliko je njegova grana porodice udaljena od moje) RupertSent Leder eleo da preduzme neke idiotske finansijskepoduhvate, dolazio bi mom ocu na nae imanje Hamkroft,u neprilino doba, bez dozvole, nemajui ak ni osnovne

utivosti da se prvo najavi. Bio sam deki od est godinau to vreme, ali jako dobro pamtim njegovu zlokobnupojavu. Bio je sav pranjav i odrpan. Kada ga je moj otac


13/349

ugledao, bio sam u radnoj sobi zajedno sa njim, uasnutoje uzviknuo:

Dragi boe!Jo vie ga je zaprepastiio kada je na pozdrav moje

majke osorno odgovorio da je putovao treom klasom.Naravno, svi lanovi nae porodice putovali su prvomklasom, a ak su i nae sluge putovale drugom. Moj otac jezaista pobesneo kada je ustanovio da je ovaj sa stanicestigao peke. B a b a c b a l k a n d o w n l o a d.c o m

Sjajna predstava za moje rentijere i trgovce! Da videmog, mog roaka, koliko god dalek bio, kako tabana kaoskitnica putem do mog imanja! Zato, put je dugaak

samo dve milje i frtalj! Nije ni udo to si prljav ibezobrazan!

Rupert se zaista ne mogu ga na ovom mestunazivati roakom - jako drsko odnosio prema mom ocu.

Hodao sam, gospodine, zato to nisam imao novaca,ali Vas uveravam da nisam imao nameru da budembezobrazan. Doao sam samo zato jer sam hteo da

zatraim Va savet i pomo, ne zato to ste vana osoba izato to imate dugaak prilazni put, to sam nauio nasopstvenu tetu, ve jednostavno zato to ste jedan odmojih izvrilaca.

Vaih izvrilaca, gospodiniu! Ree moj otac,prekidajui ga: Vaih izvrilaca?!

Molim da mi oprostite na greci, gospodine, reeprilino tiho. Mislio sam jedan od izvrilaca testamentamoje drage majke.

,,A ta, ako smem da pitam, ree otac, elite, usmislu saveta, od jednog od izvrilaca testamenta Vaedrage majke?

Rupert je jako pocrveneo i bio je na ivici da kae netobezobrazno, znao sam to po izrazu njegovog lica, ali seobuzdao i nastavio u istom blagom maniru.

elim Va savet, gospodine, po pitanju najboljegnaina da uradim neto to sam namerio, poto sammaloletan i ne mogu to sam, te se stoga to mora uiniti


14/349

posredstvom izvrioca testamenta moje majke.,,A pomo koju elite, bila bi? Upitao je moj otac.eleo bih, gospodine, da svojoj tetki Denet, dam...Moj otac ga je prekinuo upitavi ga, oigledno setivi

se moje ale:Gospoici Mek Skelpi?"Rupert je pocrveneo jo vie, a ja sam se okrenuo jer

nisam ba eleo da me vidi kako se smejem. Nastavio jetiho:

Mek Kelpi, gospodine! Gospoica Denet Mek Kelpi,moja tetka, koja je uvek bila dobra prema meni i koju jemoja majka volela elim da joj dam novac koji mi je moja

draga majka ostavila. Otac je bez sumnje eleo da smiristrasti, jer su se Rupertove oi presijavale od suza, kojesamo to nisu potekle, pa mu se posle kratke pauzeobratio uzbueno, za ta sam znao da je pretvaranje.

Zar si tako brzo zaboravio svoju dragu majku,Ruperte, pa eli da proerda poslednji poklon koji ti jeostavila?

Rupert, koji je sedeo, skoio je na noge i stisnutihpesnica stao nasuprot mom ocu. Sada je bio jako bled, apogled mu je bio toliko gnevan da sam pomislio danamerava da naudi mom ocu. Progovorio je dubokim ijakim glasom, koji kao da nije bio njegov.

,,Gospodne! Zareao je. Pretpostavljam da bih, dasam pisac, to hvala bogu nisam jer nemam potrebe da sebavim prostim poslovima, to opisao kao ,,urliknuo.Urliknuo" je re dua od ,,zareao i, naravno, donela bimi peni vie, poto pisce plaaju po duini reda. Otac jetakoe ubledeo, ali je stajao mirno. Rupert ga je netremiceposmatrao oko pola minute, mada je tada delovalo mnogovie, iznenada se nasmeio i seo, nastavivi:

Izvinite, ali naravno da Vi ne razumete takve stvari.Potom je nastavio sa priom pre nego to je otac imao

prilike da kae bilo ta.,,Da se vratimo na posao. Poto mi se ini da me nerazumete, dozvolit mi da Vam pojasnim: ja to elim da


15/349

uradim jer ne zaboravljam. Pamtim elju drage majke datetku Denet uini srenom, i ja eiim da ispunim ono toje moja majka elela.

TetkuDenet? Ree otac, osmehujui se podrugljivo

na njegovu neukost. Ona nije tvoja tetka. ak i njenasestra, koja je bila udata za tvog teu ti je samo tetka pobranoj vezi, a ne rod.

Nisam mogao da se otmem utisku da je Rupert eleoda bude neuljudan prema mome ocu, mada mu se utivoobraao. Izbacio bih ga naglavake da sam bio vei odnjega kao to je on od mene, meutim, bio je vrlo krupanza svoj uzrast, dok sam ja bio prilino mrav. Majka esto

govori da je mravost pravo nasleeno roenjem.Moja tetka Denet, gospodine, mi je tetka po ljubavi

koju gajim prema njoj. Naklonost je beznaajna re uporeenju sa odanou koju nam je pruila. Ali, mislim dane bi trebalo da Vas optereujem takvim stvarima. Mislimda Vas se porodini odnosi sa strane porodinog stablakojoj pripadam ne dotiu. Ja sam Sent Leder! Otac je

delovao prilino zateeno. Dugo je sedeo ne miui se, azatim je progovorio.,,Pa, gospodine Sent Leder, razmisliu izvesno vreme

o Vaem pitanju i saoptiu Vam odgovor odmah potodonesem odluku. U meuvremenu; da li elite da pojedeteneto? Rekao bih da ste krenuli vrlo rano i da niste nitadorukovali?

Rupert se nasmeio i prilino iskreno odgovorio.,,To je istina, gospodine. Nisam jeo nita od jueranje

veere i prilino sam gladan.Otac je pozvonio i kada je posluitelj uao naloio mu

je da pozove kuepaziteljku. Kada je dola, otac joj ree:Gospoo Martindejl, odvedite ovog deaka u Vau

sobu i dajte mu neto da dorukuje.Rupert je stajao nepomino nekoliko trenutaka. Lice,

koje je do tada bilo bledo, zajapurilo se. Potom se nakloniomom ocu, okrenuo se i poao za gospoom Martindejl,koja je izala iz prostorije.


16/349

Skoro sat vremena kasnije, otac je poslao slugu da gapozove u radnu sobu. Moja majka je takoe bila tu kao ija. Posle nekog vremena, sluga se vratio i rekao:

Gospodine, gospoa Martindejl bi, uz duno

potovanje, elela da zna da li moe da porazgovara saVama.Pre nego to je otac uspeo da odgovori, majka je slugi

naloila da je dovede. Mora da je kuepaziteljka bila blizu ta vrsta se uvek muva oko kljuaonica jer je odmahula u prostoriju. Kada je ula, stala je blizu vrata,ubledela i poklonila se. Otac ree:

Dakle?

Mislila sam, gospodine i gospoo, da je bolje da samadoem i ispriam Vam ta se desilo sa gospodinom SentLederom. Dola bih smesta, ali sam se plaila da Vasuznemirim.

,,Pa?Otac je bio jako strog prema slugama. Kada ja budem

glava porodice, svi e oni ciati pod mojom petom. Tako se

od posluge dobija prava odanost!Ako mi dozvoljavate, gospodine, odvela sam mladoggospodina u svoju sobu i poruila lep doruak za njega,poto sam videla da je izgladneo; tako narastao mladi itako visok! Ubrzo je stigao sjajan doruak! Od njegovogmirisa sam i sama ogladnela. Tu je bilo jaja, prene unkei grilovanih bubrega, kafe, tosta, butera, dimljene ribe...

Dosta sa menijem, ree majka. Nastavi dalje!Kada je sve bilo postavljeno i kada je posluiteljka

izala, prinela sam stolicu i rekla mu: Gospodine, vadoruak je spreman! Ustao je i rekao: Hvala, gospoo,veoma ste ljubazni! Udelio mi je jako lep naklon kao dasam prava dama, gospoo!

,,Nastavi, ree majka.Tada je, gospodine, rekao: Dovienja i hvala Vam,

odmahnuo rukom i potom uzeo svoju kapu. Ali zar neetenita dorukovati, gospodine?, rekoh mu. Ne, hvala Vam,gospoo, odvratio mi je, ne mogu da jedem ovde... Mislim,


17/349

u ovoj kui! Izgledao je tako usamljeno da sam osetilakako mi se srce cepa i krenula sam da ga pitam mogu lijo ta da uradim za njega. Molim te, reci mi, dragi moj,upitah ga. Ja sam stara, a Vi ste, gospodine, jo deak,

mada ete dobar ovek postati, kao Va dragi, predivniotac, kojeg jako dobro pamtim, i neni poput Vae jadnedrage majkeJako ste ljubazni, odvratio je i kada je torekao, uhvatila sam ga i poljubila mu ruku, jer pamtimdobro njegovu jadnu, dragu majku, koja je, eto, ve godinudana mrtva. Kada sam mu poljubila ruku, on je okrenuoglavu, a ja sam ga uhvatila za ramena i okrenula ka sebi.On je jo momi, gospoo, mada je tako krupan, i

ugledala sam suze kako mu se slivaju niz obraze. Tadasam mu poloila glavu na svoje grudi, kao to znate imalasam decu, gospoo, ali sva su davno otila na onaj svet.Rado je privio glavu i plakao neko vreme. Potom seuspravio, a ja sam s potovanjem stala pored njega.Prenesite gospodinu Meltonu, ree, da ga neu viezamarati izvriteljskim poslom. Ali zato mu to ne kaete

sami, gospodine, kada ga vidite?, rekoh mu. Neu gavideti ponovo, odgovorio je, odmah se vraam nazad!Znala sam, gospoo, da nije nita dorukovao, mada je biogladan, i da e peaiti natrag, kao to je i doao pa samga upitala: Molim Vas da ovo ne shvatite kao previeslobodno sa moje strane, ali da li mogu da uinim bilo takako bih Vam olakala put? Da li imate dovoljno novca,gospodine? Ako nernate, mogu li da Vam dam ili pozajmimneto? Bie mi jako drago ako mi to dozvolite. Da, reepnlino iskreno, ako biste nn pozajmili iling, potonovaca vie nemam, neu Vam to zaboraviti. Dok jeprimao kovanicu, rekao mi je: Vratiu Vam iznos, alinikada neu moi da Vam vratim dobrotu koju stepokazali. Uzeo je iling, nije hteo da uzme ni peni vie, apotom se pozdravio sa mnom. Kada je stigao do vrata,

okrenuo se i vratio do mene, zagrlivi me kao pravi deak irekao: Hiljadu Vam puta hvala, gospoo Martindejl, naVaoj dobroti, na Vaoj naklonosti, i na nainu na koji ste


18/349


19/349

Dozvolite mi da vam kaem da je otputenakuepaziteljka sutradan dobila posao kod grofice odSalopa. Moda bi trebalo da vam objasnim da je grof odSalopa, K.G, koji je porunik okruga, ljubomoran na oevu

poziciju i njegov rastui uticaj. Otac e sigurno uestvovatina sledeim izborima kao kandidat konzervativaca i gotovoje sigurno da e uskoro postati baronet*( Baronet je jedinavrsta nasledne titule koja se odeljuje graanima, ali ne spada u

plemike, via je od titule viteza, ali ispod svih ostalih plemikih.)

Pismo general-majora ser Kolina Aleksandra Mek

Kelpija, VC*( Skraenica za junu Englesku.), KCB*(KCB jeskraenica za titulu Knight commander of Bath, koja se dodeljuje viimpripadnicima vojske, lanovima ovog, etvrtog po vanosti vitekog reda

u Engleskoj ) od Kruma, okrug Ros, NB*(Skraenica za severnuBritaniju kako se istorijski oznaavalo podruje kotske),RupertuSent Lederu, Esq*(Esquire vrsta socijalne titule koja seupotrebljava za sinove i potomke plemia ili drugih dostojanstvenika koji

nemaju sopstvenih titula), Njulend Park br 14, Dalvi, London,

SE*(Skraenica za junu Englesku.)

4. jul 1892.

Moje drago kume,

Zaista mi je ao to ne mogu izai u susret tvomzahtevu i elji da se gospoici Denet Mek Kelpi, prebaci

imetak koji ti je ostavila majka. elim odmah da ti kaem,da bi mi bila ast da ispunim tu elju da sam umogunosti to da uinim, i to ne zbog toga to bi korist odtoga imala moja bliska roaka. Ta mjenica, u sutini je iglavni probiem. Prihvatio sam staranje koje mi je poverilaasna dama u korist njenog jedinog sina sina ovekabesprekorne asti, i mog dragog prijatelja, iji jedinac imabogato naslee asti sa obe strane porodice, i koji e, u to

sam siguran, kroz ivot biti smatran dostojnim svojihroditelja i onih kojima su oni verovali. Uverie se, siguran


20/349


21/349

l.jul1892.Dragi moj sestriu,Primio sam tvoje pismo od tridesetog. Paljivo sam

razmotrio navedeni zahtev, i doao sam do zakljuka da mi

dunost tvoga staratelja ne dozvoljava da uinim onakokako eli. Dozvoli da ti objasnim. Namera zavetaoca usainjavanju njenog testamenta, bila je da se sve bogatstvokoje joj je na raspolaganju iskoristi kako bi se tebiobezbedila dobrobit, koju e godinji prihodi donositi. U tusvrhu, i kako bi se osigurala od rasipnitva inepromiljenosti, ili moda od dareljivosti, koja bi temogla osiromaiti i tako onemoguiti njene blagonaklonenamere po pitanju tvog obrazovanja, utehe i buduegdobra, nije poioila imanje u tvoje ruke, to bi ti daloodreene ruke da ini kako ti je volja. Meutim, sasvimsuprotno od toga, ona je poverila korpus imetka u rukeljudi za koje je verovala da e biti dovoljno odluni i jaki daispune njen naum, uprkos obmanama ili pritiscima, kojimogu biti upotrebljeni protiv te svrhe. Njena namera je bila

da staratelji koje ona odrei koriste godinje prihode odimanja za tvoje dobro i staranje o tebi, i to samo prihode(to je jasno odreeno u testamentu), kako bi kadapostane punoletan, kapital koji je nama poveren, dospeou tvoje ruke nedirnut. Smatram svojom dunou da sepo. ovom pitanju striktno drim uputstava koja su data.Ne sumnjam da su i ostali staratelji istog stava po ovompitanju. Stoga, pod takvim okolnostima, mi staratelji nesamo da imamo jedinstvenu dunost prema zavetaocunego i jedni prema drugima po pitanju naina na koji emoizvravati tu dunost. Zato smatram da ne bi bilo saglasnoduhu testamenta i ideji koje se drimo da bilo ko od naskrene pravcem koji mu se svia jer bi naiao na otroprotivljenje ostalih staratelja. Svako od nas mora da senosi sa neprijatnim stranama ove dunosti, bez straha i

kolebanja. Ti, naravno, shvata da je vreme koje moraprotei kako bi stekao puno pravo nad svojim vlasnitvom


22/349

ogranieno. Prema oredbama testamenta, mi smo dunida ti predamo zavetanje kada napuni dvadeset jednugodinu, to je za sedam godina. Meutim, do tada, makoliko eleo da ti izaem u susret i ispunim elju, moram

se drati dunosti koju sam prihvatio. Kada to vremeprotekne, bie slobodan da ini sa svojim vlasnitvomta ti je volja, bez ikakvog protesta i komentara od stranedrugih.

Poto sam ti, najjasnije to sam mogao, izneoogranienja kojima sam sputan po pitanju korpusa tvogimetka, dozvoli mi da ti ukaem na drugi nain koji je umojoj moi i diskreciji, a putem kojeg moe ispuniti svoje

elje. Zaista, gledau da iskoristim sav svoj uticaj na ostalestaratelje, da zauzmu isti stav po pitanju tvojih elja. Mojeiniljenje je da svoje vlasnitvo moe koristiti kako godeli. Meutim, dok ga ne stekne, prema elji tvoje majke,dozvoljeno ti je samo da koristi godinje prihode. Sa naestrane, kao staratelji, duni smo da koristimo te prihode zastaranje o tebi u smislu ishrane, odevanja i kolovanja.

Sav novac koji preostane posle est meseci, u potpunosti jena tvom raspolaganju i moe ga koristiti kako god eli.Kada mi bude poslao pisano odobrenje, koje se odnosi nasve staratelje, da eli da se celokupna suma ili njen deoisplauje gospoici Denet Mek Kelpi, postarau se da takoi bude. Veruj mi, naa je dunost da se staramo o korpusuimanja i u tom smislu ne moemo initi nita to bi gamoglo ugroziti. Ipak, na nadzor tu i prestaje. Kroz naestarateljstvo moemo se baviti samo korpusom. Ukoliko nenaini neku glupost, mi moemo postupati samo pooptim uputstvima, sve dok ona ne budu opozvana. Ti jesi,i mora biti, slobodan da menja instrukcije i autorizacijeu bilo kom trenutku. Tako da se moramo rukovoditisvakim poslednjim dokumentom koji primimo od tebe. tose tie opteg principa vezanog za tvoju elju, nemam

komentara. Slobodan si da sa svojom rodbinom ini to tije volja. Razumem da ima velikodune nagone, i zaistasam uveren da je to u skladu sa eljama moje pokojne


23/349

sestre. Da je iva i da mora suditi o tvojoj nameri, ubeensam da bi se sloila. Stoga, dragi moj neae, ukoliko eli,bie mi drago da, kako zarad nje tako i zarad tebe, iz svogdepa na tvoj raun prebacim istu sumu (ovo bi hila

poverljiva stvar izmeu nas dvojce) koju eli da dagospoici Denet Mek Kelpi. Kada dobijem tvoj odgovor,znau kako da postupam po tom pitanju.

Sve najbolje i veruj mi da sam tvoj privreni ujakRoder MeltonZa Ruperta Sent Ledera, Esq

Pismo Ruperta Sent Ledera Roderu Meltonu

4. jul 1892.

Dragi moj ujae,Od srca Vam hvala na ljubaznom pismu. Potpuno

razumem, i sada uviam da nije trebalo da od Vas, kaostaratelja, traim takvu stvar. Sada jasno shvatam ta jeVaa dunost, i slaem se sa Vaim stavom po tompitanju. Uz pismo prilaem i pisma za ostale staratelje, ukojima traim da od godinjih prihoda imanja, do daljnjeg,na datu adresu, alju gospoici Denet Mek Keipicelokupan iznos koji preostane poto se, prema elji mojemajke, odbije suma koju smatrate adekvatnom za mojeizdravanje, odevanje i obrazovanje, zajedno sa sumom odjedne funte meseno, to je bio iznos koji mi je moja dragamajka oduvek davala za linu upotrebu; ,,deparac kako ga je ona zvala.

to se tie Vae jako ljubazne i velikodune ponudeda mojoj dragoj ujni Denet date sumu koju bih joj ja samdao da je u mojoj moi, najiskrenje i najdublje Vam

zahvaljujem u svoje i u ime ujne (kojoj, naravno, neuspominjati ovu injenicu, osim ako mi to posebno ne


24/349

dozvolite). Ujna Denet je jako ponosna, i ne bi prihvatilanikakvu milost. Sa mnom je naravno drugaija stvar,poto mi je od malena bila kao druga majka i ja jeneizmerno mnogo volim. Otkako je majka umrla, ona mi

je, naravno, bila sve i svja jer nemam nikog drugog. Kodljubavi poput nae nema mesta za ponos. Hvala Vafn jojednom, dragi ujae i bog Vas blagoslovio.

Tvoj dragi sestri, Rupert Sent Leder

Nastavak zapisa Ernesta Rodera Halbarda Meltona

A sada se vraamo na poslednje od ser Defrijevedece, Rodera. On je bio tree dete i trei sin, jedina erkaPejens rodila se dvadeset godina posle poslednjeg,etvrtog, sina. to se tie Rodera, preneu sve to sarnuo o njemu od oca i dede. Od svoje baba-tetke nisamsaznao nita, bio sam jako mali kada je preminula, madapamtim da sam je jedanput video. Bila je veoma visoka,lepa ena, neto preko trideset godina, tamne kose i svetlihoiju. Mislim da su joj oi bile sive ili plave, ali ne mogu dase setim tano. Izgledala je veoma ponosno i oholo, madasam duan da kaem da je bila jako dobra prema meni.Seam se da sam bio ljubomoran na Ruperta jer mu jemajka izgledala tako otmeno. Rupert je bio osam godinastariji od mene i plaio sam se da e me prebiti ukoliko

kaem ita to mu se ne dopada. Zato sam utao, osimkada bih se zaboravio. Rupert je veoma neljubazno, ismatram jako nefer, rekao da sam tmurna ivotinjica.Nisam mu to zaboravio i ne nameravam. Meutim, nijepreterano bitno ta je on rekao ili mislio. Eto ga ukolikouopte na njega treba obraati panju gde ga niko nemoe nai, bez para ili bilo ega, sa ono malo imetka to

mu je ostavljeno kada postane punoletan i kojieli dapokloni Mek Skelpijevoj. Hteo je da joj da sve, im mu jemajka umrla, ali je moj otac, koji je bio jedan od staratelja,


25/349

to odbio, dok je ujak Roder, kako ga ja zovem, smatrao dastaratelji nemaju pravo da dozvole Rupertu da proerdasvoju majevinu, kako je ja nazivam, alei se sa ocemkada je zavetanje nazvao njegovom oevinom. Stari ser

Kolin Mek Skclpi, koji je bio trei staratelj, izjavio je da neeli da uestvuje u takvoj odluci jer je gospoica MekSkelpi bila njegova neaka. On je jedan bezobrazni starac,Seam se da me je, dok sam brbljao o gospoici MekSkelpi, zaboravivi na svoje rodbinske veze, uhvatio za uvoi poslao u drugi kraj sobe. Njegov kotski je jako prost.uo sam ga kako kae:

Pseto malo, egai se sa svojim junjakim

manirima, ali ne sa mojim rodom, i boljim od sebe, da ti nebih zavrnuo iju!

Video sam da se otac jako uvredio, ali nije rekaonita. Mislim da je imao na umu da je general nosilacViktorijinog krsta i da voii dvoboje. Meutim, kako bipokazao da ne misli isto kao ja, otac mi je zavrnuo uvo ito isto! Pretpostavljam da je mislio da je tako pravedno!

Mada, moram da budem iskren i da kaem da se posleiskupio za to, kada je general otiao, dao mi je novanicuod pet funti.

Mislim da ujka Roder nije bio zadovoljan nainom nakoji se Rupert odnosio prema svom nasleu; mislim da gaod tada nije video. Naravno, verovatno zbog toga to jeRupert ubrzo posle toga utekao, meutim, o njemu upriati kada za to doe vreme. Naposletku zato bi se mojujak bavio njime? On nije Melton, a ja u biti glava kue,naravno, kada dragi Gospod bude mislio da je vreme dapozove oca k sebi! Ujka Roder je imao gomilu novca,nikada se nije enio tako da, ako eli da ga ostavi u pravimrukama, ne treba da se mui preterano. Novac je zaradio u kako on to voli da kae istonoj trgovini. Koliko samshvatio to se odnosilo na Levant i sve to je istono od

njega. Znam da poseduje, bar tako to u trgovini zovu,,,postaje u raznim mestima svuda po Turskoj, Grkoj,Maroku, Egiptu, junoj Rusiji, Svetoj zemlji, potom u


26/349

Persiji, Indiji, Krimu, Kini, Japanu i pacifikim ostrvima.Nije uobiajeno da se veleposednici bave i znaju mnogo otrgovini, meutim, mogu vam rei da moj ujak pokriva ilibolje reeno pokrivao je veiiki deo sveta. Ujka Roder je bio

veoma mrgodna osoba, i da nisam vaspitavan da budemprijatan prema njemu teko da bih se usudio da mu seobratim. No, kada sam bio mali, otac, a posebno majka,terali su me da idem do njega i da budem vrlo srdaanprema njemu. On uopte nije bio prijatan prema meni,mrzovoljni matori medved! Ipak, on nikada nije video iupoznao Ruperta tako da mogu rei da je gospodin R.potpuno van trke za naslee. Poslednji put kada sam ga

video, bio je veoma grub. Tretirao me je kao deaka iakosam bio blizu osamnaeste godine. Uao sam u njegovukancelariju bez kucanja, a on je ne diui pogled sa stola,za kojim je sedeo i pisao, viknuo: Napolje! Zato meuznemiravate kada sam u poslu? Napolje prokleti bili!Stajao sam u mestu, spreman da ga prostrelim pogledomkada bude podigao glavu, jer ne zaboravljam da u po

oevoj smrti ja biti glava porodiee. Meutim, kada me jepogledao, streljanje pogiedom nije bilo mogue. Prilinohladno mi se obratio: 0, to si ti, zar ne? Mislio sam da jeneko od mojih inovnika. Sedi ukoliko eli da razgovarasa mnom, i saekaj dok ne budem bio spreman. Tako dasam seo i ekao. Otac mi je uvek govorio da se trudim dase slaem i udovoljavam ujaku. Moj otac je veoma lukavovek, a ujka Roder je veoma bogat.

Ipak mislim da ujka R. nije tako pronicljiv kao tomisli da jeste. On ponekad pravi uasne poslovne greke.Na primer, pre nekoliko godina je kupio ogromno imanjena Jadranu, u zemlji koju zovu Zemlja Plavih Planina".Bar tvrdi da ga je kupio, tako je rekao ocu. Ali, nije mupokazao nikakve tapije i plaim se da je ,,preveslan. Pomom miljenju, to je lo posao, jer otac veruje da je platio

ogromnu sumu za njega, to e rei da meni kaoprirodnom nasledniku umanjuje imovinu koju bi trebaloda nasledim.


27/349

A sada o Rupertu. Kao to rekoh, pobegao je saetrnaest i o njemu nismo nita uli godinama. Kada bi taoznali, odnosno moj otac pre svega, to bi bile samo loevesti. Saznali smo da je bio posluitelj na brodu koji je

plovio oko rta Horn. Zatim da se priruio ekspediciji kojaje istraivala sredinju Patagoniju, a. potom drugoj koja jeila na Aljasku, pa treoj koja se otisnula na Aleutskaostrva. Posle je iao u Centralnu Ameriku, u zapadnuAfriku, na Pacifika ostrva, u Indiju i razna druga mesta.Svi znamo za izreku da kamen koji se kotrlja ne skupljamahovinu i sigurno je, ako je mahovina ita vredna, da eroak Rupert umreti kao siromah. Zaista, nita nee stati

na put njegovom idiotskom, razmetljivom rasipnitvu.Pogledajte samo kako je, kada je postao punoletan,celokupan skromni imetak koji mu je ostavila majka daoMek Skelpijevoj! Siguran sam da ujka Roder, mada nijenita rekao mom ocu, koji je kao glava kue, naravno,trebalo da bude obaveten, nije bio zadovoljan. Mojamajka, koja ima pristojno sopstveno bogatstvo, imala je

dovoljno razuma da zadri kontrolu nad njim, a poto uga ja neotuivo naslediti, mogu biti potpuno nepristrasan isamo potvrditi njeno ispravno postupanje po tom pitanju.Inae nismo imali visoko miljenje o Rupertu i sada kadaje na dobrom putu da postane sirotinja i samim timopasna napast, na njega gledamo kao na stranca. Miznamo ta on zaista jeste. to se mene tie, gadi mi se iprezirem ga. U ovom trenutku smo besni na njega, jer gasvi moramo ekati kako bismo otvorili testament dragogujaka Rodera. Gospodin Trent, advokat koji se starao oposlovima mog ujaka i kod koga se nalazi testament, rekaonam je da je neophodno da se pronau svi batinicitestamenta pre nego to bude proitan, tako da svimoramo ekati. To mi, kao prironom nasledniku, vrloteko pada. Zaista je jako neuviavno sa Rupertove strane

da bude tako nedostupan. Pisao sam staroj MekSkelpijevoj o tome, meutim, ona nije pokazala ikakvorazumevanje ili nestrpljenje naravno kad on nije


28/349


29/349

upravo dobio pismo od gospodina Ruperta Sent Ledera,kojim me obavetava da namerava da petnaestogdecembra napusti Rio de Zaneiro, parobrodom Amazonkoji je vlasnitvo Kraljevske potanske kompanije. Obave-

stio me je da e poslati telegram neposredno pred polazakbroda kako bi me obavestio kada e brod pristati uLondonskoj luci. Kako su svi ija imena su mi data uinstrukcijama, koje se tiu itanja testamenta, upueni ikako su svi dali svoj pristanak da se predvienog dana upredvieno vreme nau na datom mestu, obavetavam Vasda mi je telegramom javljeno cla je datum pristizanjabroda u londonsku luku priblino prvi januar. Ukoliko ne

doe do odlaganja, itanje testamenta pokojnog RoderaMeltona e se odrati u mojoj kancelariji u etvrtak, treegjanuara u jedanaest sati.

ast mi je da vam budem na usluzi, gospodine,Iskreno va,

Edvard Bingam Trent

Za Ernesta Rodera Halbarda Meltona, Hamkroft,Salop.

Telegram od Ruperta Sent Ledera, Edvardu BingamuTrentu: Amazon pristaje u London prvog januara. SentLeder.

Telegram (iz Lojdovih arhiva) od Ruperta Sent Ledera,Edvardu Bingamu TrentuGuterov arhipelag*( Guterov arhipelag je skupina ostrva

nedaleko od Kornvola na jugozapadu engleske obale, i predstavljao je

poslednju stanicu za brodove pred uplovljavanje u Londonsku luku.),31. decembar

Amazon stie u London sutra ujutru. Sve je u redu Leder.

Telegram Edvarda Bingama Trenta, Roderu HalbarduMeltonu


30/349

Rupert Sent Leder je stigao. itanje e se odratiprema dogovoru.

Trent

Nastavak zapisa Rodera Halbarda Meltona

4. januar 1907.

itanje testamenta ujka Rodera je obavljeno. Otac jedobio kopiju pisma gospodina Trenta upuenog meni, kaoi kopije dva telegrama navedenih u ovom zapisu. Strpljivosmo ekali na trei; nita nismo govorili. Jedini nestrpljivilar, porodice bila jc majka. Ona nije zaklapala, a, da ju jestari Trcnt mogao uti, pocrveneo bi do uiju. Rekla jekako je odlaganje itanja testamenta i teranje naslednikada eka dolazak opskurne osobe, koja ak nije bila ni lanporodice toliko da bi nosila bar porodino prezime, smenabesmislica. Ja takoe smatram da je to nepotovanjeprema osobi koja e biti glava kue jednog dana! Mislio

sam da oca izdaje strpljenje kada joj je rekao: Istina,draga moja, istina!

Potom je ustao i izaao iz sobe. Malo kasnije, kadasam proao pored biblioteke, uo sam ga kako eta gore-dole.

Otac i ja smo otili u grad u sredu popodne, drugogjanuara. Odseli smo naravno u Klaridu, gde uvekodsedamo kada smo u Londonu. Majka je, takoe, htela dapoe sa nama, ali je otac smatrao da je bolje da ostane kodkue. U poetku nije htela da pristane, sve dok joj obojicanismo obeali da emo joj poslati odvojene telegrame posleitanja.

U pet do jedanaest smo uli u kancelariju gospodinaTrenta. Otac nije eleo da ulazimo ni tren ranije, jer je biomiljenja da bi loe izgledalo ako delujemo previe

nestrpljivo. To je bilo najdosadnije ubijanje vremena, jersmo, pre nego to je dolo vreme da uemo, pola sata


31/349


32/349

Kako su Mek Skelpi i gospodin Sent Leder sedeli upotpunoj tiini, ne gledajui u nas, i kako je otac sedeo nadrugoj strani sobe sa bradom oslonjenom na dlan, htedohda pokaem da je i mene briga za dvojcu S-ova tako da

sam izvadio belenicu i nastavio sa zapisom, aurirajui gasve do ovog trenutka.

Nastavak zapisa

Kada sam zavrio sa pisanjem, pogleao sam kaRupertu.

Poto nas je ugledao, skoio je i priao ocu, rukujui

se sa njim prilino srdano. Otac je stisak primio veomahladno. Meutim, inilo se da Rupert to nije primetio, veje i meni priao krajnje razdragan. Zadesilo se da sam bau tom trenutku radio neto drugo, tako da u prvi mahnisam primetio njegovu ruku, a kada sam je uoio, sat jeotkucao jedanaest. Dok je jo odzvanjao, gospodin Trent jeuao u sobu. Odmah za njim uao je inovnik, koji je nosio

zakljuanu limenu kutiju. Sa njima je u sobu stupio jojedan ovek. On nam se svima naklonio, poevi od mene.Stajao sam nasuprot vratima, ostali su bili ratrkani svudapo sobi. Otac je mirno sedeo, dok su ser Kolin i gospodinSent Leder ustali. Gospodin Trent se nije rukovao ni sajednim od nas, ak ni sa mnom. Nita osim utivognaklona. Razumem, takva su pravila ponaanja zaadvokate u ovako formalnim prilikama.

Gospoin Trent je seo za kraj velikog stola, koji senalazio nasred prostorije, i zamolio nas da sednemo. Otacje, naravno, kao glava porodice seo sa njegove desnestrane. Ser Kolin i Sent Leder su seli sa druge strane, prvije seo do advokata. General zna da baronet ima prednost uprotokolu. Ja u moda biti baronet jednoga dana tako damoram znati takve stvari.

inovnik je uzeo klju, koji mu je pruio njegovpretpostavljeni, otvorio kutiju, iz nje je izvadio sveanjpapira uvezanih crvenom vrpcom. Stavio ih je ispred


33/349

advokata, a praznu kutiju spustio iza sebe na pod. Zatimje zajedno sa drugim ovekom, koji je uao sa njima, seoza sto. Potonji je izvadio veliku belenicu i nekolikoolovaka i stavio ih ispred sebe. Bilo je oigledno da je on

stenograf. Gospodin Trent je uklonio vrpcu sa svenja ipostavio ga ispred sebe. Sa vrha je uzeo zapeaenukovertu, razbio peat, otvorio je i iz nje izvadio svitak ukojem se nalazilo nekoliko zapeaenih koverti, koje jestavio na gomilu ispred drugih papira. Potom je razviosvitak i poloio ga ispred sebe, tako da je unutranjaspoljanja koverta bila okrenuta na gore. Namestio jenaoare i zapoeo:

Gospodo, zapeaena koverta koju ste videli daotvaram naslovljena je Moja poslednja elja i testament -Roder Melton, jun 1906. Sadrina ovog dokumenta,podigao ga je i pokazao ga, ,,je sledea.

Ja Roder Melton iz Openo Grenda u grofovijiDorset; Berkli skver broj sto dvadeset tri i zamak Visarion

u Zemlji Plavih Planina, pri istoj svesti sainjavam ovusvoju poslednju elju i testament ovog ponedeljka,jedanaestog dana meseca juna, leta gospodnjeg hiljadudevetsto estog, u kancelariji mog starog prijatelja iadvokata Edvarda Bingama Trenta iz Linkoln in Fildsa brojsto sedamdeset est u Londonu, tako opozivajui sveprethodne testamente koje sam prethodno sastavio, ineitako da je ovo moja jedina poslenja elja, ije dispozicije

slede:1. Roaku Ernestu Halbradu Meltonu iz Hamkrofta,

okrug Salop, na iskljuivo raspolaganje ostavljam sumu odvadeset hiljada funti sterlinga osloboenu svih poreza itaksi koji e biti namireni od dividendi mojih pet proeenataobveznica grada Montreala u Kanadi.

2.

Mom potovanom prijatelju i kolegi staratelju

testamenta moje pokojne sestre Pejens, udovice pokojnogkapetana Ruperta Sent Ledera, koji je preminuo pre nje,general-majoru ser Kolinu Aleksandru Mek Kelpiju,


34/349


35/349


36/349


37/349


38/349


39/349


40/349


41/349


42/349


43/349


44/349

zavetanje u novcu koje iznosi hiljadu funti manje odmilion. On e, od trenutka kada preda pismenoobavetenje o povlaenju, izgubiti svaka prava i interese udaljem raspolaganju mojom imovinom. Ukoliko moji

izvritelji dobiju takvo pismo od njega, oni e u potpunostiraspolagati celokupnom mojom imovinom umanjenom zagorenavedenu sumu od devetsto devedeset i devet hiljadafunti kao i za iznose taksi i nameta propisanih zakonomkoji e se isplatiti u korist pomenutog Ruperta SentLedera. Izvritelji e dalje postupati prema instrukcijamanavedenim u pismu obeleenim slovom C, koje je takoesastavni deo mog testamenta.

2.

Ukoliko po isteku ili pre nego to istekne estmeseci, gorenavedeni Rupert Sent Leder prihvati sveuslove, bie mu stavljeni na raspolaganje kompletniprihodi od celokupne moje imovine, koji mu se imajuisplaivati kvartalno uobiajenih datuma, da ih koristi zanamenu koja sledi. Isplate e vriti izvritelji testamenta,general-major ser Aleksandar Kolin Mek Kelpi i Edvard

Bingam Trent.3. Navedeni Rupert Sent Leder mora provesti

najmanje est meseci, poevi ne kasnije od est meseci oditanja mog testamenta, u zamku Visarion u Zemlji PlavihPlanina. Ako ispuni taj uslov, njemu e se na raspolaganjestaviti moj celokupan imetak, iji e apsolutni vlasnikpostati ako nastavi da ivi u tim krajevima godinu dana.On sme da promeni ili da se odrekne svoje britanskenacionalnosti samo uz pristanak Tajnog saveta VelikeBritanije*( Privy Council telo koje obino savetuje elnog ovekadrave, ali ne uvek; u vezi je za sa monarhistikim oblikom vladavine,

postoji i dan danas u nekim zemljama.).4. Po isteku godine i est meseci od dana itanja

mog testamenta, on lino mora izvriteljima podnetiizvetaj o trokovima i iznosima isplaenim u svrhu

ispunjenja zavetanja. Ukoliko su izvritelji zadovoljni iuvereni da su sredstva troena u optu svrhu ispunjenjalegata prema uslovima navedenim u pismu C, i koje je


45/349


46/349


47/349


48/349


49/349


50/349

gotovo da nemam pekulativnih dugova ili propalihinvesticija. Verovatno je to razlog zbog kog su stvari u vezisa mnom tako naglo procvetale. Bogatstvo se gomilalotakvom brzinom da ga povremeno uopte nisam mogao

koristiti kao prednost. To je sve uinjeno kako bi se utabaoput ambicijij meutim, bio sam preao pedesetu kada sepreda mnom otvorio pravi horizont slavoljublja. Stoga u tipisati otvoreno, dragi moj Ruperte, jer kada bude ovoitao, ja neu vie biti na ovome svetu, tako da me niambicija ni strah od nerazumevanja, ak ni prezir, needoticati. Moji poduhvati i poslovi pokrivaju ne samo Dalekiistok ve i svaku stopu puta ka njemu, tako da mi je ceo

Mediteran sa okolnim morima veoma dobro poznat. Usvojim putovanjima uzdu i preko Jadrana, uvek me jepogaala velika lepota i bogatstvo bogatstvo prirodnihlepota Zemlje Plavih Planina. Napokon, jedna prilika meje konano odvela u taj prelepi kraj. Kada se devedesetihgodina odigravala Balkanska borba, u tajnosti mi jedoao jedan od velikih vojvoda u nameri da ugovori

pozamanu pozajmicu u nacionalne svrhe. U finansijskimkrugovima Evrope i Azije bio sam poznat kao osoba koja sene libi da uzima aktivno uee u visokoj politici dravnihblagajni, tako da mi se, poto sam jedini bio sposoban ivoljan da ispunim njegove elje, obratio vojvoda Visarion.Posle nekoliko poverljivih razgovora, objasnio mi je da jenjegova zemlja u velikoj krizi. Kao to moda zna, hrabramala Zemlja Plavih Planina je imala udnu istoriju. Vie odhiljadu godina je odravala svoju nacionalnu nezavisnostpod nekoliko razliitih oblika vladavine. Prvo su imalikralja, iji su naslednici postali toiiko despotski da susvrgnuti. Potom su njome upravljale vojvode zajedno sauticajnim vladikom, ija je mo i funkcija slinaprinevskim episkopima Crne Gore. Posle toga je njomeupravljao princ ili, kao sada, neregularno izabrani Savet,

na koji veliki uticaj ima vlaika, koji bi trebalo da imasamo duhovnu funkciju. Vojvoda Visarion, koji posedujevelika imanja i koji se trenutno nalazi na elu porodice iji


51/349

su lanovi od davnina vodili zemlju, smatrao je da mu jedunost da o svom troku uradi ono to drava nije ustanju. Kao zalog za dug koji je eleo da uzme, a. koji jepozamaan, ponudio mi je da mi proda svoje celokupno

imanje, ukoliko mu obezbedim pravo da ga otkupi od meneu odreenom roku (koji je, moram rei, nedavno istekao).Postavio je samo jedan uslov, da dogovor o prodaji ostanestriktno izmeu nas jer bi ga, ako se prouje da je imanjepromenilo vlasnika, njegovi brani verovatno ubili, jer suisuvie ljubomorni, mada veoma lojalni. Strahovalo se odnapada Turaka, tako da im je bilo neophodno novonaoruanje. Patriotski vojvoda je rtvovao sopstveno

bogatstvo zarad opteg dobra. Dobro je znao kolika je tortva, jer se u svim raspravama o moguoj promeni ustavaZernije Plavih Planina ka vie personalizovanom oblikuvladavine njegova porodica stavljala na prvo mesto zapreuzimanje vlasti, ukoiiko do promene doe. Njegovi suuvek bili na slobodarskoj strani; od davnina, pre nego toje uspostavljen savet, ak i pre vladavine vojvoda,

Visarionovi su se suprotstavljali kralju i protivili seprinevima. Njihovo ime je sinonim za slobodu, nacionalniponos i protivljenje stranoj okupaciji; hrabri brani supotpuno predani toj ideji, a kao u svim slobodnimzemljama, ljudi slede takve predvodnike.

Takva odanost predstavlja mo i pomo za zemijusuoenu sa raznim opasnostima, a biio ta to bi doprineloujedinjavanju njenih razliitih delova istinski je dobitak.Sa svih strana velike i male sile pritiskaju u elji da steknuvrhovnu vlast, ne birajui sredstva od agresije do prevare.Grka, Turska, Austrija, Rusija, Italija, Francuska,pokuale su sve, ali uzalud. Rusija, koja je esto odbijana,samo eka priliku za napad. Austrija i Grka, lakoujedinjene bez ikakvog zajednikog cilja ili namere, bile suspremne da stave svoje snage na stranu bilo koga ko bude

delovao kao verovatni pobednik. Takoe, ostale balkanskedrave su jasno elele da pridrue malu Zemlju PlavihPlanina svojim teritorijama. Albanija, Dalmacija,


52/349

Hercegovina, Srbija i Bugarska pohlepno su gledale nazemlju, koja je sama po sebi bila ogromna prirodnatvrava, koja je titila moda najbolju luku izmeuGibraltara i Dardanela.

Ipak, estoki, vrsti brani su bili nepokorivi.Vekovima su se borili i odbijali napadae, sa arom iestinom koju nita nije moglo izdrati. Nepokolebljivo suse suprotstavljali armijama poslatim da ih unite. Ovaneugasiva vatra slobode imala je svojih efekata. Sve velikesile su znale da potinjavanje te male nacije nije lak posao,ve borba sa neumornim dinom. Iznova i iznova, maliodredi su se borili protiv stotina, nikada ne prestajui, sve

dok ne bi satrli protivnika ili ga naterali desetkovanog upovlaenje preko granice.

Medutim, niz godina unazad Zemlja Plavih Planina jeostavljana na miru jer su se sve sile i drave plaile da ese ostale ujediniti protiv one koja prva otpone napad.

U vremenu o kojem ti piem, u Zemlji Plavih Planina,a i na drugim mestima, postojalo je uverenje da se Turska

sprema za invaziju. Ciljevi napada nikome nisu bilipoznati, meutim, postojali su dokazi da se turskapijunska mrea aktivno bavi svojim vrstim malimsusedom. Da bi se spremio za predstojeu invaziju,vojvoda Petar Visarion mi se obratio kako bi nabavioneophodne alatke za rat.

Situaciju je komplikovala injenica da je izborni savetu to vreme uglavnom na okupu drala Grka pravoslavnacrkva, ijoj je veroispovesti pripadala veina naroda, i kojaje od samog poetka svoju sudbinu umnogome vezivala zasudbinu naroda. Tako da je bilo najverovatnije da, ukolikodoe do rata, on vrlo lako ma kakav da mu je povod postane verski rat. To bi na Balkanu dovelo do sveoptegsukoba, iji ishod niko ne bi mogao da predvidi ili pogodi.

Ja sam ve neko vreme prikupljao saznanja o zemlji i

njenim stanovnicima i poeo sam da ih volim. PlemenitostVisarionove rtve me je odmah irnula i shvatio sam,takoe, da elim da imam udela u podravanju borbe


53/349

takve zemlje i naroda. I zemlja i ljudi su zasluili svojuslobodu. Kada mi je Visarion predao potpisan ugovor oprodaji, hteo sam da ga pocepam, a on je nekako shvatiomoju nameru i spreio me je. Podigao je zapovedno ruku i

rekao:Shvatam ta namerava da uradi, i veruj mi, odsveg srca te potujem zbog toga. Meutim, prijatelju moj,to ne sme da se desi. Nai brani su neverovatno ponosni.Ako bi i dozvolili meni, koji sam jedan od njih i iji supreci, na neki nain, vekovima bili voe i predstavnicinjihovi, da uinim sve to je u mojoj moi da impomognem, svi do jednog bi rado bili spremni da uine ta

god traim od njih, ali ne bi prihvatili pomo nekoga konije njihov. Dobri moj prijatelju, oni bi te mrzeli i to bi tipokazivali, tebi koji nam eli toliko dobra, ak bi seponaali neprijateljski to bi te moglo dovesti u opasnost iliak do smrti. Zbog toga sam, moj prijatelju, traio da se una ugovor stavi klauzula o pravu da ponovo otkupimimanje, na ta si ti tako dareljivo pristao."

Tako da te, dragi moj sestriu Ruperte, jedini sinemoje drage sestre, ovde sveano zaduujem da, ako meceni, kao to ceni sebe ili svoju ast, ukoliko ikad saznada je plemeniti vojvoda Petar Visarion, koji je ugrozio sebezarad dobra svoje zemlje, u opasnosti zbog zlih glasina ilivesti o prodaji svog imanja, ak i u tako plemenite svrhe,odmah i to tako da brani to saznaju - mada nijeneophodno da drugi ita znaju o tome vrati njemu ilinjegovim naslednicima imanje koje je tako nesebino biospreman da poloi. Ovo je tajna dunost i zavetanje samoizmeu mene i tebe, dunost koju sam preuzeo u imesvojih naslednika i koja se mora ispuniti kakva god da secena mora platiti za to. Nemoj pomisliti da nemarnpoverenja u tebe ili da verujem da nee uspeti zato tosam preduzeo i druge korake kako bi se ova moja draga

ideja ostvarila. Zaista, kako to zakon moe urediti usluaju potrebe, jer nijedan ovek ne moe znati ta semoe desiti poto ode sa ovoga sveta, spremio sam jo


54/349

jedno pismo kao uputstvo drugima. U sluaju da ne uspeda ispuni ovo zavetanje, biio zbog smrti ili neeg drugog,ono e postati klauzula ili kodicil mog testamenta.Meutim, u meuvremenu elim da ovo bude naa tajna.

Kako bi ti pokazao svoje poverenje, dozvoli mi da ti kaemda je u pitanju pismo C, koje e se na kraju, ako do togadoe, uzeti kao XI klauzula mog testamenta. To pismo jenamenjeno mom advokatu i koizvritelju. U tu svrhu,advokat je od mene dobio instrukcije i kopiju ovog pisma,koje e se otvoriti samo u sluaju nude i to samo kaouputstvo za ispunjenje mojih elja, koje mora ispuniti kaouslov za sticanje naslea.

A sada, moj dragi neae, da preemo na drugu temu,koja mi je draa, a to si ti. Kada ovo bude itao, ja u bitina drugome svetu, tako da ne moram biti sputanuzdranou za koju oseam da se osta uveala tokommog samakog ivota. Tvoju majku sam mnogo voleo. Kaoto zna, ona je bila vadeset godina mlaa od naegnajmlaeg brata, koji je bio dve godine mlai od mene.

Tako da smo svi ve bili mladii kada je ona bila beba. Nemoram da ti govorim da nam je bila mezime, skoro kaonae sopstveno dete i sestra u isto vreme. Bobro ti jepoznata njena ljupkost i vrednost te ti ne moram nitagovoriti o tome, ali elim da razume koliko sam je voleo ikoliko mi je bila draga. Kada su se ona i tvoj otac upoznalii zavoleli ja sam bio daleko, otvarao sam novu poslovnufilijalu u unutranjosti Kine, tako da sam tek poslenekoliko meseci, kada sam se vratio kui, saznao vesti.Kada sam prvi put uo za njega, ve su bili venani.Oduevio sam se kada sam otkrio da su jako sreni. Nijeim trebalo nita to sam im ja mogao dati. Kada je tvojotac tako naprasno umro, pokuao sam da je uteim i sveto sam posedovao bilo joj je na raspolaganju, ukoliko bi topoelela. Bila je ponosna ena, mada ne sa mnom.

Razumela je da, iako sam drugima delovao bladno i otro(takav sam verovatno i bio), nisam takav prema njoj.Meutim, nije elela pomo bilo koje vrste. Kada sam


55/349

insistirao, rekla mi je da ima dovoljno za tvoje obrazovanjei za svoje izdravanje, i da su se ona i tvoj otac sloili da bite trebalo vaspitati u zdravom i radnom okruenju prenego u luksuznom. Smatrala je da je za razvoj tvog

karaktera bolje da naui da se oslanja na sebe samog ida bude zadovoljan onim to ti je ostavio tvoj dragi otac.Oduvekje bila mudra i promiljena ena, a tada je svanjena mudrost i promiljenost bila usmerena na tebe.Kada bi mi priala o tebi i tvojoj budunosti, saoptavalabi mi nezaboravne stvari. Jcdnu od njih pamtim do danas.Bio je to odgovor na moju tvrdnju da ekstremnosiromatvo nosi posebnu opasnost. Odgovorila mi je:

Istina! Tako je! Meutim, postoji opasnost zbog kojeje to potrebno. Posle nekog vremena je nastavila: Bolje jenemati, nego ne znati ta eli!

Kaem ti, deae moj, to je velika istina i nadam se dae zapamtiti ovu mudrost svoje majke. elim da tisaoptim jo neto to je u skladu sa ovom izjavom tvojemajke usuujem se da kaem da si o meni mislio veoma

loe kada sam odbio da, kao jedan od tvojih staratelja, tvojmali imetak prebacim na gospoicu Mek Kelpi. Verovatnosi jo uvek ljut na mene. Ako je zaista tako, moeslobono prestati kada proita istinu. Tvoj zahtev mi jepriinio neizmerno zadovoljstvo. Bilo je to kao da se tvojamajka vratila iz groba. Tvoje pismo me je nateralo da poprvi put poelim sina koji bi bio poput tebe. Poeo sam damatam, razmiljajui da li sam previe star da se oenim ida dobijem sina u svojim poznim godinama, ako bi toikako bilo mogue. Meutim, doao sam do zakljuka danije. U svom ivotu nikada nisam poznavao ili sreo enukoju bih voleo kao to je tvoja majka volela tvog oca. Takoda sam se pomirio sa svojom sudbinom da do krajaistrajem na svom samotnom putu. A onda se pojavio zraksvetlosti u mom mraku to si bio ti. Mada se ti ne osea

kao moj sin, ne mogu to ni oekivati kada je na odnos biotako sporadian, ja se, na neki nain, mogu oseati kaotvoj otac. Nita to ne moe spreiti ili poremetiti, jer sam to


56/349

drao u svom srcu kao svoju najveu tajnu, gde se tridesetgodina nalazio Ijupki detinji lik tvoje rnajke. Dragi mojdeae, kada u svom buduem ivotu bude imao sreu,uvaavanje i slavu, nadam se da e se setiti usamljenog

starca ije je pozne godine ulepalo samo tvoje postojanje.Uspomena na tvoju majku me je podsetila na mojudunost. Prihvatio sam je radi njenog svetog nauma,ispunjavanje njenih elja u pogledu njenog sina. Znao samkako bi ona postupila. Bila bi to borba izmeu elje idunosti i dunost bi pobedila. Tako da sam izvrio svojudunost, mada mi je u to vreme to bio teak i gorakzadatak. Ipak, moram ti rei, od tada sam bio veoma

ponosan kada pomislim na rezultat toga. Pokuao sam,kao to se moda sea, da tvoje elje ispunim na druginain, ali me je tvoje pismo stavilo u nemoguu poziciju tesam morao da odustanem. Ali priznajem, zbog tog pisma simi postao jo drai.

Ne moram ti govoriti da sam od tada paljivo pratiotvoj ivot. Kada si pobegao na more, u tajnosti sam

upotrebio svaki deli svog trgovakog mehanizma kako bihotkrio ta se desilo sa tobom. Od tada pa do tvogpunoletstva konstantno sam te nadzirao, ne da bih se nabilo koji nain meao u tvoj ivot, ve da bih mogao da tepronaem ukoliko se ukae potreba. Bio sam zadovoljankada sam saznao za tvoje prvo delo poto si postaopunoletan. Morao sam da znam da li si istrajao u svojojnameri da prebaci imetak na ime Denet Mek Kelpi.

Od tog trenutka, posredstvom drugih, pratio samtvoje glavne poduhvate. Bilo bi mi zadovoljstvo da sam biou mogunosti da ti pomognem u ispunjenju bilo koje tvojeambicije ili nauma, ali sam shvatao da si od svogpunoletstva pa do ovoga trenutka ispunjavao sopstveneideje i ambicije na nain kao to sam ja svoje. Tvojapriroda je toliko pustolovna da ak ni moja rairena mrea

za pribavljanje informacija koju volim da zovem mojepijunsko odeljenje nije mogla da se nosi sa tobom. Bilaje dovoljna samo za istok, a ti si putovao na sever, jug i na


57/349


58/349

itao o tebi u opisu Mihaska, na Madagaskaru, i opisimarituala oboavanja avola, koji su se retko odigravali,osetio sam da si spreman i da treba samo da saekam tvojpovratak kui te da ti predloim poduhvat o kojem sam

toliko dugo razmiljao. Ovo je pisalo o tebi:,,On je ovek kome nijedna avantura nije previeneizvesna ili smela. Njegova neobuzdana hrabrostspominje se meu mnogim divljim i ne tako divljim ljudimakoji se ne plae materijalnih stvari, ve zagrobnog sveta isveta misterija. On ne samo da se suoava sa divljimljudima i zverima ve se sukobljavao i sa afrikom magijomi indijskim misticizmom. Prirodnjako drutvo ve

godinama koristi njegove hrabre poduhvate i smatra gasvojim najuspenijim posrednikom kada su istraivanja upitanju. On je u najboljim godinama, skoro dinovskevisine i snage, obuen da koristi razliita oruja iz mnogihzemalja, naviknut je na svakojake tekoe, snalaljiv ibritka uma, poseduje odlino razumevanje ljudske prirode.Za njega nije dovoljno rei samo da je neustraiv. Ukratko,

on je ovek takve snage i hrabrosti koja ga ini podesnimza bilo koji poduhvat. Usudie se pokuati bilo ta nasvetu, nebitno da li na zemlji ili ispod nje, na moru ili uvazduhu, ne plaei se ni materijalnog ni neopipljivog, nioveka ni utvare, ni boga ni avola.

Ako eli da zna, ovaj iseak sam od tada nosio sasobom i iitavao ga sve do danas.

Uparnti, kao to sam ti rekao, ja se nikada na bilokoji nain nisam uplitao u neku od tvojih avantura. eleosam da sam istee sopstveno stablo kako to kau koti,samo sam hteo to da pratim, i to je bilo sve. Sada kadasmatram da si potpuno spreman za veu pustolovinu,elim da te postavim na njen put i opremim najmonijimorujem veim od limh kvaliteta kako bi stekaoogromnu ast dobitak, dragi moj sestriu, za koji sam

siguran da te privlai koliko i mene. Radio sam na njemuvie od pedeset goclina, meutim, dolo je vreme daprepustim baklju drugom, svom najdraem roaku, da je


59/349


60/349


61/349


62/349


63/349


64/349


65/349

kada me se tako velikoduno setio u svom testamentu davie nije potrebno da radim ita, bie mi zaista iskrenodrago i ponosiu se time da nastavim da, to bolje mogu,sledim njegove elje koje delimino znam, i koje se sada

potpunosti okreu tebi, njegovom sestriu.U dugom razgovoru koji smo imali, i koji je trajao doponoi, rekao mi je mnogo interesantnih stvari o ujkaRoderu. Kada mi je tokom razgovora pomenuo dabogatstvo koje mi je ostavio ujka Roder iznosi preko stomiliona, bio sam toliko iznenaen da sam ga naglasupitao, mada nisam to eleo:

Kako je zaboga, neko ko je poeo ni od ega, uspeo

da stekne tako ogromno bogatstvo?"Svim moguim potenim sredstvima, odgovorio je, ,,i

svojom pronicljivou. Poznavao je pola sveta i iao je ukorak sa svetskim i nacionalnim kretanjima. Znao je kadaje pravi trenutak za ulaganje novca. Uvek je bio dareljiv, iuvek na strani slobode. Postoje zemlje koje tek sadapoinju da konsoliduju svoju slobodu za koju je on

zasluan jer je znao kada i kako da pomogne. Nije ni udoto e u nekim zemljama prilikom posebnih prilika piti uspomen na njega, kao to su nekada pili u njegovozdravlje.

Kao to emo sada to uraditi Vi i ja, gospodine!Rekoh dok sam punio au i ustajao. Popili smo ih

naiskap. Niko od nas nije rekao ni re, ali mi je starigospodin pruio ruku i ja sam je prihvatio. Pili smo utiini, drei se za ruke. Oseao sam se prilino uzdrmanoi primetio sam da je i on ganut.

lz memoranduma E. B. Trenla

4. januar 1907.

Zamolio sam gospodina Ruperta Sent Ledera da

nasamo veera sa mnom u mojim odajama, jer sam eleoda porazgovaram s njim. Sutra emo ser Kolin i ja imatizvanian sastanak s njim kako bismo sredili sve poslove,


66/349

meutim, ja sam smatrao da je najbolje da prvoneformalno razgovaram sa njim jer sam eleo da musaoptim odreene stvari, koje e na sutranji sastanakuiniti produktivnijim, jer e potpuno razumeti sva pitanja

koja moramo razmotriti. Ser Kolin je sve to se moeoekivati od zrelog oveka i nisam mogao poeleti boljegsaizvritelja za ovaj fenomenalni testament. Meutim, onnije uivao privilegiju dugogodinjeg prijateljstva sazavetaocem kao ja, a poto je Rupert Sent Leder trebaloda sazna intimne detalje koji se tiu njegovog ujaka,mislim da je najbolje da se poveravanje obavi nasamo.Sutra emo imati dovoljno vremena za formalnosti.

Oduevio sam se Rupertom. On je sve ono to bi poeleood sina njegove majke ili sina kakav bi eleo da je moj, daje bilo sree da postanem otac. Ipak, to nije za mene.Seam se da sam davno, davno proitao citat u Lambovimesejima koji mi je ostao u seanju: Alisina deca Bartrumanazivaju ocem.*(arls Lamb (17751834) engleski pisac i esejistanajpoznatiji po svojim Esejima o Eliji (iz kojih je i citat) i deijoj knjizi

koju je napisao zajedno sa svojom sestrom Meri Prie iz ekspira.)Neki od mojih starih prijatelja bi se nasmejali kada bivideli da sam ja ovako neto napisao, meutim, ovimemorandumi su samo za mene i niko ih nee videti dokne umrem, osim ako im ja to ne dozvolim. Deko jenasledio i neke oeve karakteristike, smelost toliku da jeprosto uznemirujua za starog knjikog moljca poputmene. Nekako mi se dopada vie nego biio ko drugi u mom

ivotu, ak mi se dopada vie i od njegovog ujaka, aGospod sam zna koliko mnogo razloga imam da ga volim.Sada ih imam jo vie. Oduevio sam se kada sam videokoliko je mladog avanturistu dotaklo miljenje njegovogujaka o njemu. Zaista je odvaan momak, a ni naporneavanture nisu uticale na njegovu dobrotu. Veliko mizadovoljstvo priinjava pomisao na injenicu da su se

Roder i Kolin sloili oko toga da omogue paljivudareljivost deaka prema gospoici Denet Mek Kelpi.Stari vojnik e mu biti dobar prijatelj ili se ja grdno varam.


67/349

Sa starim advokatom poput mene i starim vojnikom poputnjega i sa zaista starom, uglaenom i gospostvenom MekKelpi, koja oboava tlo kojim on hoda, sa svim naimkvalitetima i osobinama, uz njegovo fantastino svetsko

iskustvo i dinovsko bogatstvo koje e sigurno biti njegovo,ovaj momak e daleko dogurati.

Pismo Ruperta Sent Ledera gospoici Denet MekKelpi, Krum.

5. januar 1907.Moja najdraa tetka Denet,Sve je zavreno, bar prva faza. To je najvie to mogu

uraditi u ovom trenutku. Morau da priekam par dana ilinedelja u Londonu, kako bih obavio odreene poslove, kojisu prihvatanjem uslova ujka Rodera postali neophodni.im budem mogao, doi u do Kruma i provesti sa tobom

koliko god budem mogao vremena. Tada u ti rei sve tomogu i lino u ti se zahvaliti to si pristala da poe samnom u Visarion. O, kako sada elim da je moja dragamajka iva i sa nama! To bi je toliko obradovalo, da doe,da nas troje koji smo zajedno delili drage stare teke dane,sada delimo na isti nain novu rasko. Pokuau da vamobema pokaem svoju Ijubav i zahvalnost... Ti e sada

morati da ponese njen ceo teret, draga, jer smo ti i jasada sami. Ne, ne ba sami, jer sada imam dva novaprijatelja, koji su mi ve veoma dragi. Ser Kolin je prostosjajan, a takoe, na sebi svojstven nain i gospodin Trent.Ja sam srekovi, ujna Denet, to imam dva takva ovekauz sebe da se staraju o mojim poslovima. Zar ne? Poslauti telegram im budem ugledao kraj mojim obavezama iposlu. elim da razmisli o svim stvarima koje si ikada

poelela u ivotu, tako da mogu da ti ih pribavim ukolikopostoji bilo koji nain na koji bi smrtnik to mogao uiniti.


68/349


69/349

zajedno prihvatamo njegovo zavetanje, sa svim to dolaziuz njega. Celu no sam razmiljao, i sve vreme se nisammogao oteti utisku da je moja majka negde blizu mene.Jedina stvar koja bi me omela da prihvatim ono to elim i

nameravam da uradim jeste pomisao da ona to ne biodobravala. Sada kada sam uveren da bi se sloila,prihvatam. Kakav god dabude ishod, krenuu da pratimput koji je poloen ispred mene. Neka mi je bog u pomoi!Ser Kolin je ustao, i moram rei da nikada nisam videovojnikiju priliku od njega. Bio je u punoj uniformi jer jeposle ovoga iao na prijem kod kralja. Isukao je svoj ma,poloio ga na sto ispred Ruperta i rekao:

Gospodine, odlazite u udnu i opasnu zemlju - o njojitam od kako smo se upoznali i biete uglavnom samimeu estokim branima koji preziru samo prisustvostranaca, a Vi morate postati jedan od njih. Ako ikadazapadnete u nevolju i zatreba Vam ovek koji e stati rameuz rame sa Vama, nadam se da ete mi ukazati tu ast!

Kako je to rekao pokazao je na svoj ma. Rupert i ja

smo u tom trenutku takoe stajali, jer niko ne moe sedetikada prisustvuje takvom inu.Vi ste, ponosim se da to kaem, povezani sa mojom

porodicom, i alim samo to bog nije uinio tako da ste miblii rod.

Rupert ga je uzeo za ruku i naklonio mu se dok rnu jeodgovarao.

Meni je ukazana ast, ser Koline, i veu mi ne moeukazati nijedan ovek na svetu od ove koju ste Vi ukazalimeni. Najbolji nain na koji Vam mogu pokazati koliko jecenim bie taj da Vas pozovem u pomo ako se ikadanaem u kripcu. Ujna Denet tni je, kada sam bio maii,govorila kako je Mek Kelpi od Kruma poloio svoj ma predprinca arlija*( arls Edvard Stjuart (1720-1788) jakobinskipretendent na presto, pokuao neuspean ustanak kako bi zadobiovlast; potpomognut kotskim klanovima zauzeo je Edinburg 1745, poslenekoliko uspenih bitaka poraen je u bitci kod Kulodena 1746, poslekojeje pobegao u izgnanstvo. Urnro je u Rimu 1788. S obzirom na to da


70/349

je vei deo ivota proveo u izgnanstvu, predstavljao je romantinu figuru

i simbol otpora, pogotovo u kotskoj.). Nadam sc da ete midozvoliti da joj ovo ispriam, bie jako ponosna i srenazbog toga. Nemojte misliti da umiljam da sam arlsEdvard. Ujna Denet je toliko dobra prema meni da bihmogao pomisliti da jesam.

Ser Kolin se grandiozno poklonio: Ruperte SentLederu, moja draga neaka, ena je velike otroumnosti ijako diskretna. ak mislim da poseduje dar predvianja,koji je nasledan u naern rodu. Ja sam jedno sa svojomneakom po svim pitanjima!

Cela stvar je izgledala krajnje kraijevski da sam

pomislio da sam se vratio u doba pretendenta.Meutim, ovo nije bilo vreme za sentimentalnost, ve

za delanje, sastali smo se kako bismo razmotrilibudunost, a ne prolost, te sam izvadio dokument, kojisam ve ranije pripremio. Usled njegove jasne i sigurneizjave da e prihvatiti uslove iz testamenta i tajnih pisama,pripremio sam formalni dokument za prihvatanje. Kada

sam jo jednom zvanino upitao gospodina Sent Lederata eli i kada se izjasnio da prihvata, doveo sam nekolikosvojih siubenika kao svedoke.

Potom sam ga ponovo upitao u njihovom prisustvu dali eli da prihvati uslove, dokument je potpisan iosvedoen. Ser Kolin i ja smo potom stavili svoje potpisena svedoanstvo.

Tako je zavren prvi korak ka ispunjenju uslova.

Sledei korak neu morati da nainim dok ne proe estmeseci od Rupertovog stupanja na ujakovo imanjeVisarion. Poto je izjavio da namerava da krene za dvenedelje, to je znailo malo vie od est meseci od dananjegdana.


71/349


72/349

Pismo Ruperta Sent Ledera iz zamka Visarion, kodIvanovog koplja u Zemlji Plavih Planina, za. Denet MekKelpi, zamak Krum, Okrug Ros, Severna Britanija

23. januar 1907.

Najdraa moja tetka Denet,

Kao to vidi, konano sam stigao. Poto sam obavioformalnosti, kao to sam ti obeao, pisma za ser Kolina igospodina Trenta, koja ih obavetavaju o mom prispeu,stoje ispred mene zapeaena i spremna za slanje (jernijedno nee biti poslato pre pisma za tebe), i sada samslobodan da ti piem.

Ovo je predivno mesto, nadam se da e ti se dopasti.Siguran sam da hoe. Proli smo pored njega parobrodomna liniji TrstDra. Znao sam za lokaciju prema mapama,a i pokazao mi ga je jedan od oficira sa kojim sam sesprijateljio, i koji mi je ljubazno pokazivao zanimljivamesta kad god. bismo se iskrcali. Ivanovo koplje na kojem

se zamak nalazi, jeste rt koji zadire daleko u more. To jeveoma neobino mesto, neka vrsta rta na rtu, koji presecadubok i irok zaliv, tako da se, iako je u pitanju predgorije,nalazi daleko od priobalnih ruta kao bilo koje drugo mestokoje moe zamisliti. Glavni rt je zapravo kraj planinskoglanca i svojom masivnou se nadnosi nad okolinom kaovelika safirna kula. Jasno mi je zato im se zemlja zoveZemlja Plavih Planina, zato to je sva brdovita i sve planinesu plave! Obala je velianstvena, sva je kamenita okovana, kako mi to kaemo. Ponekad su to velike liticekoje se nadnose nad tobom, ponekad istureni komadistena, negde su mala kamena ostrvca, koja su na nekimmestima posuta drveem i zelenilom, dok su na drugimmestima potpuno gola. Neki delovi obale su od malihkamenih uvala i zaliva u kojima se esto nalaze dugake i

izuzetno zanimljive peine. Ponegde su obale zalivapeskovite ili posute prelepim kameniima po kojimaneumorno dobuju talasi.


73/349


74/349

jezicima, a sumnjam da u Krumu neko moe da tipomogne oko italijanskog. Ipak, koliko sam uo, dogaaj jeprenesen u poslednjem broju Okultistikih dnevnikatako daga lako moe nabaviti. Pruio mi je iseak i rekao:

,,Ja sam Destilja!"Njegova pria je bila toliko udna da sam mu postaviobrojna pitanja. Iskreno mi je odgovarao na svako pitanje ipostojano se drao glavne injenice da u pitanju nije biloprivienje ili opsena, niti san ili maglena varka.

Sva etvorica smo je videli, ree, trojica sa mosta, aKofild Englez, iji se opis slae sa njegovim sapramca. Kapetan Mirolani, Falamano i ja smo bili budni i

ili. Posmatrali smo durbinima koji su jai od obinih.Znate, potrebni su nam dobri durbini za navigacijuistonom obalom Jadrana i meu ostrvima na jugu. Mesecje bio pun te je i vidljivost bila dobra. Naravno da smo bilimalo skrenuli jer, iako se Ivanovo koplje nalazi u dubokojvodi, mora se voditi rauna o strujama. Ba oko takvihmesta protiu opasne struje.

Samo nekoliko nedelja ranije Lojdov agent mi je rekaoda su nakon dugog prouavanja plimskih i morskih strujareili da iz uobiajenih rizika plovidbe izuzmu gubitkenastale usled plovidbe u blizini Ivanovog koplja. Kada sampokuao da dobijem odreenije pojedinosti o plutajuemkovegu i mrtvoj gospi od onoga koji je dat u Okultistikimdnevnicima,jednostavno je slegao ramenima:

Sinjore, to je sve, ree, Englez je posle besko-nanog raspitivanja zapisao sve.

Vidi, draga moja, na novi dom nije bez sopstvenihsujevernih zanimljivosti. To je zapravo jako lepa ideja, zarne, da imamo mrtvu gospu koja krui oko naeg rta ukovegu? Sumnjam da ak i Krum moe da ponudi netobolje. To od mesta ini da se osea kao kod kue to birekli Amerikanci. Kada bude dola, nee se oseati

usamljeno, a, u svakom sluaju, potedee nas mukauvoza tvojih gortakih duhova kako bi se oseala kao kodkue i u novoj zemlji. Ne znam, moda bismo mogli da


75/349

pozovemo pokojnicu na aj. Naravno, to bi bio kasni aj.Takvu priliku bi bilo uzorno organizovati negde izmeuponoi i zore.

Moram ti ispriati i sve o stvarnim stvarima u zamku i

oko njega. Pisau ti ponovo za dan-dva da te obavestim osvemu. To e ti pomoi da se pripremi za svoj dolazakovde. Do tada, zbogom.

Tvoj voljeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet Mek

Kelpi, Krum.25. januar 1907.

Nadam se da te nisam upiaio priom o gospi ukovegu, draga moja tetka Denet. Meutim, znam da sene plai, ti si mi ispriala toliko udnih pria. Osim toga,ti poseduje latentnu mo proricanja, u svakom siuaju. Uovom pismu nee biti duhova ili pria o njima. elim da tiispriam sve o naem novom domu. Drago mi je to dolazitako brzo. Poinjem da se oseam usamljeno, ponekadetam besciljno i hvatam sebe kako mi misli iutaju naudan nain. Da ne znam bolje, pomislio bih da sam sezaljubio! Budi spokojna, ovde nema nikoga u koga bih semogao zaljubiti. Nije da bi bila nesrena zbog injenice dasam se zaljubio, znam draga. Pretpostavljam da u morati

da se oenim jednog dana. Znam da je sada u pitanjudunost, imetak koji mi je ostavio ujka Roder. Znaj ovo:nikada se neu oeniti bilo kojom enom ukoliko je nevolim, a siguran sam da e je i ti voleti ukoliko je ja volim!Zar ne, draga?

Meutim, pre nego to ponem da opisujem Visarion,morau da te namamim kao katelanku kako bi imalastrpljenja da proita ostatak pisma. Kako ti smatra,zamku je potrebno mnogo stvari da bi bio udoban.Zapravo, potpuno oskudeva u stvarima za domainstvo.


76/349

Ujka Roder ga je opremio za odbranu tako da je potpunospreman za opsadu. Ovde se, ipak, ne bi mogla skuvativeera ili obaviti veliko spremanje! Kao to zna, ja sam tislaba vajda kad su u pitanju kuni poslovi, tako da ti ne

mogu dati detalje, ali moe smatrati da je potrebno sve.Ne mislim na nametaj, srebrninu, zlatne tanjire,umetnine, jer je prepun svakojakih fantastinih starina.Mora da je ujka Roder bio kolekcionar i da je godinamasakupljao svakojake stvari po raznoraznim mestima ismetao ih ovde. Ali, to se tie aa, posua, grnarije,servisa, tkanina, kunih pomagala, sudova za kuvanje osim onih najjednostavnijih nema niega. Mislim da

ujka Roder nije boravio ovde due od kratkog izleta. tose mene tie, rotilj i tiganj su sveto mi treba i to umemda koristim sam. Ipak, draga tetka Denet, ne elim dakrtari ili oskudeva. elim da ima sve to poeli i tonajboljeg kvaliteta. Zahvaljujui ujka Roderu, cene za nasnisu vie bitne, tako da elim da porui sve. Znam, draga,da se, poto si ena, nee protiviti kupovini. To mora biti

kupovina na veliko. Ovo je ogromno mesto, i progutae sveto moe kupiti, kao ivi pesak. Biraj po svojoj volji i uzmisvu pomo koja ti je potrebna. Ne plai se da e preterati.Ne moe preterati. Veruj i da ovde nee biti dokona.Videe da e, kad doe, biti toliko stvari da se uradi itoliko stvari o kojima je potrebno misliti da e eleti dapobegne od svega toga. A pored svega, nadam se da edoi uskoro. Zaista ne elim da budem sebian, ali tvojdeak je usamljen i treba te. Kada doe ovde, biecarica. Mada ne volim to da inim, kako ne bih uvrediomilionere poput tebe, aljem ti ek na hiljadu funti, zasitnice, i pismo za banku da pokrivaju sve tvoje ekove nabilo koju sumu. To moe malo ubrzati stvari poto suputevi trgovina striktni, ali ujedno i prevrtljivi.

Uzgred, mislim da bi, da sam na tvom mestu, uzeo ili

poslao nekoliko slugu, koji bi se starali o nama. Moeurediti da kasnije poalju jo, koliko god ih eli. Unajmiih, uredi da budu plaeni - kada budu u naoj slubi,


77/349


78/349


79/349

iznutra. Mehanizam je skriven i samo Ruk i ja znamo zanjega. U sobi se nalaze veliki francuski prozori oni sumoderni i pretpostavljam da je to ujka Roderov dodatak,jer mislim da se tu oduvek nalazio veliki otvor. Prozori

vode na terasu od belog merrnera, koja se prua levo idesno. Stepenite od belog mermera nalazi se pravo ispredprozora i vodi sa balkona do vrta. Balkon i stepenite suveoma stare italijanske izrade, prelepo isklesani i naetizubom vremena. Tu i tamo se mogu primetiti zelenkastislojevi patine koji mermeru daju svojevrstan arm.Ponekad je teko poverovati da su deo utvrenog zamka.Svaki provalnik bi se na prvi pogled obradovao. Rekao bi

sebi: Evo vrste prostorija kakve volim na ovakvom poslu.Moe ui i izai kad god eli. Meutim, stari Roder jebio pametniji od svakog provalnika. Celo mesto jeobezbedio na takav nain da bi se svaki provalnikzaprepastio. Postoje dva metalna tita koja iz zida klize poleitima i prekrivaju ceiokupnu povrinu prozora. Jedanje sainjen od reetki sa ispupenim spoljnim delovima u

obliku dijamanta. Nita vee od maeta ne bi se mogloprovui kroz njih, a u isto vreme ti je otvoren ceo vidiktako da moe posmatrati batu i planine, slino kao kaddame gledaju kroz koprenu. Drugi tit je metalni zastor, nadrugim leitima, koji po istom principu prekriva prozore.Naravno, nije toliko masivan i jak kao vrata koja tite ulazu sobu, ali mi Ruk kae da je otporan na bilo kakvupuanu paljbu.

Moram dodati, tetka Denet, kako ne bi bilauznemirena svim ovim vojnim sistemima odbrane, da jauvek spavam sa jednim od ovih gvozdenih zastora naprozorima. Naravno kada sam budan drim ih otvorene.Poto sam probao i koristio samo reetku, mislim da minee trebati nita drugo jer ona predstavlja savrenuzatitu. Ukoliko neko pokua spolja da petlja oko nje,

aktivira se alarm kod uzglavlja kreveta i jednim pritiskomna dugme pokree se metalni zastor preko nje. Iskreno,toliko sam se navikao na otvoren prostor da se ne oseam


80/349

prijatno kada sam zatvoren. Prozore zatvaram samo kadaje hladno ili kia. Ovde je vreme sjajno, u svim prilikama,ali mi kau da e kina sezona poeti uskoro.

Mislim da e ti se dopasti moja jazbina, draga tetka,

ali e bez sumnje brinuti to je tako neuredna. Tu nemapomoi, moram negde biti neuredan, a najbolje je da tobudem u svojoj jazbini!

Ponovo uviam da mi je pismo predugo, tako da u gaprekinuti. Novo u zapoeti veeras, a ovo aljem ovakokako je. Neu te terati da eka kako bi ula sve o naemnovom domu.

Tvoj voljeni Rupert

Pismo Ruperta Sent Ledera, Visarion, za Denet MekKelpi, Krum.

29. januar 1907.Draga moja tetka Denet,Moja jazbina, kao to sam ti napisao u poslednjem

pismu, gleda na vrt, da budem precizniji, na jedan odvrtova. Ima ih vie. To je stari vrt, koji mora da je starkoliko i sam zamak, jer se nalazi unutar starih linijaodbrane kada su koristili lukove i strcle. Zid koji jeokruivao unutranji deo odavno je sruen, ali na delovimagde se spaja sa spoljnim grudobranima ostale su dugakepukarnice i uzdignute galerije na kojima su strelci stajali.U pitanju su iste vrste graevina kao i kameni grudobranisa parapetima za patroliranje i velikom straarom ispod.

No, ta god da je bata bila i kako god da je zatiena,prelepaje. Izdeljena je na delove koji su uraeni urazliitim stilovima: grki, italijanski, francuski, nemaki,holandski, britanski, panski, afriki, maorski i mnogidrugi. Reio sam da napravim novi deo samo za tebe, i tojapanski. Angaovao sam velikog japanskog batovana

Minara da napravi planove i da zajedno sa radnicima uredideo bate. On e doneti drvee, bunove, cvee, ornamentei sve to je potrebno, a radove e i sama nadgledati. Klima


81/349


82/349

vidove lepote. Nekada davno, neki majstor, batovanVisarionovih, pokuao je da ostvari ideju neravne cvetnepovrine koja ne bi skrivala i ometala pogled na batu sabilo kog kraja, tako to je sadio nisko rastinje tik malo vie

od visine cvetova. Ovo je samo moja pretpostavka ta jeprethodilo onome to je nastalo sada! Kroz dugi periodnemara, bunje je nadivelo cvetove. Priroda je predanoradila, nameui opstanak najizdrljivijih. Grmlje je raslo iraslo, prekrivajui cvee i korov, prema svojoj vrsti i pojavi,tako da sada imamo neravnomerno razbacane po bati jer je u pitanju jako velika povrina - neto nalik nabiljni ekvivalent statuama, bez grevite potrebe za

detaljima. Ko god da je osmislio ovaj deo bate i birao bilje,mora da se mnogo muio da doe do udnih uzoraka, jersu svi vii grmovi posebnih boja, uglavnom uti i beli: beliempres, beli slez, uta tisovina, srebrna smreka, arenijavor, medunika i gomila niskog rastinja ija imena neznam. Znam samo da kada mesec sija, a ovo je, dragamoja tetka Denet, zemlja meseine same, sve izgleda

utvarno bledo.Efekat je potpuno udan i siguran sam da e ti sedopasti. to se mene tie, ti zna da se ne plaimneobinih stvari. Pretpostavljam da sam, zbog toga tosam se suoavao sa raznim vrstama straha, razvio prezir - ne ba aktivan prezir, vie neku vrstu tolerancije zasve njegove oblike. Ti e takoe mnogo u

brem stoker - gospa s pokrovom.pdf

Documents